Kuvajtu ponestaje novca za plate državnih službenika i neće imati novca da ih pokriva poslije novembra, rekao je parlamentu finansijski ministar.
Ako cijene nafte ne porastu, novac koji se sada koristi, povlačenjem sredstava iz fonda za opšte rezerve, jednostavno će se potrošiti, prenosi Bliski Istok Monitor, pozivajući se na zvaničnika, Baraka Al Šeranana.
Kuvajtski budžetski deficit dostigao je 18,44 milijarde dolara u fiskalnoj 2019-2020, koja je završila u martu. Deficit će se povećati u ovoj fiskalnoj godini, usljed pada cijena nafte i pandemije, pa potencijalno može dostići 45,78 milijardi dolara (14 milijardi kuvajtskih dinara). Ovo je više od prethodne projekcije deficita od 25,18 milijardi USD (7,7 milijardi dinara).
U januaru ove godine, kada je Kuvajt planirao budžet za fiskalnu 2020-2021, veličina predviđenog deficita u budžetu je bila 3,33 milijarde dolara, na osnovu projekcija cijena nafte od 55 dolara za barel Brenta. Budžetski jaz bio je za 19 procenata veći od deficita za prethodnu fiskalnu godinu, jer se zemlja skoro u potpunosti oslanja na prihode od nafte za punjenje budžeta, a nije bila u stanju da se oporavi od uticaja prethodnog pada cijena nafte prije ovog novog pada.
Kako ne bi ispraznili fond koji koristi za pokrivanje trenutnog manjka i da nastave isplate plata administraciji, parlament Kuvajta raspravlja o novom zakonu o dugu kojim će vladi odvezati ruke da se u narednih 30 godina zaduži do 65,4 milijarde dolara (20 milijardi dinara). .
Fond za opšte rezerve je iskoristio čak 13,04 milijarde dolara (četiri milijarde dinara) u samo stotinu dana od udara pandemije, prema Kuvajtskom državnom fondu za bogatstvo, Kuvajtskoj Investicijskoj Upravi.
Kuvajt je jedna od šest zaljevskih ekonomija koja je previše zavisna od prihoda od nafte da bi imala sopstvenu udobnost. U nedavnoj prognozi analitičara koje je anketirao Reuters, očekivano je da će se zaljevske ekonomije ove godine smanjiti prije nego što se oporave 2021. Sudeći prema najnovijim podacima iz Kuvajta, neće se svi uskoro moći oporaviti.
Hmm,da mi je znati koga ce okriviti za to…🤔
Kad potroše rezerve nafte, Jemen će za njih biti Amerika.
Ma Rusi krivi zbog cijena nafte.
Malo nafte preko šverca…ne mora OPEC sve znati.
Ova kriza će najviše pogoditi baš zemlje izvoznice nafte i plina. Te zemlje temelje svoju ekonomiju na procjeni vrijednosti barela nafte i do sada nije bilo većih iznenađenja. Sad se dogodila corona koja je dosta toga promijenila. Sve zemlje izvoznice nafte i plina trpe velike gubitke. Tko i kako će uspijeti zakrpati proračunski deficit je velika enigma. Slična priča bi se mogla dogoditi i s zlatom. Danas je visoka cijena, a sutra je pitanje. Može još porasti, a može i pasti. Čuvati novce u zlatu je isto tako rizično. Samo obrt kapitala daje donekle garanciju. Da bi vrtio kapital moraš biti sposoban, inventivan, avangardan. Oslanjanje na prijašnja vremena je put u propast u poslovanju.
Nema love za plaće?!?
Stopedest mu rupa za golf!!!
Sad će Kuvajćani nagrnit radit u nekom Lidlovu skladištu u Dublinu…
P.S.
Kuvajčanin: Doktore, mali neće jest meso, datule, banane, kolače…
Doktor: A šta je, jel ga boli šta?
Kuvajčanin: E moj doktore! Nema se…
Odjednim svi u deficitu, a nafta godinama bila oko 30 dolara, tad se svi ti bogatili i nisu se zalili. Nista ja to nevjerujem, sve su to lafine.
a di je pečat
Neka snize plaće i biti će za sve.