Na Mesec padne daleko više meteorita nego što padne na Zemlju i na njemu izazivaju vidljivija oštećenja. Ta oštećenja pomažu naučnicima da utvde starost njegove kore i sve one promene koje se na njemu odvijaju nakon mnogo godina.
Navikli smo da slušamo vesti o meteoritima koji svakodnevno padaju na Zemlju i čak i viđamo njihove slike u novinama. Američki filmovi odavno su od meteorita napravili slutnje moguće apokalipse i opasnosti od propasti Zemlje zauvek. Ali, šta ako meteoriti ne padaju samo na Zemlju?
Logično je da svako nebesko telo doživi pad nečega iz svemira ukoliko ima nekakvu gravitaciju. To se upravo dešava sa Mesecom. Naučnici su dokazali da se svake godine na Mesecu stvori novih 180 kratera, pa je on malo i promenio svoj izgled usled toga. Izgleda da Mesec na svakih 81 000 godina menja svoj izgled. Taj zaključak može pomoći geolozima da istraže lunarne faze svemira.
Iako meteori koji padaju na Zemlju skoro uvek izgore u atmosferi ili padnu u nenaseljeno područje gde ih niko i ne primeti, na Mesecu uvek izazivaju kratere. Tako je moguće da naučnici za nekoliko godina utvrde i nekoliko stotina novih „rupa“ na Mesecu, koje ponekad menjaju izgled snimka Mesečeve površine.
Ovo otkriće je zanimljivo zato što se do sada verovalo da je Mesečeva površina daleko starija. Sada, međutim, promene koje se dešavaju na njenoj površini ukazuju da je ona mnogo brže doživela promenu i kao takva je doživela drugačiji izgled nakon mnogo kraćeg perioda. To pomaže naučnicima da prate sve moguće promene u svemiru.
Zahvaljujući jačoj gravitaciji, ali i tvrđoj atmosferi i jačoj gustini vazduha, na Zemlji nema ovako čestih oštećenja površine od meteorita. Ukoliko i padnu na nju, Zemljina kora je tvrđa i ne doživljava tako duboka i česta oštećenja.