Blještavi sjaj drevne istorije Zemlje u fosilima meteorita

Meteori
1 komentar

Profesor Schmitz je dizajnirao postupak da iz vapnenca izvadi drevne mikrometeorite koji su sačuvani zahvaljujući nevjerovatnoj tvrdoći ovih svemirskih stijena.

Dok je potraga za meteoritima koji su se srušili na našu planetu možda i sama po sebi izazovan zadatak, profesor Birger Schmitz, geolog sa Univerziteta Lund u Švedskoj, očigledno je otkrio način da pronađe nedostižno kamenje – male meteorite koji su pali na Zemlju prije više miliona godina.

Kao što internetski magazin “Horizon” ističe, potraga za fosilnim meteoritima predstavlja “sasvim novi stepen težine” za naučnike, pošto se ove svemirske stijene “ne šire tanko” po površini, već su “uronjene u drevne stijene”, poput fosila dinosaura.

Još davne 1990. godine Schmitz, koji je svoj postdiplomski radio sa timom Luisa Alvareza, dobitnik Nobelove nagrade koji je prvi predložio teoriju o masivnom udaru asteroida koji je okončao doba dinosaurusa, obratio je pažnju na kamenolom Thorsberg na jugu obale jezera Vanern, gde je drugi geolog Mario Tassinari pronašao „nekoliko fosilnih meteorita“.

U to vrijeme, postojala je samo „nekolicina fosilnih meteorita poznatih nauci“, napominju u medijima, dodajući da su Schmitzovi sljedeći napori otkrili da se Thorsberg kamenolom pokazao kao jedinstvena riznica ovih svemirskih stijena , jer su “potrebni posebni uslovi za očuvanje značajnih fosilnih meteorita u razumnom broju”.

Profesor Schmitz je došao do zaključka da pošto mikrometeoriti ili svemirska prašina svakodnevno padaju na Zemlju u velikim količinama, krečnjak u kamenolomu vjerovatno sadrži popriličan dio njih, a pošto je hromit „izuzetno otporan“, smislio je svojstvenu metodu ekstrakcije.

“Rekao sam tada svom jadnom učeniku:”Niklas, uzmi 5 kilograma stijene i rastvaraj je u hlorovodoničnoj kiselini”,” rekao je profesor.

Procesom je dobiveno 10 sitnih fragmenata vanzemaljskog hromita, svaki dužine oko desetine milimetra, a naknadne ekstrakcije „otkrile su da postoji ogromna zasićenost svemirskom prašinom u 466 miliona godina staroj stijeni“, profesor Schmitz je zaključio da je „masivan sudar u pojasu asteroida izbacio i velike meteorite i grozdasti oblak prašine ”, blokirajući sunčevu svjetlost i gurajući Zemlju u ledeno doba tokom ordovicijskog perioda.

Dodao je da je njegov tim sakupio prilično veliku zbirku drevnih meteorita, iako “to neće biti objavljeno nekoliko mjeseci”.

“Mnogi od ovih meteorita se razlikuju od meteorita koji danas padaju kao i neke životinje koje su živjele u to vrijeme u poređenju sa današnjim životinjama”, rekao je Schmitz.

 

Drevna ZemljaMeteoritzemlja
Pretplatiti se
Obavijesti o
1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najviše komentiran
Inline povratne informacije
Pogledaj sve komentare
emitter
4 godine prije

ovo je bas coll za*ebancija, vec se duze vrijeme bavim mikro fotografijom i taman kad pomislim da sam sve vidio kupim jos bolji objektiv i skontam da jos nisam vidio puno toga, imam na stotine fotki bas cudnog kamenja, da neko pogleda tko ne zna o cemu
se radi mozes mu slobodno ponuditi kakvu god hoce nagradu, nema nikakve sanse da pogodi to sto vidi – osim bozijom voljom?

© 2024 – Portal Logično

POVEZANE VIJESTI