Nije tako davno bilo kada smo plaćali samo gotovinom. Jedini problem koji je mogao da nas zadesi je da budemo izdžepareni ili da nam provale u stan i pokupe novac. „Ko je još lud da drži novac u kući, nosi to u banku – još ćeš i kamatu da dobiješ!“ Banka, doduše, može da propadne ali se to retko dešava, mnogo je veća šansa da budete pokradeni. Osim toga i država donekle pokriva u slučaju bankrota banke.
Tako smo počeli da novac čuvamo u banci i vrlo brzo smo uživali u zanimljivoj tekovini koju napredak donosi – čekovi. Više nismo morali da nosimo puno gotovine sa sobom, za sve malo veće račune smo izdavali čekove, mogli smo se „pružiti“ i više nego što smo imali. „Ček na poček“ bez kamate i do 12 meseci – divota. A onda je došla hiperinflacija i oni iskusniji i spretniji su lepo uštedeli veštim rukovanjem čekovima.
Problema sa zloupotrebama od strane banke gotovo da nije bilo kao ni pljački banke – pa i ako jeste to se nas nije ticalo. Jedini problem koji nas je mogao snaći je neljubaznost šalterskog osoblja (bili smo još uvek u socijalizmu)!
A onda smo „postali normalan svet“ i Zapad nam je velikodušno omogućio pristup njihovim tekovinama. Iako su platne kartice bile u upotrebi i u ranijem periodu sada one postaju sasvim uobičajena stvar. Na svakom ćošku imate terminale za podizanje gotovine a gotovo da nema prodavnice u kojoj ne možete platiti karticom. Sada vam gotovina treba samo da date peračima šoferšajbne na semaforima pošto kartice ne primaju…
Neću ovaj put da pišem o zloupetrebi novca od strane sistema već ću pisati o sigurnosti koju nam pružaju banke. Ako ste „staromodni“ (oprezni, iskusni) onda i dalje maksimalno koristite gotovinu za plaćanje i tu jedino morate voditi računa da vam isplaćuju onoliko koliko treba. A ako koristite kartice…
Prvo što treba da znate je da banka nije vlasnik kartice, ona je samo posrednik između vas i kompanije čija je koja izdaje karticu i ne prihvata bilo kakvu odgovornost u slučaju zloupotrebe – vi ste vlasnik sa svim pravima i obavezama. Tako bar kažu u banci ali ne kada vam uslužno predstavljaju sve njene prednosti već kada se problem pojavi. A javlja se češće nego što pretpostavljate (to sam saznao u banci kad je već bilo kasno).
Za početak da vidimo šta je potrebno za korištenje kartice. Za podizanje novca sa terminala (koji nikad nisam koristio jer je velika provizija) vam treba kartica i pin kod. Da bi se kartica zloupotrenila mora da bude ukradena kao i da lopov zna pin. Ako ste oprezni da neko ne vidi pin pri korištenju na bankomatu (ili da ga nemate zapisanog na parčetu papira ili u memoriji telefona…) u velikoj meri ste zaštićeni. Postoji i mogućnost kloniranja kartice ali to je kriminal višeg nivoa i shvatićete da nije ni potreban do kraja teksta.
Internet nam pruža neverovatne mogućnosti pa i „kupovinu iz fotelje“. Na Zapadu ovaj način kupovine postaje toliko popularan da će ljudi prestati da idu u prodavnicu (što mi nije jasno: kako da kupi jagode dok ih ne pomiriše ili pantalone dok ne opipa materijal – razmišljanje zaostalog potrošača, jagode odavno ne mirišu a materijali su kineski, standardizovani…).
Ipak, odlučili ste da nešto kupite preko interneta ali kako da platite? Ne sekirajte se, sve su smislili da bude krajnje jednostavno. Potrebno je samo da im kažete broj kartice i zaštitni broj koji ja na njenoj poleđini. I oni sami skinu novac. Kada ste to radili prvi put proletelo vam je kroz glavu „čekaj, kako da budem siguran da ne skinu više?“ Ali sve je prošlo kako treba a vi pomislite da ako i dođe do zloupotrebe prijavićete kompaniju i šteta će biti nadoknađena. Ako je u pitanju plaćanje prema inostranstvu malo je komplikovanije ali policije raznih država sarađuju tako da se problem ipak rešava (u velikom broju slučajeva ali ne uvek). Još nekoliko takvih transakcija i zaboravićete na opasnost.
