Paulovnia – magično drvo budućnosti ili veoma opasna prevara?

Paulovnija je predstavljena kao i mnogo drugih proizvoda do sada, kao magični proizvod koji nam može doneti brzu i sigurnu zaradu. Istina je mnogo drugačija i zahteva uključivanje države propisima i kaznama.

Predstavljena kao drvo budućnosti i izvor sigurne zarade kod nas, paulovnija, to čudesno drvo iz Kine, osvaja naše njive i bašte. Ne mali broj gradova već je održao predavanja i tribine o ovom drvetu, postoje preduzetnici koji se bave isključivo prodajom semena i sadnica, a sve je veći broj onih koji su od ovog drveta već napravili dobar brend.

Pitanje je, međutim, nije li ovo još jedan marketinški trik? U našoj svesti (valjda) još nije zaboravljen čitav spisak brzih rešenja za bogaćenje, kojima su, na žalost, najbrže podlegli naši seljaci. Umorni od teških i zamornih poslova koji se više ne isplate nikome, a željni nečeg novog i perspektivnijeg, naši seljaci su više puta pali na ispitu zrelosti. Ko još pamti puževe, tartufe, lešnike, goji bobice, aroniju, smilje, šipak ili lavandu i lekovita bilja? Ako se neko i opekao na ovu vrstu prevare, taj se neće opeći opet, ali ostaje veliki broj novih poljoprivrednika koji bi probali sa sigurnom zaradom.

Ne treba potcenjivati naše seljake i smejati im se u lice na još jednu prevaru kojoj su podlegli. Svi su oni poverovali u priče koje su im date, a vredni i radni kakvi jesu, nisu dozvolili da čekaju da im nešto padne sa neba. Kada su prve prevare počele da se otkrivaju, tada je, čini se, i prestalo interesovanje za brze poslove, ali samo na kratko. Već sledeće sezone, valjda kada seljak vaga šta će dalje u proizvodnji, u šta da uloži i šta se isplati, evo novog mamca.

Kada je paulovnija u pitanju, čini se da su stvari nešto drugačije. Oni koji je prodaju tvde da je 100% isplativo drvo, da se od nje sve može iskoristiti, a na listu njenih benefita stavlja se i medonosan cvet. Meko drvo bez čvorova ima visoku kalorijsku vrednost za grejanje i ne ostavlja šljaku, a može se iskoristiti već za 3 godine, nasuprot ostalim vrstama drveta. Ulaganje je minimalno, a dugoročno isplativo, jer je paulovnija korov koji sam raste iz panja.

Zvuči idealno? A da li je? I jeste i nije. Pre nego što se upustite i potencijalno opasnu igru sa nepoznatim biljkama iz Azije, imajte u vidu sledeće:

• Postoji više vrsta paulovnije, od kojih je samo hibrid Paulownia bellisima neinvanzivan, odnosno, ograničeno se razmnožava, trpi niske temperature i može se iskoreniti jer ima manji koren.
• U nekim državama, poput Hrvatske, zabranjena je setva divlje vrste Paulownia tomentosa, jer je veoma invanzivna vrsta, nekontrolisano se razmnožava iz semena i skoro je nemoguće iskoreniti! Prostor na kojem se nalazi iscrpljuje nakon nekoliko godina i sprečava rast ostalih vrsta drveća i biljaka, na kraju uništava prirodni biljni svet. Kao i svaki korov.
• Iako je meko za obradu, nije svaki proizvođač nameštaja zainteresovan za kupovinu sirovine od ovog drveta. Tvrdnje da je drvo „pogodno za obradu“ za neke proizvođače znače – krto i lako se lomi. Zapravo, paulovnija je veoma kruta i teško se savija, što nije uvek dobro za proizvodnju.
• Apsolutno su netačne tvrdnje da je paulovnija drvo visoke kalorijske vrednosti. U poređenju sa našim drvećem, ona ima najmanju kalorijsku vrednost. Ono što možete naći na sajtovima su ili laži ili pogrešno navedene vrednosti, neuporedive sa našim mernim jedinicama. Uostalom, nije valjda da ste verovali da neko drvo može proizvesti 4000 kalorija?
• Javili su se i medari. Tačno je da paulovnija proizvodi ogroman i lep cvet, veoma medonosan i plodan. Još uvek, međutim, taj med nije ispitan i ne zna se njegovo dejstvo na čoveka. Posle iskustva sa ambrozijom, bolje je ne igrati se.
• U mnogim zemljama paulovnija je zabranjena za sejanje. U EU se ograničava njeno sejanje na priobalna područja, parkove i nenaseljena mesta. Ne sme se sejati u šumama niti pošumljavati njom! U većini zemalja neophodno je pribaviti dozvole za njeno sejanje i to samo hibrid Paulownia bellisima, uz potreban dokaz laboratorije.
• Pre bilo koje nove setve proverite kome možete prodati proizvod koji proizvodite. Paulovniju za sada ne traži niko u Srbiji. Postoji jedno udruženje u Kruševcu koje tvrdi da ima ugovor sa proizvođačem nameštaja iz Rusije, koji će otkupiti paulovniju nakon 7 godina rasta. Sve priče o peletu, nameštaju, pa i ukrasima za domaćinstvo jednostavno nisu proverene.

Na kraju, iako je ulaganje samo vaša lična stvar, kod paulovnije se država mora uključiti u problem. Ukoliko se dozvoli nekontrolisana setva i sadnja ove biljke, naročito njenih loših sorti, već za nekoliko godina imaćemo veliki problem. EU troši 12 milijardi evra godišnje na iskorenjivanje invazivnih vrsta, među kojima je i pavlonija. Nemojte kupovati seme preko interneta i proverite dobro šta ste kupili. Još jednom, setite se ambrozije i svih problema koje nam je napravila.

Ne postoji brza zarada, a još manje magično drveće.