U poslednjim godinama prošlog veka se javlja svest o tome da glavni izvori energije nisu raspoloživi u neograničenim količinama i da je njihovo prekomerno iskorišćavanje uzrokovalo velike štete u okolini, što se ponajviše ogleda u velikim klimatskim promenama.
Upotreba energije i njenih izvora na način koji nije štetan za okolinu postavlja nove zahteve za tehnologiju i čitavo društvo. Jedan od izvora energije, koji nije štetan za životnu sredinu a ima velike potencijale koji u velikoj meri nisu iskorišćeni je vetar.
Iako u Srbiji ovakav vid proizvodnje energije nije naročito zastupljen, postoji veliki potencijal za to. Podneblje Banata je poznato kao izrazito vetrovito područje. Ukupan potencijal energije vetra u Srbiji iznosi oko 1.300 megavata što je u proseku 15% ukupnog energetskog potencijala ove zemlje. Ulaganja u zelenu energiju su veoma skupa ali korist vetroparkova bi bila višestruka. Od samo jednog vetroparka snage 150 MW, Srbiji bi imala zaradu od 250 miliona evra.
Tokom proteklih godina osmišljeni su projekti za vetroparkove u Kovačici i Kuli. Srbija je svakako daleko u poređenju sa drugim visoko razvijenim zemljama koje već uveliko koriste snagu vetra. Ma koliko delovali nedostižno, vetroparkovi su svakako budućnost ove zemlje. Energijom vetra Srbija bi mogla da podmiri nedostajuću količinu struje u zimskom periodu. Dobra vest je što investitori postoje.
Jedan od njih je „MK Finte Wind“, italijansko-srpska kompanija koja je u novembru 2015. godine izgradila prvi vetropark u Srbiji – Kuli. Postrojenje se sastoji od tri vetrenjače koje su visine do 178 m i u čiju izgradnju je uloženo 15 miliona evra. Ovi vetrogeneratori su trenutno najviši u jugoistočnoj Evropi, imaju snagu od 9,9 MW i moći će da proizvedu 27 miliona kilovat zelenih sati. Takođe, najvaljuju i izgradnju drugih vetroparkova u Vršcu i Velikom Gradištu.
Trenutni kupac ove zelene energije je država koja će narednih 12 godina otkupljivati zelenu energiju vetra po duplo većoj ceni od trenutne cene za kupovinu električne energije. Postoji još jedna kompanija, IEL iz Francuske, koja ima u planu da izgradi vetropark u blizini Kikinde i Boževca u opštini Malo Crniće.
Do ove godine, najveći problem za investitore su bile dozvole i akta koji dozvoljavaju izradnju istih. Ali ove godine su usvojena podzakonska akta koji će omogućiti lakšu gradnju vetroparkova. Energija vetra je svakako najekonomičnija i najbolja jer su to pre svega obnovljivi izvori energije. Vetar i njegova energija su od velikog značaja. U svetu se sve više koriste vetroparkovi i solarne vetrenjače. Danska je zemlja koja prednjači u proizvodnji električne energije uz pomoć vetra i ona iznosi 40%.
Ostaje nam da se nadamo da će ovi projekti zaživeti u potpunosti i da će ih biti sve više. Možda su ovo mali koraci ka ostvarivanju cijeva, ali svakako ih ne treba zanemariti jer su oni budućnost Srbije.