Marina Abramović je srpska umetnica performansa koja je rođena u Beogradu 30. novembra 1946. godine. Roditelji su joj imali uspešnu vojničku karijeru, a ona umetničku. Njena umetnost je počela slikarstvom ali se ubrzo zamenila performansom, tzv. bodi artom usmerenim na bol, mimiku, gestove i pokrete.
Karakteristika i srž njene umetnosti jeste iscrpljivanje tela kao i govora tela prilikom iscrpljivanja duše. Trenutno živi u Njujorku u Sjedinjenim američkim državama. Nosilac je mnogih nagrada i priznanja, a od 2013. godine član je Američke nacionalne akademije umetnosti. Marina Abramović je ćerka dvoje učesnika NOB-a. Po majci ona je potomak srpskog patrijarha Varnave. Marina Abramović je studirala na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije je završila u Zagrebu, a jedno vreme je predavala na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu.
U periodu od 1997. do 2004. Marina Abramović je radila kao profesor umetnosti performansa na Fakultetu likovnih umetnosti u Braunšvajgu u nemačkoj saveznoj državi Donja Saksonija. Od 1968. do 1973. godine je objavljivala svoje crteže i tekstove, a u periodu od 1973. godine je počela da organizuje svoje performanse. Živela je dugo u Amsterdamu, dok sad živi i radi u Njujorku.
Šta je bodi art
Bodi art ili umetnost tela jeste umetnički koncept nastao u šezdesetim godinama 20. veka. Telo postaje umetnički objekat, a teme koje se u performansima obrađuju jesu često nasilje, autoagresija, seksualnost, egzibicionizam kao i telesna otpornost na fizičke fenomene. Često se koriste razni rekviziti ili kostimi, ljudsko telo biva često podvgnuto bolu do patnje. Preteče ove umetnosti su hepening i dadaizam, a kasnije je bodi art u svom razvitku više vezan za performans i scensku umetnost.
Najpoznatiji predstavnici bodi arta su: Marina Abramovič, Vito Akonsi, Đina Pane, Gabrijel Savić Ra, Oliver Frost, Ron Eti, Denis Openhajm i Kira o Rajli.
Akcije bodi art performansa
Marina Abramović je započela svoje akcije bodi art performansa na festivalu u Edinburgu 1973. godine, to je bio prvi performans u nizu svojih akcija performansa koji su se zvali Ritmovi, a bilo ih je, u narednom periodu, ukupno 10. Ovaj prvi performans je uključivao 20 noževa i Marina je tada prvi put uživo nanosila sebi lakše telesne povrede. Performans se odnosio na brzo zabadanje noževa između prstiju, a kada god bi, u toj brzini, povredila prst, uzmala bi sledeći nož i kretala ispočetka. Iste godine u akciji performansa pod nazivom Ritam 5 Marina Abramović je zapalila vatru oko zvezde petokrake i legla unutar nje nakon što je spalila sebi pramenove kose i nokte. Publika nije znala da Marina ne glumi trans već se odista u tom dimu onesvestila.
Marina Abraović je imala 150 samostalnih i preko 300 grupnih izložbi slika, objakata, instalacija, video radova, živih figura i performansa. Učestvovala je na Venecijanskom bijenalu četiri puta, na Pariskom bijenalu mladih dva puta kao i na mnogim drugim festivalima konceptualne umetnosti i performansa.
Jedan od najpoznatijih njenih performansa bio je 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Performans se zvao Umetnik je prisutan (The Artist is present), postoji i film koji je beležio njeno pripremanje za ovaj performans kao i same segmente istog. Performans se odnosio na to da Marina sedi u tišini za jednim stolom, a preko puta nje je stolica gde ljudi sedaju, i bez reči i ikakvog pokreta gledaju je u oči. Reakcije publike su bile raznolike, ljudi su uglavnom plakali, a Marina je rekla da kroz ovaj performans želi da kroz svoje oči dozvoli ljudima da zavire u sopstvenu dušu. Performans je trajao 736 sati i 30 minuta, odnosno 6 dana u nedelji po 8 sati sedenja u galeriji, i tako dva i po meseca. Među publikom i učesnicima koji su čekali i dočekali svoj red da sednu nasuprot Marine, bilo je i mnogih poznatih svetskih imena. Kroz ovaj performans prošlo je 1545. ljudi među kojima su bila i deca uzrasta od 12 do 18 godina.
Njeni najpoznatiji i najznačajniji performansi odnose se na: Serije Ritmova (1973 – 1974); Radovi s Ulajem (1976 – 1988); Balkanski barok (1997), i Umetnik je prisutan (2010). Marina Abramović je najatraktivniji živi umetnik sveta. Za jedan svoj performans Hod po Kineskom zidu s Ulajem (1988) u Galeriju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, za tri meseca uspela je da privuče čak 750 000 posetilaca.
Marina Abramović je takođe i nosilac austrijskog odlikovanja za nauku i umetnost (Österreichisches Ehrenzeichen für Wissenschaft und Kunst).