Razmislite sad: kompanija ima odgovornost a ima i kapital od koga može da se zloupotreba naplati. Šta se događa ako zaposleni koji je radio na elektronskom plaćanju napravi „zbirku“ brojeva kreditnih kartica i odgovarajućih kontrolnih brojeva pa nestane u nepoznatom pravcu i „oljušti“ te kartice iz nekog Brazila, Kajmanskih ostrva…? Šta ako se neko zaposli na takvom mestu sa planom da izvede takvu „akciju“?
Dobro, shvatili ste opasnost od plaćanja preko interneta i odreći će te se tog luksuza. Odete u najbližu prodavnicu, kupite nešto i platite karticom. Opušteni ste jer tu ne mogu da dođu do vaših podataka. Kako ne mogu, pa broj kartice i onaj zaštitni su potpuno vidljivi. Da ali ko će zapamtiti ta dva broja napamet za kratko vreme plaćanja a da ne izazove sumnju dok ih gleda? Što bi pamtili, danas su kamere tako savšene da je ona na prosečnom telefonu dovoljna da snimi brojeve sa metar daljine. Postave se dve da snime obe strane kartice – uz malo mašte operacija krajnje jednostavna. Napravite „zbirku“, odete u Brazil… Ali nisu samo radnici na kasi ti koji mogu da postave kamere, mogu to i neki koji rade na održavanju (ili neko treći) a nisu vezani za tu kasu. Iako je za to potrebno mnogo više mašte bonus je to što ih policija teško može naći. Dok će kod jedne prodavnice policija poređenjem transakcija više pokradenih osoba naći da im je ta prodavnica zajednička, ako je neko sakupljao podatke u više prodavnica biće mnogo teže naći zajedničku tačku.
Shvatili ste značaj zaštite tih podataka, činjenice da će vam banka samo reći „pa vi ste odgovorni“ i smislili ste kako da sakrijete bar zaštitni broj. A da li ste mislili na čip? Jer sada kartice imaju čip na kome su vaši podaci a nije neki problem doći do čitača. Potrebno je samo da bude dovoljno blizu kartice (nemam podatke o potrebnoj udaljenosti, veličini čitača… još se nisam odlučio na akciju 😉 U svakom slučaju, još je jednostavnije od slikanja kartice.
Jeste rizično ali „negde mora da pošalje novac, na neko ime i tako će ga uhvatiti“ pomislićete. E, tu se grdno varate. Danas postoji gomila kompanija za plaćanje preko interneta kao što su „Pay Pal“, „Skrill“… koji neće lako odati identitet klijenta. Možda ako je velika prevara u pitanju i zbog toga jak pritisak policije ali danas imamo BITCOIN (rekosmo da je tu anonimnost prednost?).
Dakle, potencijalni lopov ima gomilu mogućnosti. Ako je dovoljno lukav može da sve organizuje a da se ne zna počinilac ili čak i ako se sumnja da ne može da se dokaže. A ako je beskrupulozan može da pobegne u inostranstvo, kupi nova dokumenta, plastična operacija… jer ako „snimi“ nekoliko hiljada kartica a ograničenje za skidanje je obično 2 500 eur-usd dnevno (a što ne bi skinuo 5 000 preko vikenda pošto banke te transakcije prikazuju tek u ponedeljak jer ako je kartica zlatna, platinasta, kreditna sa velikim kreditnim limitom to je sasvim moguće) onda je to cifra koja omogućava lagodan život čak i u nekim egzotičnim krajevima.
Ne pišem ovo napamet već poučen svojim neprijatnim iskustvom. Pre desetak dana mi stigne SMS poruka da sam propustio rok za plaćanje na kreditnoj kartici. Kakvo plaćanje kad za nju ne plaćam održavanje a nisam je koristio više od dve godine? Besan krenem u banku misleći da su počeli da mi naplaćuju održavanje a da me nisu obavestili (od njih me ništa ne može iznenaditi). U banci shvatim da je dug mnogo ozbiljniji, pogledam listing transakcija i na njemu da je u dve trasakcije skinut sav kredit. Srećom, kreditni limit sam ostavio na minimumu uprkos stalnom nagovaranju službenika banke da ga podignem jer nisam imao previše poverenja u sve to (sasvim ispravno kako se pokazalo). Podneo sam žalbu kako su me savetovali u banci znajući da će odgovor da bude negativan jer „odgovornost je moja“.
Šta je ovde interesantno – zašto je bilo dve isplate sa računa pri čemu je jedna (prva) VRAĆENA??? Lopovi ne vraćaju. Strašno mi je bilo krivo da tako zloupotrebe podatke iako sam karticom platio preko interneta jedva par puta.
