Ne ubija kovid — ubijaju kovidenti

Pre neki dan COVID-19 ubio je moga mladog prijatelja. Imao je 39 godina. Čitao sam njegovu „Otpusnu listu s epikrizom“. I u njoj se veli da je

• „lečen po nacionalnom protokolu za COVID 19 (antibiotska, antikoagulantna, antiulkusna terapija, polivitaminoterapija, različiti modaliteti potpore disanja i hemodinamike) i drugom simptomatskom terapijom“.
• prve tegobe osetio 15. avg. i one ga odvele na Kliniku za infektivne i tropske bolesti UKCS;
• otuda je 23. avg. stigao u Kovid bolnicu u Batajnici; tamo lečen „u poluintenzivnoj nezi“ do 29. avg., „kada na već primenjene pojačane mere respiratorne potpore, dolazi do opšteg respiratornog pogoršanja, te se prevodi u Jedinicu intenzivnog lečenja 1“;
• „kontinuirano analgosediran i relaksiran“;
• 30. avg. „u kasnim večernjim satima pacijent zatečen izuzetno uznemiren, priključen na invazivnu mehaničku ventilacionu potporu“;
• 31. avg. na RTG viđen „potkožni emfizem vrata i grudnog koša i suspektni pneumomedijastinum, bez trenutnih indikacija za hirurškim lečenjem“;
• 2. sept. CT pregled pokazuje „masivan pneumomedijastinum sa jasno uočljivim diskontinuitetom dijafragme i pneumoperitoneumom“;
• 4. sept., dva dana kasnije, „hirurg (pozvan u konsultativni pregled zbog radiološki viđenog pneumoperitoneuma“) konstatuje da postoji „minimalna ruptura dijafragme“, ali ne i kako to stanje treba tretirati;

I više nema priče: 15. septembra moj mladi prijatelj dobio je otpusnicu — iz života.

Po srpskom „nacionalnom protokolu za COVID 19“.

Lekari će razjasniti sve ono što je gore rečeno, a laici koji znaju pokoju stranu reč shvatiće da je ovde, pod stručno podešenim pritiskom kojim je respirator upumpavao kiseonik u već upalno oštećena pluća, puklo ne samo plućno tkivo, i ne samo plućna maramica, nego i dijafragma. I da se sve ono što se kasnije dogodilo — svodi na dvonedeljnu agoniju.

I u vezi sa svim tim moraju se postaviti i neka neuka pitanja.

Recimo: ko je priredio onaj „nacionalni protokol“ i je li njega nametnula Svetska zdravstvena organizacija? Ozbiljni lekari, naime, odmah su „izbušili SZO/WHO-pamet“ i pokazali da COVID 19 nije zaraza već mnogo pre „nečiji“ — zločinački projekat. Da je tako, pokazuje upornost kojom se natura „kataklizmička opasnost“ koju taj virus nosi, zahtev da se svet mora vakcinisati da bi se od te „opasnosti“ mogao zaštititi i silina kojom se „antivakcinaši“ napadaju i na svaki način onemogućuju da ukažu na to po kojim su sve svojstvima Gejtsove i Fajzerove vakcine otrovne i da li na „SPUTNIK V Ad“ (kako ga Rusi pišu, a ja ne znam kako se to čita) treba gledati kao na najpouzdanijeg „s[a]putnika u večnost“. I koje sve posledice još mogu imati oni koji su te vakcine primili. Ta se hajka potvrđuje, najpre, činjenicom da je po svetu pobijeno mnogo predsednika država, vlada i visokih funkcionera koji su odbi[ja]li da vakcinišu narod, a ovih dana tome je Makron (ili njegov ministar zdravlja) dodao i odluku da ućutka i čuvenoga dr Raula čiji pacijenti nisu umirali ni na početku kovid-pošasti time što ga je, mimo svih dobrih običaja, poslao u penziju — da mu ne „kompromituje »projekat« i da mu ne sramoti »kovidente-ubice«“.

Da, međutim, ne bih išao „daleko preko granice“, pomenuću ovde — sopstveno kovid-iskustvo.

