NATO će odlučiti o najvećem rasporedu snaga od Hladnog rata

Na predstojećem samitu NATO-a u Madridu bi vojni blok mogao da odluči da pošalje hiljade vojnika na prag Rusije, objavio je u nedjelju španski list El Pais, pozivajući se na svoje izvore. Blok, koji bi trebalo da se “ponovno osmisli“ sljedeće nedjelje, takođe će navodno prekinuti sve veze sa Moskvom, dodaje list.

Zemlje članice NATO-a spremne su pretvoriti istočnu Evropu u “tvrđavu” u kojoj se nalaze hiljade vojnika i velika količina vojne opreme u strahu od potencijalnog ruskog napada, objasnio je El Pais, pozivajući se na izvore upućene u pregovore koji se još uvijek vode u štabu vojnog bloka u Briselu uoči samita zakazanog za 28.-30.

Organizacija koju predvode SAD  “želi da pošalje poruku da je na ratnim osnovama” i spremna “da odgovori na svaku agresiju”, navodi list. NATO bi također iskoristio samit za povećanje troškova nacionalne odbrane i zajedničkog finansiranja bloka, dodaje se.

„ Glavna debata u Madridu će se voditi između istočnoevropskih [država], koje bi htele da transformišu bataljone u teško naoružane brigade stalno stacionirane na njihovim teritorijama, i [drugih], kao što su SAD ili Nemačka, koji više vole da nastave trenutnu strategiju rotirajućih snaga, koje se pojačavaju u slučaju krize ili sukoba”, rekao je za El Pais Jamie Shea, bivši visoki zvaničnik NATO-a koji trenutno vodi Centar za ratne studije na Univerzitetu Južne Danske.

Čak i ako se blok odluči za strategiju „lakšeg raspoređivanja“ , istočnoevropske članice bi mogle udvostručiti snage NATO-a koje su trenutno stacionirane unutar njihovih granica. Grupe stacionirane u Poljskoj i baltičkim državama, koje se sada sastoje od između 1.000 i 1.600 vojnika, udvostručile bi se i imale bi “veću autonomiju” i “sofisticiranije oružje”, navodi El Pais.

Međutim, ako Tallinn, Riga i Vilnius proguraju svoje zahtjeve, jačanje NATO-a bi potencijalno moglo uključiti čitave divizije – masivne jedinice do 15.000 vojnika kojima komanduju generali, rekao je El Pais. Letonija, Litvanija i Estonija su navodno tražile između 15.000 i 50.000 vojnika ukupno.

Sredinom juna, Reuters je, pozivajući se na diplomate i visoke zvaničnike vodećih zemalja NATO-a, izvijestio da baltičke zemlje neće dobiti traženo povećanje. Region je već bio domaćin oko 5.000 multinacionalnih vojnika prije ruskog napada na Ukrajinu u februaru.

Poljski ministar odbrane Mariusz Blaszczak potvrdio je ranije u nedjelju da bi Varšava također željela vidjeti grupu brigada NATO-a raspoređenu na njenoj teritoriji, dodajući da će bok bloka zahtijevati “posebnu pažnju dugo vremena”.

NATO je također udvostručio svoje prisustvo u državama članicama koje se graniče s Ukrajinom od početka ruske vojne operacije krajem februara. Zajedno, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Bugarska trenutno ugošćuju oko 40.000 vojnika NATO-a, navodi El Pais. Snage NATO-a u regionu takođe uključuju 130 borbenih aviona u maksimalnoj pripravnosti i 140 ratnih brodova, dodaje list. Američko vojno prisustvo u Evropi takođe je od februara poraslo sa 70.000 na 100.000.

Blok će drastično promijeniti način na koji službeno gleda na Rusiju dok ažurira koncept svoje strategije, izvještava El Pais. Moskva je do sada bila definisana kao nacija koja “ne predstavlja pretnju” za blok, dok su odnosi sa Rusijom opisani kao “strateški značajni”. Novi koncept bi definisao Rusiju kao “direktnu i neposrednu prijetnju” koja bi potencijalno mogla napasti bilo koju državu članicu NATO-a, navodi list, pozivajući se na svoje izvore. Šef NATO-a Jens Stoltenberg također je upozorio da će Rusija biti označena kao “prijetnja” u ažuriranju strategije.

Kina, koja ranije nije bila imenovana u konceptu, pojavit će se i u novom dokumentu. To će se zvati “geostrateški i sistemski izazov”, oznaka koja ukazuje na nespremnost evropskih članica NATO-a da zaoštre odnose s Pekingom, navodi El Pais.