Kripto iznenađenje

U predhodnom tekstu sam izneo svoje viđenje razvoja vojno-političko-ekonomske situacije u svetu bazirano na dosadašnjem iskustvu i praćenju trendova. To nije previše teško jer se ciljevi ne menjaju značajno, menja se samo taktika njihovog ostvarenja. Vašington je pokušao globalizacijom da nametne svoja pravila ali je već neko vreme jasno da nisu uspeli i da moć mogu da očuvaju samo na Zapadu uključujući i “saveznike”. Vojna komponenta tog plana je vrlo bitna ali je ekonomska još važnija – u to se uverio i SSSR.

Posle teksta se razvila interesantna diskusija ali jedan deo mi je bio posebno interesantan:

PIRETIS: “@Alen, shumadinac- A što ako postoji varijanta C. Nategnuto ali moguće stvar bi išla ovako. Prvo Amerika sruši burzu ili iskemija neki drugi način da anulira svoje dugove (sistem-sorry dečki ali pojeo vuk magare) a onda umjesto imperijalizma počne provoditi izolacionizam. Time pokrene svoju privredu, počne obnavljati zemlju (zapuštenu infrastrukturu) a smanji izdvajanje za obranu (za to barem ima prostora) jer joj ne trebaju baze u inozemstvu. Zvuči nemoguće ali Amerika je pola svoje povjesti provela upravo tako, i u tom je periodu postala velika i poželjna. Moguće da bi taj scenario naškodio šačici milijardera ali velikoj većini bi vratio amrički san.”

JA:“Piretis, sad ću da ti pokažem kako detalji mogu da okrenu stvar naglavačke.
I ja sam predvideo nešto slično kao ti ali samo naizgled. Moćnici namerno sruše berze, companije, banke (i swift), kriptovalute (i za to optuže Ruse)… Nelogično, zar ne?
Idem dalje: dakle, namerno unište dolar i u tom procesu ga pretvaraju u recimo britansku funtu. Kada se prašina slegne građani su bez kapitala, privreda uništena (ali finansijski, i dalje je normalno funkcionalna!) – za to vreme Istok je kriv za sve, stanovništvo je mobilisano za bilo kakve ciljeve dok moćnici otkupljuju celu privredu i sve resurse (i vodu i poljoprivredno zemljište…) za “kikiriki”. Odjednom, stanovništvo je u polu-ropskom položaju a oni koji se pobune su “neprijatelji, izdajnici, komunjare (Putinovci :)…”

Ista stvar ali milijarderi nisu na gubitku – šta sad misliš, koja varijanta je verovatnija?”

Ovakvo razmišljanje sam uobličio godinama unazad i vremenom se nije dešavalo ništa što bi me navelo da ga menjam – osim jednog detalja.

Dolar je previše “napumpan”, oko toga se slažu i mnogi stručnjaci a što ga više budu pumpali to će “prasak” da bude jači. Jedno je sigurno – oni koji kontrolišu dolar (a koji su najbogatiji) neće dozvoliti da ostanu na gubitku. Štaviše, oni iz velikih kolebanja UVEK izlaze još bogatiji (lako im je kada unapred znaju šta će se događati). Udar na valute, udar na privrede, to je ono što neprestano rade i na tuđoj nesreći grade svoje carstvo. Ali njihovo carstvo nije nacionalno – oni nemaju “svoj narod” da o njemu brinu. Nije ni geografsko da bi razmišljali šta se na nekoj teritoriji dešava. Oni će udariti bilo gde i premeštati svoje carstvo gde im najviše odgovara.

Pritisak na dolar postaje sve jači i nije daleko vreme kada će morati da nešto preduzmu da se ne bi spontano urušio (njegovo urušavanje bilo spontano ili planirano će bez ikakve sumnje izazvati neverovatne lomove u celom svetu). Čak je i naziv skrojen za ovu priliku – “veliki reset”. Dakle, ako se dolar urušava predhodno bi morali da ga pretvore u nešto što će im sačuvati kapital. Obično je to zlato ali ovde je u pitanju tako enormna količina kapitala da zlata nema ni približno dovoljno za tu “transakciju”. Osim toga samo bi učinili uslugu Rusiji i Kini koje su nakupile velike količine zlata što im nikako nije u interesu.

