Iako se u Srbiji reciklira samo 15% otpada, ova industrijska grana ide uzlaznom putanjom. Postoji preko 2000 firmi koje se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina i reciklažom otpada.
Najveći problem svake zemlje je otpad. Postoji mnogo deponija na koje niko ne obraća pažnju ali svi žele da se one što pre uklone i očiste. U visoko razvijenim zemljama, poput Švedske i Norveške, reciklaža je na zavidnom nivou. Više od 50% otpada se reciklira u Evropskoj uniji. Francuska, Nemačka, Austrija i Švajcarska su neprevaziđeni lideri u recikliranju ambalažnog otpada.
U Srbiji ima sve više ljudi sakupljača koji su možda i najzaslužniji zašto u Srbiji ima sve više kompanija koje se bave recikliranjem raznih sirovina.
Mora se podići svest ljudi o značaju recikliranja za čitavo društvo. Reciklaža donosi čistiju okolinu kao i veliku uštedu. Sortiranje i odlaganje raznih vrsta otpada pre svega zavisi od ljudi. Iako je došlo do velikog pomaka u ovoj industriji, ljudi u Srbiji još nisu stekli naviku da na pravilan način odlažu otpad iz svojih domaćinstava.
Reciklažom čuvamo našu planetu, a sortiranjem otpada smanjujemo broj deponija koje direktno utiču na čistoću sredine. Reciklaža je jako bitna jer se štede sirovinski resursi, energija i čuva se životna sredina. Osim zaštite životne sredine ova industrijska grana nema zanemariv značaj ni sa ekonomskog aspekta.
U Srbiji se recikliraju: staklo, gume, papir, plastika, kućni uređaji, računari i opasne materije poput freona.
Možda je najzastupljenija reciklaža elektronskog i električnog otpada koja u proseku tri puta brže raste u odnosu na reciklažu komunalnog otpada. U Srbiju se uveze oko 50.000 tona elektronskih uređaja, a reciklira se svega 3%. Iako svetska reciklažna industrija zaradi i do 160 milijardi dolara godišnje, ekonomski efekti prikupljanja elektronskog otpada u Srbiji su prepoznati relativno skoro.
Postoji pet operatera u Srbiji koji rade sa električnim i elektronskim otpadom, od toga tri u Vojvodini. Još uvek taj sistem upravljanja otpadom nije na zadovoljavajućem nivou.
Sakupljačkih centara je jako malo u Srbiji pa samim tim i dolazi do problema. Ovakva vrsta otpada je jako štetna ukoliko se na adekvatn način ne tretira. Kroz razne akcije sakupljanja omogućava se da se ovakva vrsta otpada odloži na pravo mesto, a ne na divlje deponije.
Želje ima sa obe strane: i one koja sakuplja otpad, i one koja prerađuje isti. Ostaje nam samo da se nadamo da će kroz neku godinu ova najmlađa grana industrije zaživeti i da će se vidno popraviti celokupna slika recikliranja u Srbiji, kao i podići svest građana na neki viši nivo.