Moskva protjeruje diplomate EU

Taj potez je odmazda za protjerivanje ruskih diplomata, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije proglasilo je 18 zaposlenih u Delegaciji EU „persona non grata“ kao odgovor na „neprijateljske akcije“ Evropske unije.

Ministarstvo je u petak pozvalo šefa Delegacije Evropske unije Markusa Ederera da izrazi “snažnu primjedbu” na ranije “neopravdano” protjerivanje 19 radnika stalne misije Rusije pri EU i Euratomu.

„Ruska strana je navela da je EU odgovorna za dosljedno uništavanje arhitekture bilateralnog dijaloga i saradnje koja je stvarana decenijama“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ederer je takođe dobio podsjetnik na neophodnost da EU poštuje Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima iz 1961. godine.

„Kao odgovor na neprijateljske akcije Evropske unije, 18 zaposlenih u Delegaciji EU u Rusiji proglašeno je za „persona non grata“ i morat će da napuste teritoriju Ruske Federacije u bliskoj budućnosti“, saopštilo je ministarstvo.

Evropska unija osudila je ono što je nazvala „neopravdanom, neosnovanom odlukom“ Moskve. Portparol bloka Piter Stano rekao je da je ova mjera „čista odmazda” koja će „samo produbiti izolaciju Rusije”.

„Evropska unija snažno poziva Kremlj da se vrati poštovanju međunarodnih pravila i kooperativnom pristupu međunarodnim odnosima“, naveo je Stano na Twitteru.

EU je 5. aprila proglasila 19 ruskih diplomata personama non grata, rekavši da se „uključuju u aktivnosti suprotne njihovom diplomatskom statusu“. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na tu najavu rekavši da EU treba da očekuje „odgovarajuće mjere“ kao odgovor.

Vijest o protjerivanju diplomata EU od petka je posljednja runda u tekućem diplomatskom sukobu između Rusije i zapadnih zemalja, koji se intenzivirao nakon pokretanja ruske ofanzive na Ukrajinu 24. februara. Desetine ruskih diplomata su protjerane, a Rusija je upozorila da će svako protjerivanje izazvati odmazdu.

Rusija je napala svog susjeda krajem februara, nakon neuspjeha Ukrajine da primijeni uslove Minskih sporazuma, prvi put potpisanih 2014., i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Njemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcjepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.

Kremlj od tada zahtijeva od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dvije republike.