Ako nije zlato onda je najverovatnije neka valuta. Koja valuta? Mora biti valuta neke od najbližih saveznika i tu britanska funta praktično nema konkurenciju – ima čak i tradiciju. Problem jeste da je ukupna masa funti neuporedivo manja od dolara ali sam smatrao da im neće biti preveliki problem da to nekako “provuku”. Takođe je problem što bi priličan deo moći prelili na Britaniju a to nije ono što rade međutim računao sam da u tako velikom poduhvatu nešto moraju i da žrtvuju. Toliko se sve uklapa da nisam obraćao pažnju na promene koje su mnogo bitnije nego što sam pretpostavljao. Tako sam na početku kripto-manije ovu pojavu uvrstio u piramidalnu prevaru i sve što sam vremenom menjao je da je to prevara najvišeg nivoa.

Upravo tako, to je “posao” najvišeg nivoa. Toliko visokog da kriptovalute imaju potencijal (mada to još uvek izgleda nemoguće) da po “vrednosti” dostignu ukupnu količinu dolara! Verujem da se sada već pale neke lampice 😉 Osim toga, pružaju ANONIMNOST (doduše samo neke ali možemo biti sigurni da će upravo one biti najcenjenije) – anonimnost koju je kroz normalne tokove novca tako teško postići čak i ako ste sami tvorci tih tokova (vlasnici velikih banaka…). Ta anonimnost će omogućiti da posle “velikog reseta” neće imati na koga da se upire prstom.

Da li je neko povezao nagli uspon Bitcoina sa izborom Trampa? Dolazi Tramp, pravi promene (nasuprot svim predizbornim obećanjima) koje značajno ubrzavaju ulazak u haos (i veliki reset). Bitcoin se već pokazao kao savršen za ISIL, darknet, kriminal svih boja i vrsta – dakle atestiran. Još jedan krajnje bitan momenat je da rad sa kriptovalutama nije blizak “širokim narodnim masama” što ograničava njihovu upotrebu na vrlo uzak krug ljudi a što znači da će ogromna većina ostati bez ušteđevine (veliki reset da veći ne može biti).

Neko može da pomisli “a šta sa ovim naglim padom, zar to nije kraj Bitcoina?”

Naprotiv. Mnogi su bili skeptični zbog neprestanog rasta, to nije normalno ponašanje takve “robe” ali je ulaskom na berzu i taj problem rešen. Veliki su “pokupili kajmak” i sada će sve ići nekim normalnijim, prihvatljivijim tokom ali većinom uvis ako sam u pravu. Ironično ali sadašnji pad je bio potreban i da se zapuše usta svima koji su tvrdili da je u pitanju samo prevara da bi se “navukli” lakoverni. Što je još važnije, pomoću berze će mnogo preciznije moći da vode kriptovalute i da prilagođavaju tajming “velikog reseta” tačno kako im odgovara.

Meni je ovo dobar primer koji pokazuje da moramo biti otvoreniji za nove ideje. Ja sam mislio da sam veoma fleksibilan u razmišljanju ali izgleda da ipak nisam čim mi je trebalo toliko vremena da povežem prilično očigledne stvari. Možda sam bio sujetan pa nisam, makar podsvesno, želeo da menjam “ispravnu” teoriju. A možda je vreme predinamično pa ne uspevam da pratim promene ali u svakom slučaju preporučujem bar povremeno preispitivanje stavova i što veću komunikacija sa drugima da bi u toj komunikaciji stavove potvrdili ili shvatili grešku (to je uglavnom razlog što pišem ovakve tekstove – zajedno smo jači!)

Na kraju ne možemo da se ne zapitamo da li je moguće da su neki ljudi spremni zbog moći da ceo svet gurnu u veliku nesreću. To i nije neko pitanje, to je nešto što se dešava stalno samo je sada u pitanju akcija većeg obima. Nekima je moć važnija o od sopstvenog života – zašto bi nas onda čudilo ako su spremni da žrtvuju tuđe?