Organska proizvodnja hrane je u velikom usponu, kako u svetu tako i kod nas. Srbija ima ogromne potencijale za gajenje organske hrane. Sve više mladih se vraća životu na selu jer su gradovi prepuni i nemaju perspektivu. Država pomaže u vidu subvencija i bespovratnih novčanih sredstave za sve one koji žele da započnu život na selu.
Da bi se neka hrana nazivala organskom, potrebno je imati neophodne sertifikate gde tačno stoji koje proizvode proizvođači mogu proizvesti i u kojoj količini. Ovakav način proizvodnje podrazumeva da se ne koriste pesticidi, veštačka đubriva i aditivi. Vojvodina ima plodnu zemlju pa pruža ogromne mogućnosti. Mada, ni ostatak Srbije ne zaostaje. U Srbiji trenutno ima oko 150 domaćinstava koji poseduju neophodne sertifikate.
U svetu, kada je zastupljena GMO (genetski modifikovana hrana), pravi je luksuz da stanovništvo jedne zemlje jede zdravu hranu. Srbija sa ponosom može reći da je jedna od njih.
Sekreterijat za privredu i razvoj turizma AP Vojvodine je protekle dve godine pomagao mladim bračnim parovima, koji žele da se vrate na selo, nudeći bespovratna sredstva za kupovinu kuća sa okućnicom. Do sada je preko 100 mladih ljudi vraćeno na selo.
Takođe, organizovne su organske škole za proizvođače u periodu od 2013. do 2016. godine. Cilj ovakvih projekta jeste povećanje broja poljoprivrednika i drugih učesnika u lancu vrednosti organske poljoprivrede. Ovakav način proizvodnje zaustavlja propadanje sela i pruža šansu za solidnu zaradu i upošljavanje cele porodice. Treba da znamo šta smo pojeli i šta ćemo tek pojesti. Hrana nije kao nekad. Preovladava brza hrana koja nije zdrava pa samim tim i način njene proizvodnje nije zdrav.
90% štetnih materija se u organizam unosi hranom, ali Srbija ima potencijala da proizvede zdravu hranu zbog svoje plodne i zdrave zemlje, ali samo tamo gde se proizvodi za privatne potrebe. Pojavom masovne industrije to se polako gubi. Pedesetih godina se, upravo zbog masovne proizvodnje, pojavljuje termin organska hrana ili „zelena revolucija“. Do tada sve i jeste bilo organsko.
Organska proizvodnja je velika šansa za manja privatna imanja. Takvom proizvodnjom sačuvaćemo zdravlje i prirodu. U Srbiji postoji preko 600 hiljada malih domaćinstava, polovina njih nije veća od dva hektara. Uglavnom, te parcele nisu u komadu već su razdvojene, u proeseku oko 10 ari po njivi. Svakako, one za konvencijalnu poljoprivredu nisu konkurentne ali za organsku su idealne. Organski proizvodi jesu skuplji, ali su definitivno i kvalitetniji. Ali Srbija bi mogla ozbiljno da se razvija na polju organske poljoprivrede.
Sistem mora da postoji, tako da i oni koji nemaju visoku svest o načinu proizvodnje, budu uvedeni u strogi red i zakonska pravila. Kazne za nesavesne su i do 10.000 eura. Zakon mora da sredi stanje za sve one koji se bave organskom proizvodnjom, da isprati stroga pravila koja su napravljena po evropskim standardima.