Dok stručnjaci predviđaju da će cijene zlata padati i naredne godine, Rusija i Kina povećavaju svoje rezerve plemenitih metala ubrzanim tempom.
Zlato se suočava sa padom vrijednosti. Cijena žutog metala je pala po drugi put u utorak. Cijene zlata su doživjele najveći pad u posljednje tri godine.
Mediji ovih dana pišu da će potražnja za plemenitim metalima pasti zbog „mogućeg povećanja kamata“ Federalnih rezervi (američke centralne banke) i jačanja dolara u narednoj godini.
Ovakva predviđanja ne sprečavau Rusiju i Kinu da kupuju zlatne poluge.
U samo mjesec dana, Rusija je kupila čak 48 tona zlata. Ovo je bila najveća kupovina zlatnih poluga u Rusiji u posljednjih skoro dvije decenije. Ruske zlatne rezerve su porasle za skoro 50 % u posljednje dvije godine.
Rusija je, sa zlatnom rezervom od 1542 tone zlata, drugi najveći kupac zlata na međunarodnom tržištu, odmah iza Kine koja je do sada akumulirala čak 1840 tona u zlatnim rezervama.
Šta se krije iza ove grozničave kupovine zlata? Odgovor je prost. Zlato je najbolja dugoročna investicija. Sem toga, to je „politički metal“. Centralne banke skoro svih jakih zemalja svijeta počele su da akumuliraju zlatnu rezervu od 2010. godine, mijenjajući tako svoju dotadašnju strategiju. To znači da su počele da uklanjaju više zlata sa tržišta nego što ga prodaju na godišnjem nivou.
Guverner ruske Centralne banke Dmitry Tulin objašnjava da se ruski apetit za zlatom može objasniti činjenicom da „jedino zlatne rezerve predstavljaju stoprocentno osiguranje od političkih i zakonskih rizika“.
Kina je također počela transparentnije da trguje zlatom. Sada redovno objavljuje podatke o svojim zlatnim rezervama, a njeno tržište zlatom se sve više širi.
Štaviše, u aprilu ove godine je šangajska zlatna berza uvela novu mjeru za cijenu zlatne poluge počevši da trguje ovim dragocjenim metalom u yuanima.
Ovaj potez Kine je probudio spekulacije da ta zemlja ide putem uspostavljanja valute poduprte zlatnom rezervom. Stručnjaci smatraju da je groznica kupovine zlata od strane zemalja u razvoju uzrokovana psihološkim činiocima, a ne stvarnom namjerom da se vrate na sistem zlatnih rezervi.
To nikako ne bi trebalo zvati “groznicom” ili “grozničavim”, jer to nije. To je logičan korak nakon što se realni sektor obračuna sa mešetarskim sektorom. Kupovala bi zlato i Britanija i Njemačka i Francuska da imaju odakle. Problerm je samo i jedino taj što nemaju para, a istini za volju, treba to reći javno, veliki i moćni međunarodni investitori posljednjih mjeseci na istočnom financijskom tržištu zaziru od Eura iza kojega ne stoji ništa, nikakva realna vrijednost, osim te štamparije novca u Njemačkoj i lažnih jamstava EU politike u raspadu.
Сви светски струћњаци за племените метале кажу да на основу свих историјских детаља да је од како су људи почели вадити и копати злато укупно произведено око 180.000. тона злата.Да јеод ове количине кроз историу нестало око 20% од ове количине.Сетимо се само колико је Шпанских галија потопљено у АТланском океану.Значи осад се у свету налази око 150.000.тона злата или пошто оно има тзв.специфићну тежину од 19,7 грама по кубном сантиметру када би се сво постојеће злато скупило и излило то била КОЦКА страница од по 20м.Оно што је аутор заборавио да каже а то је да се на Шангајској берзи злта купује и продаје ПРАВО ЗЗЛАТО,док је на западу та трговина тј.куповина и продаја заснована на тзв.””ВИРТУЕЛНО ЗЛАТО”” тј.Ви одете у банку ,хоћете да купите злато–нпр.1100 ТРОЈ УНЦИ(31,109) грама али ви не добијате “”ОППИПЉИВО ЗЛАТО”” већ тзв—ФЈУЧЕРС (ПАПИРИЋ) где ви фиктивно имате 100 УНЦИ а у ствари НЕМАТЕ НИШТА,тј.НЕМАТЕ… Čitaj više »
Poncijeva sema!