Podružio sam se sa starim drugarom sa kojim se podugo nisam video, a onda mi je rekao da se vakcinisao, posle dva dana se razboleo i lečio se, veli, četiri nedelje. Pretpostavljam da sam od njega i ja „uhvatio virus“, posle nekoliko dana probudio se tokom noći, s neobičnim „peckanjem“ u plućima (već nekoliko godina, inače, otežano mi je disanje zbog hronične opstruktivne bolesti pluća, emfizema, i moja je disajna funkcionalna rezerva — 0) i lakom drhtavicom (temperatura je bila 37,8). I ubrzo posle toga, da li za 20 minuta ili pola sata — ja sam primio prvu terapiju.

Po sledećem „PROTOKOLU“:

• ivermektin prva dva dana po 0,2mg po kg telesne težine, i zatim 5. dan istu dozu;
• hidroksihlorokin 400mg prvi dan, zatim još  3 dana po 200mg;
• aspirin po 500 mg triput na dan prva dva dana, 3-4. dana dvaput na dan, uz biljne čajeve sa limunom i medom;
• cink 50mg svaki dan;
• vit. D 10.000 jedinica svaki dan;
• vit. C po 1-2gr na svakih 2 sata tokom dana (bolje je noću ne prekidati san);
• fluimucil (N-acetil cistein) 3h2 kesice nekoliko dana;
• soda bikarbona po 1-2 grama u intervalima između uzimanja vitamina C;
• nekoliko puta uzeo sam i po desetak kapi ulja divljeg origana (za koje se veli da je jedan od najmoćnijih prirodnih antibiotika; origano se nakapa na malo maslinovog ulja);

(Nije bilo potrebe da se inhaliram [što može biti deo standardne terapije – inhalacija majčinom dušicom, bosiljkom, origanom, rtanjskim čajem, žalfijom, sa etarskim uljima origana, čajevca, nane, eukaliptusa…], nije bilo prilike da uzimam čaj ili tinkuru od slatkog pelina [biljke koja dokazano leči „kovid“], nisam uzimao ren domaći jer mi nije bio pri ruci, nisam uzimao kvercetin (koji takođe ima antiupalno, antivirusno i imunostimulativno dejstvo.)

Četvrtog dana, kasno popodne, pojeo sam režnjić paradajza. Petog dana ujutru moja je temperatura bila — 36,6. Ja sam bio zdrav.

Pominjem ove detalje zato što se „protokol“ koji navodim, po svemu sudeći, zasniva na nekim čvrstim medicinskim postulatima koji s onima formulisanim u kuloarima SZO/WHO ne mogu biti dovedeni ni u kakvu vezu: oni prvi hoće da pacijenta — izleče, ovi drugi hoće da ga — ubiju; ja sam, star i bolestan, izlečen za četiri dana — mojeg prijatelja, mladog i zdravog, masakrirali su više od četiri nedelje.

Mogao bih tome dodati i neka druga iskustva: više mojih drugara i prijatelja nije preživelo „SZO/WHO-protokole“, neki od onih koji su se „oteli“ ostali su s oštećenim srcem, neki s takvim plućima, neki i s jednim i s drugim, a sasvim su retki oni kojima je to uspelo bez ikakvih posledica. Jednoga takvog pominjem zbog čudne pojedinosti koju mi je posvedočio: saopštavajući mu nalaz da je koronu pregrmeo bez ikakvih posledica, lekar mu je, uzgred i mimo svakog očekivanja, „priznao“ da oni, lekari, „o kovidu ne znaju ništa“, a o tome svedoči i jedan detalj koji prenosi brat mojega ubijenog prijatelja: kad je nešto pitao lekarku koja mu je o bratu brinula u kovid-bolnici, na intenzivnoj nezi, ona je rekla da je oftalmolog i da na njegovo pitanje ne može odgovoriti.

