Ruski izvršitelji ciljaju američkog tehnološkog giganta

Moskva traži prinudnu naplatu kazne od 24 miliona dolara od vlasnika Facebooka Mete.

Ruski izvršitelji traže da prinudno naplate kaznu od 2 milijarde rubalja (oko 24 miliona dolara) od američke kompanije Meta, koja je vlasnik Facebooka i Instagrama, a Moskva je označila kao ekstremističku organizaciju.

Prema bazi podataka Federalne službe sudskih izvršitelja (FSSP), izvršni postupak je pokrenut 24. marta u skladu sa odlukom Okružnog suda Taganski u prestonici. Kao razlog za izricanje kazne od 1.990.984.950,05 rubalja naveden je Metin „sistematski propust da izbriše zabranjene informacije“.

Okružni sud Taganski u Moskvi je 15. februara potvrdio kaznu za Metu, koja je izrečena u decembru 2021. Minimalne kazne za promet ove kompanije i drugog američkog tehnološkog giganta, Google, u iznosu od 5 % njihovog prihoda u 2020. izrečene su zbog višestrukih odbijanja da uklone informacije koje se u Rusiji smatraju nelegalnim. Kazna za Metu je premašila 1,99 milijardi rubalja, kazna za Google je 7,2 milijarde rubalja (više od 86 miliona dolara). Meta se žalila na odluku, ali je žalba bila neuspješna.

Dana 21. marta, okružni sud Tverski u Moskvi, uz podršku Federalne službe bezbjednosti, zabranio je Meta platforme društvenih medija Facebook i Instagram kao ekstremističke organizacije. Odluka je donijeta na istoj osnovi: prema prepisci slučaja, platforme su ignorisale hiljade zahtjeva da se uklone pozivi na nezakonite proteste i ono što su ruske vlasti smatrale lažnim informacijama o „specijalnoj vojnoj operaciji“ Moskve u Ukrajini.

Metini advokati su bezuspješno pokušavali da ubijede sudiju da odustane ili odloži postupak. Oni su tvrdili da tužbu ne bi trebalo da vodi ruski sud jer je Meta registrovana u SAD. Odbrana se takođe žalila da nije dobila dovoljno vremena da se pravilno pripremi za slučaj, koji je pokrenut samo nekoliko dana prije objavljivanja odluke. Takođe se insistira na tome da je Meta „promijenila svoju politiku poslije javnih rasprava i sada izjavljuje da su rusofobija i pozivi na nasilje nad građanima Rusije neprihvatljivi“.

Slučajevi protiv društvenih mreža u vlasništvu kompanije Meta su očigledno bili dio šireg obračuna sa „lažnim vijestima“, koji se značajno intenzivirao nakon pokretanja ruske ofanzive u Ukrajini. Google i njegov Youtube servis su sada u fokusu ruskih vlasti, koje su platformu za video strimovanje već nazvali „oružjem u antiruskom informacionom ratu“.

Prema novousvojenim ruskim zakonima, oni koji su proglašeni krivima za širenje „svjesno lažnih“ informacija o vojnoj ofanzivi Moskve, kao i o radu ruskih organizacija u inostranstvu, mogli bi da budu osuđeni na zatvorsku kaznu do 15 godina. Tokom posljednjih nekoliko sedmica, medijski regulator Roskomnadzor blokirao je pristup nekoliko stranih medija, Google vijestima, kao i domaćim operaterima kao što su radio Eho Moskvi i TV kanal Dožd.

Rusija je započela ofanzivu nakon neuspjeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Njemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.

Rusija sada zahtijevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dvije republike.

Zapad je odgovorio na napad Rusije na Ukrajinu uvođenjem žestokih sankcija Moskvi. Bjelorusija je takođe sankcionisana zbog navodne podrške akcijama svog susjeda.