Urođeno iščašenje kuka je dislokacija glave butne kosti iz njenog ležišta u karlici. Uzroci ovog deformiteta su još uvek nedovoljno istraženi. Najvažnije je na vreme otkriti problem i preduzeti potrebne mere.
Urođeno iščašenje kuka je praktično jedina deformacija karličnog pojasa i kukova. Predstavlja dislokaciju glave butne kosti iz svoga ležišta u karlici. I pored savremene tehnologije o ovom deformitetu se još uvek ne znaju svi detalji. Statistika kaže da se češće javlja kod osoba ženskog pola i to u razmeri 6:1. Češće se javlja jednostrano i češće je zahvaćen levi kuk. Uočeno je i da se češće javlja kod novorođenčadi rođenom tzv. karličnim položajem.
Pored klasičnog primera gde je glava butne kosti potpuno izvan svog ležišta postoji i oblik ovog deformiteta gde su glava butne kosti i njeno ležište nedovoljno razvijeni. Ovaj oblik se često pripisuje naslednim faktorima jer je otkriveno da nedovoljno razvijeni delovi kuka mogu imati genetske uzroke i kao takav se javlja u oko 20% slučajeva. Postoji i objašnjenje nastanka ovog deformiteta poznato kao “mehanička teorija” koje kaže da nastaje kao posledica nepovoljnih uticaja tokom života u materici. Objašnjenje je to da je u materici nekada nedovoljno prostora zbog njene neelastičnosti ili nerazvijenosti, malo plodove vode ili su karlica i porođajni kanal uski. Svi navedeni faktori dovode do pojave urođenog iščašenja kuka. U svakom slučaju, teško je definisati sve faktore koji dovode do ovog problema i presuditi koji od njih je dominantan.
Kod urođenog iščašenja kuka glava butne kosti je izvan svog ležišta u karlici i nalazi se iznad i iza njega. Tipična slika urođenog iščašenja kukova je uglavnom prepoznatljiva i karakterišu je sledeći znaci: karlica nagnuta napred, kos položaj karlice koja je nagnuta ka strani na kojoj je iščašenje, noga na strani iščašenog kuka je vizuelno skraćena, gledano otpozadi brazde koje ocrtavaju glutealne mišiće su asimetrične (nisu na istoj visini), smanjena mogućnost odvođenja u stranu noge na čijoj strani je iščašenje, hod koji je gegav ili šepav zbog narušene mehanike.
Vrlo je važno što pre dijagnostikovati ovu deformaciju kako bi se što pre preduzele potrebne mere za otklanjanje. U nekim slučajevima moguće je određenim metodama vratiti glavu butne kosti u njeno ležište. Ipak, najpouzdanija dijagnoza postavlja se snimkom, nekada rentgenskim, a danas uglavnom ultrazvukom ili nekom savremenijom metodom.
Glavni cilj lečenja je da se butna kost i njeno ležište u karlici trajno nameste u potreban položaj. To se vrši tradicionalnom i operativnom metodom. Nekada se određenom manipulacijom može postići potreban efekat, što povećava važnost blagovremenog otkrivanja. Vežbe za korekciju i prevenciju kod novorođenčadi se primenjuju tek pošto beba napuni pet meseci, jer se u tom periodu obično utvrđuju promene i rade potrebne analize.
Značajan vid prevencije je povijanje beba. Radi prevencije savetuje se široko povijanje. Kod beba kod kojih se sumnja na prisustvo iščašenja kuka mogu se primeniti i dodatna sredstva koja bi kukove držala u dobrom položaju. Međutim, povijanje beba je stvar trenda i često se u različitim vremenskim razdobljima savetuje različit način povijanja.
Važan je i odnos nastavnika fizičkog vaspitanja prema deci koja su imala ovaj deformitet. Tu decu nikako ne bi trebalo izlagati preterano intenzivnim aktivnostima poput skokova i sl. Najbolje bi bilo da konačnu reč o doziranju fizičke aktivnosti za njih da lekar.
Par excellence example anemicni dezerter koji o svemu odlucuje
Nije lose za pocetak. Ipak ovo nije bas toliko aktualna tema. Ovi citaoci su prosli to doba. Vecina nas ima vec veliku dicu pa nas bas i nije briga za displazijama, luksacijama i subluksacijama kuka, ortozama i Ortolanijevim testovima. Bit ce ti pametnije da im das za njih aktualne teme- hipertenzije, DM, adenome prostate, poremecaje erektilne funkcije, alopecija, starenje, aritmije, heart failure itd, itd, nove dijagnosticke metode itd itd. Samo malo aktualnije teme pa ce biti i vise komentara.