Kontroverzni Sistem Bodovanja na Osnovu Roda na Norveškom Univerzitetu

Jedan mladi student u Norveškoj promenio je svoj rodni marker kako bi dobio dodatne bodove za upis na Norveški univerzitet za nauku i tehnologiju (NTNU), nakon što nije ispunio zahteve zasnovane na zaslugama. Prema njegovim rečima, bilo je jednostavno kao “promena mobilnog tarifnog plana”.

Pomenuti univerzitet “ponosi” se planom razvoja za “rodnu ravnopravnost i raznolikost”. NTNU tvrdi da postoji rodna neravnoteža u mnogim disciplinama i da su žene i dalje nedovoljno zastupljene na akademskim pozicijama visokog nivoa. Kako bi se suprotstavili preteranoj zastupljenosti jednog pola u nekoliko programa, usvojili su jedinstvenu politiku koja dodeljuje dodatne bodove onima koji se prijavljuju kao “ženski” kandidati. Vlasti su odobrile ovu politiku, a sistem bodovanja je uveden pre ovogodišnjeg upisa. Međutim, ova politika se ne primenjuje u programima gde ne postoji rodna neravnoteža, navodi NTNU.

Norveški poslovni list Finansavisen izvestio je da je neimenovani student odlučio da promeni svoj rodni marker iz muškog u ženski kako bi prikupio dovoljno bodova da bude primljen na prestižni program Industrijske ekonomije i upravljanja tehnologijom (Indøk). Navedeni program je imao bonus od dva “rodnih bodova” za “ženske” kandidate.

Prema izjavi univerzitetskog kandidata, promena rodnog markera u svrhu sticanja prava na upis je trajala samo oko sedam nedelja i dodao je da su i drugi muški studenti takođe “promenili svoj pravni rod” kako bi osigurali svoje mesto na NTNU.

Dekanka Ekonomskog fakulteta univerziteta, Monica Rolfsen, razgovarala je s novinama Khrono, nezavisnim novinama za visoko obrazovanje i istraživanje. Rekla je novinskom portalu da nemaju nameru da prate ovu situaciju i ostaju pri svojem “budnom” stavu da je promena roda legitimna i da škola neće intervenisati.

“Kakav rod ima student i da li student menja pol, i zašto, to nas zaista ne zanima. To je privatna stvar”, insistirala je ona.

Prošle godine je bilo potrebno imati 66,9 bodova da bi se ušlo u redovnu kvotu. Uvođenjem bodova na osnovu roda, prosečan broj bodova povećan je na 68,4. Ove godine, od 252 studenata koji su primljeni na Indok program univerziteta, 170 studenata, ili 67 procenata, tvrdi da su žene. Rolfsen je takođe rekla da je proporcija žena dostigla 40 procenata ukupne populacije škole, ali sistem bodovanja na osnovu roda će biti ponovo procenjen na jesen.

“Na osnovu onoga što smo znali tada o broju aplikacija, u poređenju s onima koji su zapravo ispunjavali uslove, verovatno smo trebali napraviti novu procenu da li je bilo potrebno preneti bodove na osnovu roda”, složio se Marit Reitan, potpredsednik NTNU-a i to je napisala u e-mailu.

Prema advokatu i dobitniku stipendije na Univerzitetu u Oslu (UiO), Gullik-Andre Fjordbo-u, kao i profesoru prava Vibeke Blaker Strand, dodatni bodovi koje dobijaju devojke koje se prijavljuju za školu mogu biti nezakoniti.

Prema članku na lokalnom sajtu za vesti Dagens Naeringsliv (DN.no), mera za suzbijanje diskriminacije na sistemskom nivou doprinela je tome da se dečaci, koji bi verovatno bili kvalifikovani da nije bilo bodova na osnovu roda, nisu upisali na željeni kurs. Oni su izloženi direktnoj diskriminaciji, rekla je Strand. Naglasila je da Zakon o visokom obrazovanju mora da zadovolji Zakon o jednakosti i diskriminaciji, koji je slučajno bio jedno od područja ekspertize profesora.

“U ovom slučaju, to nije tako. Bodovi na osnovu roda nisu alatka koja je pogodna za promovisanje jednakosti kada dovodi do povećane rodne neravnoteže u suprotnom smeru”, objasnila je. “Postoje strogi zahtevi da bi diskriminacija bila zakonita prema Zakonu o jednakosti i diskriminaciji. Budući da su bodovi na osnovu roda veoma invazivni, jasno je potrebno da postoji izražena rodna neravnoteža kako bi se uvela takva mera. To znači da čak i ako je još uvek više dečaka nego devojaka na čitavom kursu, to nije dovoljno da opravda bodove na osnovu roda.

Strand smatra da je NTNU trebalo da prepozna upozoravajuće signale, “Trebalo je da razmisle da se ovo može dogoditi. Sada stojimo ovde, mesta za studiranje su podeljena, a veliki broj dečaka je izložen direktnoj diskriminaciji”, naglasila je.

Kršioci zakona mogu biti pod rizikom tužbi žrtava za naknadu štete, što je, kako je napomenula, moguće u ovom slučaju, kao i naknada za nematerijalnu štetu.