San je čovekova biološka potreba.
Bez obzira na dobro poznatu činjenicu da manjak sna predstavlja zdravstveni rizik, ljudi uglavnom nastoje da produže period budnosti. Posledice manjka sna ponekad su tragične, kao u slučajevima saobraćajnih nesreća uzrokovanih pospanošću. Češće, manjak sna se manifestuje smanjenom produktivnošću i promenama raspoloženja tokom perioda budnosti.
Težnja ka što dužoj budnosti
San je čovekova biološka potreba. Iako je ovo sasvim jasna činjenica, većina pojedinaca, ali i čovečanstvo u celini, ignoriše važnost sna. Naučna dostignuća, poput veštačkog osvetljenja, omogućavaju čoveku produženu budnost. Televizijski program je prisutan čitavu noć, a ukoliko svi oko nas spavaju, zahvaljujući internetu možemo se dopisivati sa nekim na suprotnoj strani planete. San je vrlo lako protumačiti kao period u kome nema produktivnosti, i iz tog razloga primamljivo je pokušati smanjiti njegovo trajanje na minimum.
Između 1960. i 2010. prosečna dužina noćnog sna kod Amerikanaca je smanjena za više od sat i po vremena. Važno je istaći da smanjivanjem dužine spavanja narušavamo vlastito zdravlje. Naravno, brojni su ljudi koji imaju problema s poremećajem sna. Četvrtina Britanaca pati od nesanice. Nesanica se sa godinama pogoršava, te pogađa polovinu populacije starije od 65 godina.
Odlike normalnog sna
Danas je vreme izraženog individualizma, a to se ispoljava kroz izbor dužine sna, kao i vremena kada pojedinac odlazi na spavanje. Naravno, pojedine profesije podrazumevaju neophodnost izmene režima spavanja. Dobar noćni san podrazumeva manje od pola sata vremena da bi se usnilo. San bi trebao da traje od šest do osam sati. Mogu se tolerisati tri kraća buđenja tokom noći. Najvažnije je da se osoba nakon sna oseća odmorno i sveže. Ako nešto od pomenute četiri stavke nedostaje, osoba verovatno ima neki problem sa snom. Uzroci nesanice su brojni. Osobe koje pate od depresije ili anksioznosti vrlo često imaju i nesanicu. Korišćenje određenih lekova, kao što su npr. kortikosteroidi, može dovesti do manjka sna. Svakako, postojanje određenih bolesti je razumljiv uzrok nesanice. Osobe koje boluju od astme, hroničnog bola, zujanja u ušima, na žalost, bore se i sa posledicama manjka sna.
Posledice manjka sna
Posledice mogu biti tragične. Brojni su slučajevi saobraćajnih nesreća uzrokovanih pospanošću. Manje dramatične i vrlo česte posledice podrazumevaju umanjenje koncentracije, smanjenu sposobnost kratkotrajne memorije, opadanje produktivnosti, poremećaje raspoloženja. Menja se osetljivost na bol, kao i funkcionisanje imunog sistema. Jedno istraživanje je pokazalo ono što je odavno poznato, a to je da su naspavani ljudi fizički atraktivniji od nenaspavanih. Iznenađujuće je da manjak sna može doprineti gojaznosti, što je pokazala jedna dugotrajna studija naučnika sa Harvarda. Ovome doprinosi veće uzimanje hrane tokom perioda budnosti, ali i promene na nivou hormona koji regulišu apetit.
Kako pobediti nesanicu?
Mnogi ljudi misle da alkohol moše poboljšati usnivanje i san, ali je zapravo suprotno. Treba ga izbegavati pre spavanja, kao i cigarete. Poželjno je izbegavati kafu nakon tri sata popodne. Bavljenje sportom je poželjno, ali ne u periodu kraćem od tri sata pre spavanja. U krevet ne treba ići gladan, ali veći obroci nipošto nisu preporučljivi. Spavaća soba bi trebala da bude samo za spavanje. U njoj ne bi trebalo biti mesta za televizor, a takođe u njoj ne bi trebalo jesti niti čitati. Naravno, ovo su opšte preporuke, svako pojedinačno zna šta mu pomaže za dobar san. Upotreba hipnotika, lekova koji potpomažu usnivanje, bi trebala da bude kratkotrajna opcija u slučajevima kada se sve druge metode pokažu neuspešnim.