U svakodnevnom govoru i u sportskim prenosima često se čuju termini ”teniski lakat” i ”bacački lakat”. Ova stanja nastaju uglavnom kod sportista koji se bave sportovima sa rekvizitima.
O kakvim se stanjima radi, kako nastaju i kako se leče?
Teniski lakat
Teniski lakat je ustvari upalni proces u mišićima opružačima zgloba ručja. Ovo stanje se najčešće javlja kod sportista u sportovima sa rekvizitom, poput tenisa i golfa. Najčešće se u početku javlja akutan bol, a kasnije može preći u hronično stanje.
Mehanizam nastanka ovog stanja je ponavljano opružanje, pregibanje i uvrtanje u ručnom zglobu uz opružanje u zglobu lakta. Uglavnom se javlja osetljivost na dodir usled patoloških promena na tetivama. Postoji teorija koja kaže da ovo stanje nastaje kao posledica mikrotrauma koje nisu zbrinute na odgovarajući način.
Osnovni cilj lečenja je smanjenje stepena upale i održavanje opsega pokreta. Terapija obuhvata lečenje mekih tkiva uz postepeno povećanje opterećenja. Povratak povrede se sprečava upotrebom odgovarajućih steznika koji menjaju ugao pod kojim se tetiva povlači.
Do ovog stanja dovodi i loša tehnika, uz korišćenje neodgovarajuće sportske opreme. Loša tehnika se uglavnom odnosi na preterane pokrete u zglobu ručja pri izvođenju servisa i forhenda, kao i na loše izvođenje bekhenda kao udarca. Sportska oprema poput reketa mora odgovarati sportisti u smislu veličine, podešnosti, veličine hvatišta, načina držanja, itd.
Stanje će se uvek javljati i vraćati dok god ne budu otklonjeni uzroci nastanka. Dakle, neophodno je koristiti odgovarajuću opremu i permanentno raditi na tehnici kako bi se pojava patoloških stanja svela na minimum.
Bacački lakat
Ovo stanje nastaje takođe u sportovima sa rekvizitima i to uglavnom bacačkim sportovima, po čemu je i dobilo ime. U ovim sportovima bacanje rekvizita praćeno je savijanjem i ubrzanjem lakatne regije što dovodi do velikog opterećenja zgloba lakta. Najčešće su ovom sindromu izloženi bacači koplja.
Povreda je najčešće lokalizovana sa unutrašnje strane lakta, a manifestuje se kao akutno oštećenje ili nastaje kao posledica ponovljenih mikrotrauma koje nezbrinute vode ka hroničnoj slabosti ligamenata. Zglob može biti i oštećen ili se može pojaviti čak i kalcifikacija određenih struktura. Ponavljana opterećenja bez medicinskog tretmana vode ka teškom oštećenju tela kosti i upali nerava u lakatnoj regiji.
Početni stadijumi ovoga stanja leče se konzervativnom terapijom dok se uznapredovali stadijum može tretirati hirurškim zahvatom. U slučajevima teške i preterane slabosti zgloba može se pristupiti rekonstrukciji ligamenata, međutim, ovakvi slučajevi su izuzetno retki jer proces nastanka problema obično ranije zahteva medicinsku intervenciju, a tada je povreda na nižem stepenu. Treba imati na umu da je hronično oštećen ligament sklon kidanju ako se opterećenje usmeri na unutrašnju stranu zgloba.
Oba opisana stanja mogu znatno uticati na kvalitet samog bavljenja sportom i ukoliko nisu adekvatno tretirana mogu znatno umanjiti postignuće ili čak prekinuti karijeru. Radi prevencije pojave ovih stanja treneri posebnu pažnju treba da obrate na tehniku svojih sportista i da joj stalno poklanjaju pažnju, uz naglasak na izbor rekvizita koji je odgovarajući za uzrast i mere sportiste.
Dijagnozu ovih stanja i lečenje treba prepustiti stručnom osoblju. Cilj članka je da pruži čitaocu najosnovnije infromacije o opisanim stanjima.