Tek sam sutradan, kad sam malo došao sebi od šoka, shvatio da je to nova kartica (sa novim zaštitnim brojem) koju uopšte nisam koristio. To znači da nisu zloupotrebili podatke već sa su bar zaštitni broj hakovali. Odmah mi je bilo jasno da su prvu isplatu, koju su uputuli nekom ekološkom fondu, koristili kao potvrdu podataka. Taj fond sigurno ima slabije kontrolisanje pokušaja uplate pa su lopovi mogli više puta da probaju, da upotrebe neki program… a kada su uspeli da uplate u taj fond onda su bili sigurni u podatke i uplatili su na svoj račun kod „Skrill“-a. Sad je sve bilo jasno.
Iz ovoga što sam napisao se da zaključiti da je taj sistem strašno slabo zaštićen. Sigurno sam mnoge „mogućnosti“ izostavio jer se nisam previše udubio u temu. Zato me ne čudi da se prevare događaju, čudi me da nisu mnogo češće. Valjda ljudi navikli na pištolj i čarapu. Srećom, niko nas ni na šta ne prisiljava a meni nije bio cilj da vas zaplašim… 😉
Kreditne kartice su vrlo rizične i rizik je stvarno na vama no debitne kartice su skroz ok i njih koristim za plaćanje preko interneta. Preko tekućeg si na VISA karticu žiro ili deviznog računa uplatim točno toliko koliko mi treba da platim nešto preko interneta i osim u tom slučaju na tim karticama nemam ništa. Mala je vjerojatnost da će u tih par minuta baš netko tko mi je ukrao podatke od tih kartica krenuti trošiti točno onaj iznos koji sam namijenio za kupnju. Plaćam tako već godinama i nikad nisam imao problema.
Na kartici držim ograničenu svotu da me eventualni gubitak ne “zaboli” previše.
Imamo znate novi bankarski proizvod (gledam ga blijedo, mene si počeo farbati s tvojom proizvodnjom, uf, budale), uz mjesečnu naknadu od samo 45 kuna imate debitnu karticu, kreditnu karticu s limitom u visini tri vaše plaće, nastavlja nešto bla-bla. Ok, hvala vam na ponudi. Interesira me imate li kakav najobičniji paket, znate da je ovo pravna država, onda vi meni za moju plaću ne biste bili ni potrebni, poslodavac bi mi je isplatio u kešu. Ali kako ovo nije pravna država i kako bez bankovnog računa ne mogu do svojeg novca, trebam od vas najjeftiniji paket, bez izvještaja o stanju, samo karticu i pin. A kreditna kartica? Ne, hvala. Znate, za razliku od vas, ja znam da je sav novac dug i radije ću koristiti kao novac vaš dug, nego li moj dug. I to je bilo sve. Kad novac dođe na račun, podignem ga u cijelosti. Ne plaćam preko… Čitaj više »
Navodno su Visa kartice osigurane, odnosno novac je osiguran tako da bi trebali biti obeštećeni u slučaju zloupotrebe. Zna li neko nešto više?
Kartične transakcije preko interneta se vrlo lako storniraju, i novac se vraća ali kako to radi u praksi, to ne znam,.
Dobra je stvar imati placeni software za internet security…ljudi uglavnom nemaju nista…ili neke beaplatne koji uglavnom ne vrijede
Moja preporuka je Kaspersky internet security ?
