Razbojnici Banata, novi je dokumentarno-igrani film u produkciji Centra za banatske studije iz Vršca i Kulturnog centra Pančeva. Reditelj je Ivan Rakidžić. Film govori o grupama razbojnika koji su, na teritoriji Banata, živeli i delovali u različitom vremenskom periodu od 18. do prvih decenija 20. veka. Kako je najavljeno, film će biti prikazan na proleće 2017. godine.
Uloge u filmu Razbojnici Banata tumačili su: Vlasta Velisavljević, Nebojša Glogovac, Nikola Marković, Mladen Sovilj, Branislav Platiša, Milenko Pavlov, Miroslav Žužić, Dimitrije Ilić, Petar Damjanović, Milan Caci Mihajlović, Marina Vodeničar, Katarina Stojanović, Aleksandra Rukavina i mnogi drugi.
Film je sastavljen kao spoj više priča koje za sebe govore o različitim periodima delovanja različith bandi razbojnika Banata. Interesantno je ono što povezuje ove razbojnike, a to je isti kodeks ponašanja. Oni su pljačkali bogate i delili plen sa siromašnima. Bili su kao hajduci ili Robin Hudovi. Svi oni si zasebni, ali zajedničko im je to što su delovali na teritoriji Banata u tri različita perioda od 18. do prvih decenija 20. veka gde se na ovoj teritoriji promenilo tri države.
Razbojnici Banata snimani su na više lokacija, a neke od njih su: Vršac, Pančevo, Deliblatska peščara, Begej i Novi Bečej.
Reditelj Ivan Rakidžić ističe kako su istorijski podaci veoma šturi pa su za pripreme scenarija morali događaje rekonstruisati uz pomoć priča lokalnog stanovništva.
Ovo su neki poznati “Razbojnici Banata” o kojima se radi u filmu
Harambaša Živan Vrgović je delovao 1739. u oblasti oko Velikog Bečkereka i Pančeva. Imao je svojih sedam pomoćnika koji su bili strah i trepet u toj regiji. Postoji istorijski podatak da su opljačkali kneza i obor kneza u Itebeju. Da bi se dokopali harambaše, vlasti su uhapsile njegovog rođenog brata, a kasnije je uhvaćena i cela njegova banda.
Lazar Dobrić je sa svojom grupom razbojnika počeo da masovno pljačka 1798. godine. Uspeo je da nadmudri veleposednika od kojeg je tažio veliku sumu novca, da ne bi harao po njegovom imanju, što je ovaj prijavio policiji. Lazar se prerušio u pukovnika i tako nadmudrio i bogataša i policiju.
Adam Duma dobio je naziv Njamac, kao Nemac, zbog toga što se odevao u odeću skrojenu od štofa po nemačkoj modi, a seljaci su se odevali u narodne nošnje, što je uslovilo da ga oni tako prozovu jer im je ličio na Nemca. Bio je po zanimanju učitelj. Na njegovo odmetanje uticalo je ponašanje vlasti prema sirotinji. On je napustio školu i odmetnuo se u razbojništvo.
Marinko Perić Marijaš je rođen u Melencima 1897. godine. Svoj lopovski posao otpočeo je pred sam kraj Prvog svetskog rata. U samom početku njegove krađe su bile sitne, ali vremenom se njegov posao proširio odnosno njegove krađe su postale drskije i većeg obima. Žandari su ga hvatali nekoliko puta, ali je on, iz zatvora, uvek spektakularno bežao, sve do Makedonije. 1924. godine bilo je četvrto, tj. njegovo poslednje hapšenje kada ga je uhvatila temišvarska policija. Na teret optužnice, pored prisvajanja tuđe imovine (najčešće hrane, štofova i novca), stavljeno mu je nekoliko ubistava sa predumišljajem i nekoliko oružanih pljački. U Rumuniji u to vreme nije postojala smrtna kazna, pa je Marijaš osuđen na 15 godina teškog prisilnog rada. Umro je u zatvoru 1928. godine.