I tako dolazimo do suštine „srpske kovid-tragedije“: srpska medicinska pamet neopozivo je poražena: njome „upravlja“ nekakav „Krizni štab“ koji je, valja pretpostaviti, sastavljen od vrhunskih medicinskih „plaćenika“ (neka neko proveri navod Dejana Lučića da kod nas ima takvih lekara-specijalaca, koji od SZO primaju godišnju apanažu od 190.000 dolara), a taj je Štab ojačan istim takvim „političkim kapacitetima“: oni grade „kovid-bolnice“, podupiru „SZO/WHO-protokole“, zatvaraju škole, terorišu i decu i roditelje zahtevima da se vakcinišu, a ne dopiru im do svesti podaci o tome da se vakcinisani masovno razbolevaju, da mnogi od njih naprasno umiru, da ugledni virusolozi tvrde da će se vakcinisanima „drastično skratiti životni vek“ (neki „SZO-znalci“ čak određuju da je to 3-10 godina!). S druge strane, oni se ne raspituju za lekove za njeno suzbijanje niti ih nabavljaju, traže da se vakcinišu deca (zasad od 12-17 godina, a posle će i mlađu) iako ozbiljni lekari upozoravaju  na to da se deca mogu zaraziti jedino — vakcinacijom (https://blagin-anton.livejournal.com/1129473.html — svedočenje Majka Jidna, koji je 16 godina bio potpredsednik moćne Fajzerove farmaceutske trovačnice i njemu se teško može osporiti razumevanje problema o kojima govori).

Biće, dakle, da u svemu tome ima više neznanja i neskrivenog terora nego istine i želje da se ugroženom čoveku otvori ljudskija perspektiva, a koreni toga zla sežu do onoga vremena kad je Rokfeler, kao naftni magnat, zatro prirodnu medicinu i utemeljio „novu“ koja je ubila više ljudi nego svi ratovi i epidemije od njegovog vremena do danas. O tome, za svoje  vreme, svedoči dr Moris Hileman iz Merkovih laboratorija (ne znam jesu li ih utemeljili nacisti, ali je ostao podatak da su ih oni nagrađivali i posle ih, kao i sve nacističke naučnike, preuzeli Amerikanci): on se pred smrt „pokajao“ i priznao neke svoje „zločine protiv čovečnosti“:

• izvukao virus side iz bubrega majmuna;
• u vakcine integrisao živu – čije strukture uzrokuju rak;
• u vakcine protiv poliomijelitisa za rusko tržište ugrađivao kancerogeni virus, neko reče da su se one širile i po Americi, a ne znam jesu li te vakcine ili neke druge, pre nekoliko godina, dovele do „eksplozije poliomijelitisa“ u Indiji;
• vakcina protiv žute groznice ima virus koji uzrokuje leukemiju;
• u vakcinama nađen i antifertilni agens koji steriliše devojčice, a priređena je i vakcina koja izaziva pobačaje.

Tako je, eto, bivalo „pre“ nego što je „SZO/WHO“ ovlastila Gejtsa i Fajzera da produže tamo gde se Hileman zaustavio i ne treba sumnjati u to da li će sledbenici biti veći zločinci od svog prethodnika. Nekad su farmaceutske kompanije, naime, bile izložene ozbiljnim sankcijama ako se dokaže da neki njihov lek „ubija, a ne leči“, a sad ih „SZO/WHO“ amnestira od takve odgovornosti i ne zna se gde je onaj naš pedijatar našao osnovu za svoju raspričanost o tome da je vakcinisano 5.000 dece od 12-17 godina, da je „bezbednost vakcine dokazana i pre početka njene primene (!?), a dosad su milioni dece u svetu primili vakcinu, dok se njena efikasnost pokazala na najvišem nivou“, a ne kaže ko mu je to rekao niti se osvrće na kompetentnije shvatanje da decu ne treba vakcinisati i da je za njih običan grip opasniji od kovida: farmaceutska mafija izborila se za „pravo“ da za svoje zločine ne odgovara, a aktuelna vlast u Srbiji mnogo je angažovanija u nastojanju da te zločine podrži nego u želji da se pred njima ispreči pa je tako zaslužna za to što vakcinacijom širi epidemiju, a ne raspituje se za lekove kojima bi se ona mogla suzbiti i čak zabranjuje njihovo korišćenje tvrdeći da su — nedelotvorni i štetni.

