Vera kao religijska kultura jedan je od temeljnih stubova svake nacije. Vera je upravo ta koja je oblikovala narode i davala im nacionalni identitet kada država nije to mogla, kao npr. u vreme osmanlijskih osvajanja kada potčinjena država nije mogla da brani nacionalni identitet, to je radila Crkva, a verske vođe su poneli i titulu „Mileta” vođe koji su predstavljali potčinjene narode.
Danas mileti ne postoje, već imamo simfoniju država i crkava. Određene države smatraju da crkva šteti društvu i da ga vraća u nekakvi mračni Srednji vek. Takođe veronauka je na glavnom udaru zato što ona predstavlja suštinu po kojoj joj se učenici dele, međutim što je i razumljivo za naše prostore, jer i dalje živimo u nekakvom post-komunističkom vremenu. Međutim, kada se veronauka sagleda iz drugog ugla, stvari odmah postaju jasnije.
Poznavanje velikih tradicionalnih religija izuzetno olakšava razumevanje istorije, filozofije, književnosti, slikarstva, arhitekture, muzike, opere. Obrazovan čovek ne može biti onaj ko ne poznaje svoju versku tradiciju. Verska nastava je prirodan i neophodan deo školovanja u svim demokratskim zemljama.
Veronauka ulazi ponovo na velika vrata
U istočnim zemljama koje je zahvatio komunizam, crkva i vera su postajali inferiorni u odnosu na državu. Crkve su nekada čak i rušene; govoriti o religiji nekada je bilo neuputno, a veronauka je tada izašla iz škola sa nadom da će se jednog dana ponovo vratiti. Komunizam je prošao, i veronauka je ponovo ušla na vrata škola, bilo je potrebno dosta vremena kako bi se sistem ponovo oformio. Na Balkanu je to izgledalo ovako: veronauka se vratila u škole sredinom devedestetih godina, a u Srbiji 2002. godine, u Bosni je uvedena ponovo malo pre no u Hrvatskoj. Zanimljiva je činjenica da je veronauka inače, deo obrazovnog sistema u svim zemljama u Evropi, osim u četiri – Albaniji, Makedoniji, Sloveniji i delu Francuske. Što se tiče Evrope, veronauka je prisutna, u nekim zemljama je obavezan predmet, dok u drugim je ostavljen kao izboran predmet, gde će roditelji zajedno sa svojom decom odabrati željeni predmet.
No kako bilo, složićemo se da vera podrazumeva slobodu izbora svakog pojedinca, ali da bi čovek mogao da bude slobodan, da izabere da veruje ili da ne veruje, on mora najpre biti u situaciji da se upozna sa onim što vera poučava. Veronauka predviđa ne samo poznavanje svoje vere i kulture već i upoznavanje drugih velikih tradicija. Na ovaj način veronauka razvija toleranciju, demokratiju, želju da se poštuju ljudska prava. Onaj koji istinski razume i poštuje svoju versku tradiciju i kulturu, u stanju je da poštuje i razume i tuđu versku tradiciju.
