Složena anatomska struktura zgloba kolena čini da oporavak od povreda bude težak i dug. Postoji nekoliko karakterističnih mehanizama za povređivanje kolena, ali dijagnozu i lečenje isključivo treba poveriti medicinskom osoblju.
Koleno je izuzetno složen zglob i povrede anatomskih struktura koje ga čine zahtevaju obavezno uključenje lekara specijaliste u dijagnostiku i terapiju. Postoji dosta povreda kolena koje se dešavaju na sportskim terenima, ali najviše se priča o povredama meniskusa i ligamenata.
Povrede meniskusa
Meniskusi su hrskavičave strukture u zglobu kolena zadužene za ravnomerno raspoređivanje težine na zglobne strukture, klizanje zblobnih površina bez trošenja itd. Postoje unutrašnji ispoljašnji meniskus. Unutrašnji je manje pokretljiv i češće se povređuje. Meniskusi se povređuju kada sila deluje na zglob pri uvrtanju. Ustvari, meniskus se kida kada je stopalo čvrsto oslonjeno na podlogu, a gornji deo trupa se rotira dok je koleno u položaju pregibanja. Povreda je praćena trenutnim bolom i slabošću kolena. Otok nastupa u periodu od 12 do 24 sata. Posebno je osetljiv predeo oko središnje linije zgloba sa zadnje strane, jer je 70% povreda povreda zadnjeg roga unutršnjeg meniskusa. Dijagnostika i lečenje su pitanja isključivo za medicinsko osoblje.
Lečenje se sastoji u delimičnom uklanjanju povređenog dela meniskusa ili njegovom zašivanju. Oporavak koji se sastoji u kombinaciji vežbi za jačanje i povećanje obima pokreta primenjuje se po prestanku bola. Dozvola za nošenje tereta ide od potpune zabrane do potpune dozvole za nošenje tereta. Obično je u šestoj nedelji dozvoljeno nositi teret.
Povrede ligamenata
Ligamentnu strukturu kolena čine dva pobočna ligamenta i dva ukrštena, prednji i zadnji. Najčešća pitanja su vezana za povrede ukrštenih ligamenata.
Prednji ukršteni ligament sprečava ispadanja golene kosti ka napred ispod butne kosti. Ovaj ligament se povređuje kada na zglob kolena deluje tzv. valgus sila, odnosno sila sa spoljašnje strane. Uglavnom je tada stopalo oslonjeno na tlo i blago rotirano ka spolja. Povređivanje je praćeno zvučnim preskokom, trenutnim bolom i pojavom otoka u roku od 1 do 2 sata.
U lečenju se primenjuju konzervativna i operativna terapija. Konzervativna se uglavnom primenjuje kod rekreativaca, dok se kod sportista gotovo isključivo primenjuje hirurški zahvat pre povratka trenažnom procesu i takmičenjima. Ligament se može rekonstruisati uzimanjem dela čašičnog ligamenta ili tetive polužilastog mišića iz zadnje lože buta. Međutim, operativni zahvat se sme primeniti tek pošto se koleno smiri. Operacija pod velikim izlivom može biti kontraproduktivna. Oporavak posle operacije najčešće traje oko 6 meseci. Postoje i metode ubrzanog oporavka, ali one sa sobom nose rizik bržeg ponovnog povređivanja u prvim danima povratka treningu.
Zadnji ukršteni ligament se uglavno povređuje nakon direktnog udarca u kolenu kost neposredno ispod kolena. Povređivanje je praćeno osećajem slabosti i nestabilnosti kolena. Često povreda zadnjeg ukrštenog ligamenta nije praćena otokom.
Oporavak traje od 3 do 10 nedelja, zavisno od stepena povrede. Primenjuju se kombinovani programi za jačanje kolena i povećanje obima pokreta.
Navedeni podaci su isključivo informativnog karaktera. Dijagnozu i lečenje treba prepustiti isključivo stručnom osoblju. U specijalizovanim ustanovana postoje uslovi za sprovođenje odgovarajućih testova i drugih dijagnostičkih metoda kojima se precizno utvrđuje tačna dijagnoza i stepen povrede na osnovu čega se određuje i metoda za terapiju. Postupanje na svoju ruku može doneti više štete nego koristi.