I čini to uprkos podacima da neki čudni lekari (po Americi i Kanadi, recimo), po navedenom „protokolu“, svoje pacijente leče „u domaćim uslovima“, tj. na pacijentovom krevetu i oni, što je posebno zanimljivo, ne stižu ni do bolnice, a kamoli do — respiratora. dr Bil Koud, iz Kanade, licencirani anesteziolog sa tridesetogodišnjom praksom, kaže da anesteziolozi bolje nego drugi poznaju rizike od nepravilnog doziranja lekova. On sam je lečio svoje pacijente kvercetinom, cinkom, vitaminima C i D, hidroksihlorokinom, azitromicinom i ivermektinom i, ako je potrebno, kiseoničkom terapijom nakon provere saturacije pomoću običnog kućnog oksimetra. Niko od njegovih pacijenata nije imao potrebu za hospitalizacijom, a on sam je primenio takav protokol kad je bolovao i oporavio se za desetak dana (https://rumble.com/veg3uf-canadian-doctors-speak-out.html). Svedočeći pred Rabinskim sudom (https://www.youtube.com/watch?v=3Uz1XxqxZts), Vladimir Zelenko takođe je saopštio mnoge zanimljive činjenice: izlečio je preko 6.000 pacijenata (među njima bili su i američki i brazilski predsednici Tramp i Bolsonaro), a neke njegove misli treba posebno istaknuti:

• prosečna je starost za smrt od koronavirusa za žene — 84 godine, za muškarce — 81 godina;
• decu će vakcinisati samo oni koji „veruju u paganske običaje žrtvovanja dece“ i koji ih „doživljavaju kao potrošnu robu“; stopa preživljavalja dece do 18 godina iznosi 99,998% (i to bez lečenja), a za uzrast 18-45 godina — 99,95%;
• stopa pobačaja posle vakcinacije u prva tri meseca trudnoće raste sa 10% na 80%;
• zašto se vakcinisati „potencijalno razornom, smrtonosnom tvari bez prethodnog dokaza da se to neće dogoditi“;
• krvni ugrušci glavni su razlog srčanih i moždanih udara tokom prva 3-4 dana posle „ubrizgavanja ove otrovne, smrtonosne injekcije“, a ona uzrokuje upalu srčanog mišića kod mladih odraslih osoba;
• životinje kojima su date ove vakcine stvorile su „zadovoljavajući broj antitijela, ali kada su ponovo bile izložene virusu protiv koga su cijepljene, veliki broj njih je uginuo: ubio ih je vlastiti imunosni sistem“. Nad ljudima u toku su takvi eksperimenti, Izrael je postao „najveća svjetska laboratorija“, a Lik Montanjije sve o čemu govorimo označio je kao „najveći rizik od genocida u ljudskoj istoriji“;
• slično razmišljaju i mnogi drugi ozbiljni naučnici, a ja ovom pregledu svetskog medicinskog poloma priključujem reči koje o tome zapisuje Valerije Vrček: „Maska i igla su dobitna kombinacija za one koji vole ruski rulet“.
• Ako bi se razboleli svi ljudi na planeti, umrlo bi ih 35 miliona, ali ako bismo slušali Bila Gejtsa i vakcinisali 7 milijardi — umrlo bi ih više od dve milijarde: ovo je treći svetski rat praćen „razinom malverzacija neviđenih u povijesti čovječanstva“.
• A svemu ovome mogla bi se dodati još jedna čudna pojedinost: novcem uloženim u borbu protiv kovida mogla bi se 27 puta likvidirati — glad u svetu (https://aizen-tt.livejournal.com/4120565.html).

Tako je to — u svetu. Kod nas je mnogo dinamičnije: Trilateralna komisija Ane Brnabić i Zorane Mihajlović pridružuje kovidentima i druge trovače. Pa je takav, recimo, Rio Tinto, koji je prizvan da „izbuši“ Srbiju u potrazi za litijumom i drugim dragocenim rudama i mineralima.

A njemu valja dodati i NVO-484 i mnoštvo drugih NVO-glodara — koji najavljuju da će Srbima uskoro biti tesno svuda tamo gde im je zasad, koliko-toliko, još prostrano: Srbi se sele ili iz zemlje ili u zemlju, a one koji ostaju — pritesniće Arapi.

Uz pomoć „bezdušnih engleskih saveznika“, NVO-glodara i one agende koja predviđa sa se Srbija svede na „beznačajnu balkansku enklavu“.

Autor: Dragoljub Petrović, univerzitetski professor u penziji