Fruktoza i saharoza: saveznici ili neprijatelji mršavljanja

Ovaj članak je rezultat nedavnih istraživanja, u ovoj fascinantnoj i još uvijek neistraženoj oblasti, povezanosti između skladištenja fruktoze i masti. Danas je cilj da pokažemo neke od razloga zašto biste trebali posvetiti veliku pažnju konzumaciji voća i sokova, ako je vaš cilj da zaista smršavite.

Sve ovo će, bez sumnje, biti u direktnoj suprotnosti sa onim što mnogi ljudi misle da je pravilna ishrana za sagorevanje masti, a takođe se suprotstavlja onome što mnogi čuju, vide i čitaju u medijima. To je možda razlog zašto većina ljudi ne gubi na težini, a samo manjina ostvaruje svoje ciljeve. Кonačno, držite otvoren um informacijama i činjenicama!

Voće i fruktoza

Evo nekoliko osnovnih stvari koje moramo imati na umu:

1. Šećer koji se nalazi u voću, kao što znamo, je fruktoza!
2. Obični šećer, onaj koji kupujete u supermarketu, je saharoza.

Saharoza sadrži 50% glukoze i 50% fruktoze. Najviše korišćeni zaslađivač u svetu danas je HFCS (koncentrovani kukuruzni sirup); u osnovi se sastoji od koncentrirane fruktoze. Кoristi se za zaslađivanje bezbrojnih namirnica umesto normalnog šećera, između ostalog zbog toga što nije skup i pogodan je za prehrambenu industriju. Nalazi se u gotovo svim namirnicama, od hleba do slatkiša, a prisutan je i u sosu od paradajza.

Zanimljiva studija

Ovdje ću podijeliti s vama studiju koju je rnapravio dr. Richard Johnson. Ova studija se fokusira na 2 grupe pacova. Obe grupe su unosile potpuno istu količinu kalorija, ali sa jednom malom razlikom: grupa 1 je unela neke kalorije kao glukozu, a grupa 2 ga je unosila kao fruktozu.

Primećeno je da su pacovi iz grupe 2 dobili mnogo veću težinu, skladištili više visceralne masti, takođe u jetri, i imali su povišen krvni pritisak i trigliceride. Da ne spominjemo da su obe grupe unosile istu količinu kalorija.

7 razloga zašto treba izbegavati voće i sok

Fruktoza podstiče široko skladištenje masti, posebno u predelu abdomena (“pivski trbuh”). Fruktoza se brzo metaboliše kao mast, mnogo brže i direktnije od glukoze.

Fruktoza narušava mehanizam tela koji kontroliše apetit. Ne stimuliše pravilno insulin, sprečavajući pravilan rad hormona grelina, bez stimulisanja leptina. Grelin i leptin su ključni elementi u kontroli gladi. To znači da će konzumiranje fruktoze uzrokovati da jedete više, a takođe povećava rizik od razvoja neosetljivosti na insulin.

Fruktoza pomaže u povećanju “lošeg” holesterola (LDL) i snižava “dobar” holesterol (HDL); takođe povećava trigliceride, krvni pritisak i povećava nivo šećera u krvi; sve to doprinosi metaboličkom sindromu.

Fruktoza doprinosi razvoju “gihta” jer povećava nivo mokraćne kiseline u telu. U studiji, objavljenoj 2011. godine, žene koje su pile 350ml ili više soka od narandže dnevno, udvostručile su rizik od razvoja gihta. Žene koje su pile samo 175 ml soka dnevno povećale su rizik od razvoja bolesti za 41%. Slični rezultati su uočeni i kod muškaraca.

Voćni sokovi se, zbog odsustva vlakana, brže probavljaju i apsorbuju u odnosu na prirodne plodove, stoga promovišu više skladištenja masti i intenziviraju sve efekte fruktoze. Sokove, posebno za one koji žele sagorijevati masti, treba konzumirati oprezno.

Fruktoza se smatrala “ključem” za aktiviranje skladištenja masti; to je bila tema nedavno objavljene knjige „The Fat Switch“ dr Richarda Johnsona, koji je bio lekar 25 godina, a takođe i istraživač na Univerzitetu u Кoloradu, SAD.

Naučno istraživanje se konačno približava fruktozi, sada jasnije demonstrirajući da ima direktan uticaj na mehanizme skladištenja telesne masti.

Važno: uzmite u obzir da se svi ovi problemi javljaju kada je unos fruktoze prevelik!

Velika većina današnjeg stanovništva, čak i nenamerno, na kraju unosi mnogo veće dnevne količine fruktoze nego što je preporučeno, upravo zbog slatkiša i HFCS (koncentrovani kukuruzni sirup). Koji može da se nađe u gotovo svim industrijskim namirnicama.

Ova tema je posebno važna za one koji žele da izgube težinu! Zato danas govorimo o ovoj temi.

Sve ovo je tema nedavno objavljenih naučnih istraživanja. Sve ove informacije koje vam ovde dajemo su zaista najbolje od savremenog svetskog znanja u ovoj oblasti.

U praksi, šta da radimo?

Treba li ukinuti potrošnju voća? Ne. Zato naslov članka kaže: “izbjegavaj”, a ne “ukinuti”.

Mislim da nije potrebno ništa ukinuti. Štaviše, kao što svi znaju, voće sadrži vitamine i nutrijente korisne za telo. Međutim, i u zavisnosti od cilja koji ste postavili za sebe, dobro je imati jasnu ideju o tome šta pomaže, zar ne?

Često se kaže da se voće i sokovi mogu konzumirati u izobilju kada pratite “dijetu”. O tome kako jesti voće, dr. Joseph Mercola kaže da je normalan unos za osobu 25 grama (ili manje) fruktoze dnevno, do 15 grama od voća.

Sada, ako imate prekomernu težinu, on predlaže da ovo ukupno bude 15 grama dnevno, uključujući i voće, što je veoma mali doprinos. U zavisnosti od voća koje odaberete, možete jesti više ili manje.

Ako želite da jedete voće i vaš cilj je sagorevanje masti, moj lični predlog bi bio da prioritet bude voće kao što su jagode, kupine, breskve i šljive jer su njihove koncentracije fruktoze niske. Sve ste razumeli. Domaće voće našeg regiona je najbolje.

Ali ako je vaš cilj ubrzano sagorevanje masti, savetujem vam da izbegavate voće i sokove tokom 80% nedelje koji odgovara vašoj fazi mršavljenja. Autor „The 4 Hour Bodi“, Timothy Ferriss predlaže potpuno ukidanje voća tokom faze gubitka masti.

Da biste dobili ideju o količinama, pogledajte dole (zapamtite predlog da potrošnja fruktoze bude ispod 25 grama / dan (ili 15 grama / dan za one koji žele da izgube težinu).

• Banana -> 7.1g
• Кruška -> 11,8 g
• Jabuka -> 9.5g
• Narandža -> 6.1g
• Nektarina -> 5,4 g
• Papaja -> 6.3g
• Mango -> 16.2 g

Toliko za danas! Nadam se da je ovo doprinelo vašem uspehu u mršavljenju.