Sremski Karlovci su, svakako, najpoznatiji po pravljenju vina i kuglofa, ali ne samo po tome. Ova šarmantna varošica nadomak Novog Sada dobila je prvi i jedini muzej – Muzej šibica. Ovaj muzej je jedinstven u Srbiji i poseduje kolekciju od 25.000 šibica iz celog sveta.
Ovu jedinstvenu kolekciju je sakupila Jasmina Novak, a tradiciju je nastavila njena poćerka Jovana Popović Benišek, koja je spasila ovu jedinstvenu kolekciju od propadanja i zaborava. Ovaj muzej postoji od 2013. godine, a filumenisti ga vrlo rado posećuju iz svih krajeva sveta, u potrazi za još nekim zanimljivim pakovanjem šibica.
Još jedan takav muzej postoji u Švedskoj (koja ima najveću fabriku šibica na planeti – „Match AB“), i to su ujedno dve jedine zemlje koje imaju ovakve muzeje. Nekada su šibice imale mnogo veći značaj i primenu ali i danas su neizostavni „alat“. Nekadašnja Jugoslavija je imala dve fabrike šibica, u Dolcu i Osjeku. Šibice su se proizvodile i izvozile ali danas to nije slučaj. Srbija nema niti jednu takvu fabriku pa uvozi šibice iz drugih zemalja.
Kolekcija sadrži najstarije primerke iz 19. veka pa sve do današnjeg dana. Ovde se mogu naći šibice iz svih krajeva sveta ali možda najzanimljivija jeste kolekcija iz Srbije. U njoj se može sagledati srpska istorija. Vrednost ovih kutijca je teško utvrditi jer mnoge od njih nemaju oznake niti se zna iz koje su godine, a filumena nema mnogo u Srbiji.
Jasna Novak je šibice počela da skuplja 1950. godine dok je živela u Pragu pa tako danas ovde postoje čitave kolekcije iz Japana, Nemačke, Švedske, Belgije i Španije.
Šibice je izumeo hemičar Džon Voker u Engleskoj 1927. godine ali ih nije patentirao. Prvi ih je proizvodio Semjuel Džons koji ih je nazivao „luciferima“. Najstarija reklama na kutiji šibica potiče iz 1895. godine kada su proizvođači shvatili da je taj proizvod omasovljen i neophodan jer tada nije postojala elektrika. Tako šibica zamenjuje kresivo i počinje njena epoha.
Pelijepo….