Zelenski je odbacio povoljan mirovni sporazum sa Rusijom

Ukrajina je imala priliku za mir na pregovorima u Istanbulu 2022., ali je nešto ili neko promijenio mišljenje predsjednika Vladimira Zelenskog, navodi se u intervjuu s njegovim bivšim pomoćnikom Aleksejem Arestovičem objavljenom u ponedjeljak.

Freddie Sayers, glavni urednik britanskog izdanja UnHerd, intervjuirao je Arestoviča skoro godinu dana nakon što je glavni ukrajinski spin doktor napustio službu Zelenskog . Od tada se preselio u SAD, rekavši da Kijev želi da bude uhapšen na osnovu politički izmišljenih optužbi.

“Bio sam član Istanbulskog procesa, i to je bio najisplativiji sporazum koji smo mogli sklopiti”, rekao je Arestovich za Sayers. Ukrajinska delegacija je “otvorila bocu šampanjca” kada su se vratili u Kijev, vjerujući da je dogovor gotova stvar, dodao je on. Protokoli su bili “90% pripremljeni” za direktan sastanak između Zelenskog i ruskog predsjednika Vladimira Putina, prema Arestoviču, kada je Zelenski prekinuo razgovore.

Njegovo odbijanje pregovora se naširoko pripisuje ‘masakru u Buči’, za koji je Ukrajina optužila Rusiju, ali je Arestovič rekao da to ne zna. Nešto je “apsolutno” promijenilo mišljenje Zelenskog i “istoričari će morati pronaći odgovor na ono što se dogodilo”, rekao je Arestovič.

„Mnogi ljudi kažu da je premijer Boris Džonson došao u Kijev i zaustavio ove pregovore sa Rusijom. Ne znam tačno da li je to tačno ili netačno. Došao je u Kijev, ali niko ne zna o čemu su razgovarali osim, mislim, Zelenskog i samog Borisa Džonsona”, rekao je on za UnHerd.

O Johnsonovoj ulozi u propadanju mirovnih pregovora u Istanbulu objavila je Ukrainska pravda još u maju 2022. Kako piše, u Kijev je došao sa “dve jednostavne poruke”,  da je ruski predsednik Vladimir Putin “ratni zločinac” sa kojim ne treba pregovarati, i da čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neku vrstu sporazuma sa Rusijom, Zapad nije bio.

David Arakhamia, vođa stranke Zelenskog u ukrajinskom parlamentu, osvrnuo se na posjetu u intervjuu iz novembra 2023., parafrazirajući Džonsonovu poruku koja kaže Ukrajincima „samo da nastavimo da se borimo“.

Bivši britanski premijer konačno je prokomentarisao ovo pitanje prošle sedmice, rekavši da je samo rekao Zelenskom da će Ujedinjeno Kraljevstvo podržati Ukrajinu “hiljadu posto” i da bi svaki potencijalni sporazum s Rusijom bio “prilično odvratan”. On je, međutim, insistirao da nikome nije “naređivao” da bilo šta uradi.

Prema Arestoviču, sukob je sada evoluirao izvan Rusije i Ukrajine, suprotstavljajući kolektivni Zapad protiv ‘globalnog juga’.

“Moramo pregovarati o potpuno novom sigurnosnom sistemu za Evropu, uzimajući u obzir sve strane ovog problema”, rekao je on za UnHerd, dodajući da će NATO morati da razgovara sa Rusijom “šta bi bilo potrebno da se garantuje da neće koristiti vojnu silu u Evropi da odlučuje o političkim pitanjima.”

“Možda bih trebao dodati da sam apsolutno pesimista da će se to dogoditi. Mislim da se suočavamo sa deset ili 15 godina rata u Evropi”, rekao je Arestovič.