Izraelu “poklon” od 38 milijardi dolara, obećava SAD

Dok američka ekonomija posrće pod efektima pandemije koronavirusa, Senatski odbor za spoljne odnose pristao je da Izraelu daje najmanje 3,8 milijardi dolara vojne pomoći godišnje. Očekuje se uskoro potpuno glasanje o poklonu.

Stopa nezaposlenosti u SAD sada iznosi 14,7 posto, što je najgora brojka od kada su počele evidencije. Skoro 39 miliona Amerikanaca izgubilo je posao otkako je koronavirus stigao do obala SAD krajem januara, a Kongresni ured za budžet upozorio je u utorak da se američka ekonomija neće oporaviti od trenutne kontrakcije do sljedeće godine. Štaviše, paketi finansijske pomoći savezne vlade do danas su opteretili državni dug sa preko rekordnih 25 biliona dolara.

Ako pitate senatora Marca Rubio-a tu ne postoji ništa loše. Republikanac sa Floride i njegove kolege u Senatskom odboru za spoljne odnose tiho su u četvrtak usvojili prijedlog zakona kojim se garantuje Izraelu minimalno 38 milijardi američkih dolara vojne pomoći tokom narednih deset godina, uprkos ekonomskoj svađi kod kuće.

Usvojen jednoglasno, prijedlog zakona ide u Senat na krajnje glasanje.

Iako je autor Rubio republikanac – prijedlog zakona ima za cilj zakonski verifikovati obećanje bivšeg predsjednika Baracka Obame iz 2016. Pod uslovima koje su dogovorili Obama i izraelski premijer Benjamin Netanyahu, jevrejska država neće tražiti nikakva dodatna sredstva iznad godišnjih 3,8 milijardi dolara. Zaista, kad je Kongres glasao za raniju verziju Rubiovog zakona za 2018. godinu, ta cifra je postavljena kao gornja granica. Prijedlog zakona za 2018. godinu na kraju je pretvoren u drugi zakon o sigurnosti na Bliskom Istoku sljedeće godine, koji je ostavljen da umre u Senatu pod kontrolom demokrata.

Sada, kada je Rubio još jednom pogurao prijedlog, čep potrošnje uklonjen je. U verziji koju je u četvrtak usvojio Komitet za spoljne odnose, SAD će u narednoj deceniji svake godine slati “najmanje 3,3 milijarde dolara direktne vojne pomoći i 500 miliona dolara finansiranja programa protivraketne odbrane”.

Rubio se u četvrtak hvalio da prijedlog zakona „jača strateški sigurnosni savez naše zemlje sa Izraelom, živu demokratiju koja se suočava sa rastućim i neviđenim pijretnjama njenoj sigurnosti i stabilnosti“. Ipak,prijedlog je usvojen bez fanfara i skoro u tajnosti.

Odbor za spoljne odnose glasao je o njemu zajedno sa paketom od 15 drugih prijedloga zakona, pri čemu je šef komisije Jim Risch (Republikanac-Idaho) predvidio uobičajeni postupak u toku. Neki od kolega Risch-a i Rubio-a iz Demokratske stranke izrazili su zabrinutost zbog bujne prirode sjednice, ali nijedan nije imao prigovora na usvajanje zakona, što predstavlja najveći takav paket pomoći u istoriji Amerike.

Američki mediji glasanje nisu pratili, a zapazilo ga je samo nekoliko anti-izraelskih aktivista. Ukoliko cjelokupno glasanje u Senatu privuče veću pažnju, vjerovatno će to izazvati neke kritike. Čak i prije nego što je koronavirus pogodio američku ekonomiju, podrška Izraelu među američkom javnošću je opadala. Prema istraživanju Gallupa sprovedenom krajem prošle godine, 59 odsto Amerikanaca simpatiziralo je Izrael u sukobu na Bliskom istoku, što je pad u odnosu na 64 odsto godinu dana ranije.