Disleksija je poremećaj čitanja i razumevanja pročitanog. Ovaj poremećaj se često ogleda u izokretanju slogova u rečima, neprimećivanju određenih reči, a često se uz disleksiju javlja i disgrafija kao posledica – poremećaj sposobnosti pisanja.
Pošto disleksičari često reči vide izokrenuto s različitim rasporedom slogova, oni takođe i slova pišu naopako. Pišu se izokrenuta slova kao kada pišete po staklu pa gledate s druge strane. Disleksija može da bude i nasledna ali se isto tako može javljati nezavisno od genetskog faktora. Javlja se na svim stepenima inteligencije. Važno je napomenuti da se disleksija i disgrafija ponekad javljaju istovremeno. ali je moguće da dete ima samo disgrafiju, dok disleksiju ne mora imati.
Kada i kako se uočava disleksija
Disleksija se obično uočava veoma rano, već pri polasku deteta u školu, ali se sa sigurnošću utvrđuje tek u drugom ili trećem razredu kada dete počne vidno da zaostaje za ostalim vršnjacima. Dete i pored prosečne ili natprosečne inteligencije nije u mogućnosti da savlada veštine čitanja. Čita s naporom, kada ga ispravite i dalje nastavlja s greškama, ima problem sa razumevanjem pročitanog, često ne može na kontrolnom zadatku odgovoriti na pitanje jer ne razume šta je pitano, ili odgovori netačno iako zna odgovor jer prilikom pisanja izokrene slova.
Disleksiju obično prate disgrafija (nemogućnost savladavanja veštine pisanja), deca pišu nečitko, ne vežu slova pri pisanju, izokreću redosled slogova i slova, kao i diskalkulija (nemogućnost savladavanja veštine računanja), deca imaju smetnje pri izračunavanju zadatog. Iako dete ima sasvim normalnu inteligenciju, zdrav vid i sluh, adekvatnu obuku (škola), adekvatnu psihosocijalnu sredinu, ono ima poremećaj u čitanju, izgovaranju i razumevanju pročitanog.
Navešćemo nekoliko primera uspomoć kojih možete posumnjati da Vaše dete ima disleksiju.
Dete ne mora posedovati svaki od ovih simptoma ali postojanje više njih, siguran je znak da se trebate obratiti defektologu za “prvu pomoć”. Takođe, važno je napomenuti da neke od ovih simptoma mogu imati i deca koja nemaju disleksiju već je to prosto prolazan stadijum u učenju i savladavanju veštine čitanja i pisanja. Razlika je u tome što se kod dece bez poremećaja ovakvi simptomi javljaju u ranijim godinama i prolaze, a kod disleksičara se zadržavaju. I dete sa npr. 9 godina može ispoljavati ovakve simptome, a to je već znak da se treba obratiti stručnjaku i da dete sigurno ima disleksiju, a pritom je potpuno psiho-fizički zdravo s normalni stepenom inteligencije ili čak natprosečno inteligentno.
Tretman disleksije
Velika je neinformisanost roditelja o ovom poremećaju, a stoga se i tretman oduži s obzirom na to da se disleksija uočava kasno. Takođe, dešava se problem i u školi, ukoliko učitelji i roditelji ne sarađuju, učitelj ponekad ne primeti na vreme da se radi o disleksiji već prosto misli da dete nije dovoljno sposobno i da zato ne usvaja sadržaj, te zbog toga dobija loše ocene. Upravo loše ocene signaliziraju roditelju da se obrati učitelju a zatim se pristupa određenim metodama koje na kraju dovode do zaključka da dete ima disleksiju. Kao što smo rekli, obično se uz disleksiju javljaju i disgrafija i diskalkulija.
Tretman deteta s disleksijom se vrši pomoću određenih metoda, a u skladu sa potrebama deteta. U tretman su uključeni roditelji, učitelji, pedagozi, psiholozi, defektolozi, lingvisti i neurolozi. Disleksija se ne može izlečiti sasvim, ali se mogu preduzeti sve mere da se drži pod kontrolom i da se nauči s njom živeti.