Ima jako dobru zastitu za internet kupovinu…nije da ih reklamiram…ali problem je velik,bolje imati neku zastitu nego nista…
Svaki bolji antivirusni program ima i podprogram sigurnosti internetske bankovne transakcije. Mobitelske transakcije jesu praktičnije, ponekad i brže, ali i češće hakirane zbog manje mogućnosti zaštite u odnosu na računare. Nijedna svj. banka ne pokriva, barem ne većinski, krađu: identiteta, novca, ali postoje, posebno u sektoru uglednih banaka, višestruki sustavi digitalne zaštite, što na južnoslavenskom prostoru, gdje su banke na nivou bolje mjenjačnice (službenik digitronom računa evrocente, a bilo koju vrstu kartice, u najboljem slučaju, čekaš 15—30 danâ), naravno nije dostupno: greške su se pojavljivale i prilikom internetske uplate komunalnih računa, a o ozbiljnijem internetsko-bankovnom plaćanju da ne govorimo. Vrhunac sigurnosti naših banaka je pitanje prije početka korištenja neke nove usluge: ”Jeste li, ikada, posjetili SAD?” Sreća da su Bugarska i Rumunija, već dugo, članice EU-a pa njihovi kriminalci operiraju, najvećim dijelom, u Srednjoj i Zapadnoj: internetsko-mobilnoj, bankomatskoj Evropi, mada im ni ostali dijelovi svijeta nisu strani. Pravila su: ne… Čitaj više »
Maskirani)
Moje iskustvo: U vrijeme dok sam radio u Ljubljani, jednom prilikom sam nešto naručio preko interneta i karticu su mi nekako hakirali. Kad sam vidio u izvještaju banke tu zlorabu, telefonirao sam u banku i prijavio slučaj. Rekli su “dođite, stornirajte naruđbu, i problem ćemo riješiti… Tako je i bilo, moj novac je bio vraćen. Ne navodim ime banke da ne ispadne reklama. Kartica je bila VISA obična, dakle ne-elektron.
Nekoliko godina kasnije isto mi se dogodili u Zagrebu, jasno kod druge banke. Moj novac više nisam vidio, promijenio sam račun da onemogućim daljnje marifetluke. Inače ozbiljni trgovci koji posluju preko interneta najčešće nude i opciju plaćanja na račun koji vam oni dostave po e-mailu nakon dogovora o kupnji, koji uplatite direktno u vašoj banci. Taj postupak mi izgleda najsigurniji jer je pošten s obje strane.
Ajde, tako ti svega. Ok , pročitao , nemam što dodati, osim da je plan EU bezgotovinsko plaćanje . A i sad samo 4 posto eura postoji u fizičkom obliku. 96 posto su brojke u sustavu.
Htio sam reći, kad pišeš tekst, ne koristi smajliće i emotikone. Dva teksta prije nisam htio čitati zbog toga. Il’ je komentar i FB status, il’ je članak. Prijateljski savjet
Dvostruka potvrda je način da se izbjegnu ovakve prevare. Pa ako banka koju koristite to ne nudi pod obavezno mijenjajte banku.
Evo kako ide proces u mojoj banci:
– upišem podatke sa kartice (svako slovo mora biti na mjestu, inače ne prolazi)
– otvara se prozor od banke s digitalnim potpisom gdje upisujem kontrolni broj i ostale podatke
– ubacujem karticu u čitač, upisujem PIN i tražim od čitača digitalni potpis (čitač je poseban uređaj nalik kalkulatoru, radi na baterije i ne spaja se nigdje)
– upisujem taj potpis u prozor banke i ako je ispravan banka šalje potvrdu plaćanja prodavaču. Moram dodati da ovaj dio ima ograničen broj pokušaja i kratko vrijeme za upis potpisa.
Kritični podaci nikada ne dolaze u doticaj s bilo kime osim banke i rizik je smanjen na minimum ovom metodom. Na žalost, mnoge banke to još ne koristite.
1.) “banka nije vlasnik kartice” – banka je vlasnik kartice (ima licencu za izdavanje, a logo je vlasništvo kartičnih kuća). 2.) “ne prihvata bilo kakvu odgovornost u slučaju zloupotrebe” – banke prihvaćaju je u protivnome bi se kartice jako male koristile. U Hrvatskoj se godišnje događa oko 20 skimanja bankomata što je na tisuće kartica, a banke podmiruju sve gubitke. 3.) “u nepoznatom pravcu i „oljušti“” – ovo se događa često (ne samo preko interneta). Trošak podnosi banka prihvatitelj bez presedana. 4.) “danas su kamere tako savšene” – autor je svjestan da se na godišnjoj razini odrade milijuni transakcija u RH? 5.) “Potrebno je samo da bude dovoljno blizu kartice” – to je kao da se penješ preko zida od 3 metra, a vrata su ti otvoren. Ima jednostavnijih načina. 6.) “plastična operacija” – to neka komedija? 7.) Zanimljiv završetak članka. Gubitak je? 0,00 bilo koje valute. Ne pisati iz… Čitaj više »
Здраво,
Ова е за да ја информира јавноста дека г-ѓа Морган Ерика, приватен кредитен заемодавач, има отворена финансиска можност за сите на кои им е потребна финансиска помош. Ние даваме заем со каматна стапка од 2% на поединци, фирми и компании под јасни и разбирливи услови и услови. контактирајте нè денес преку e-mail, за да можеме да ви ги дадеме условите за заем на: ([email protected])