Bitka između Hi-Tech kompanija SAD i Kine ostat će žestoka

Četvrti samit o digitalnoj Kini u Fuzhouu, zakazan za 25. i 26. april, promovisat će globalnu saradnju na polju e-uprave, digitalne ekonomije i ambicioznog projekta Digital Silk Road. Oni koji se ustručavaju da uskoče u pekinško Hi-tech vozilo ili čak bacaju pjesak u njegove motore, možda će uskoro požaliti, kaže autor iz Pekinga Thomas Weir Pauken II.

Kina je udvostručila primjenu svog projekta Digital Silk Road (DSR) sa posebnim fokusom na tehnološki razvoj svjetskih ekonomija u nastajanju i pružanje najsavremenijih digitalnih usluga. Okosnica DSR je mreža od 15.000 km (9.300 milja) podmorskih kablova dizajniranih da zbliže Aziju, Afriku i Evropu.

Međutim, čini se da Bidenova administracija želi da održi pritisak Donalda Trumpa na kineski visokotehnološki sektor. Ranije ovog mjeseca, Washington je na svoju crnu listu dodao tri kompanije i četiri filijale kineskog Nacionalnog superračunarskog centra. U martu je Bijela kuća ograničila kompanije da isporučuju predmete kineskoj kompaniji Huawei Technologies Co Ltd.

„Bitka između američkih i kineskih hi-tech firmi bila je, jeste i biće – žestoka“, kaže Thomas Weir Pauken II, komentator azijsko-pacifičkih poslova sa sjedištem u Pekingu i autor knjige „SAD protiv Kine: od trgovinskog rata do recipročnog dogovora“. „Trenutno su kalifornijske kompanije u Silikonskoj dolini glavni donatori Demokratske stranke i Bidenove kampanje, pa ovo objašnjava zašto se Biden i dalje ponaša poput Trumpa i Pompea zauzimajući oštar stav prema Pekingu.“

Prema Paukenu, Washington koristi „ljudska prava“ kao oružje da bi nametnuo ekonomske sankcije kineskim visokotehnološkim kompanijama u pokušaju da spriječi uspon industrije.

„Strane vlade koje su zabranile brojne kineske tehnološke kompanije povezane sa pitanjima Xinjianga bio je jednostavan slučaj zaustavljanja poslovnog rivala koristeći diverzijske taktike da bi zavarali javnost“, kaže on.

Američki ekonomista Jeffrey D. Sachs i kanadski advokat za ljudska prava William Schabas nedavno su 20. aprila tvrdili da je „američka vlada bespotrebno eskalirala retorikom protiv Kine“, posebno kritikujući Bidenovu administraciju zbog optužbe Pekinga za „genocid“ nad Uighurima.

Američki monopol velikih tehnologija suočava se sa padom

Nepravednu konkurenciju u Washingtonu treba posmatrati u kontekstu sporog, ali skorog pada američke visokotehnološke industrije, smatra Pauken: „Američki visokotehnološki sektor dostigao je vrhunac dok je Appleov bivši izvršni direktor Steve Jobs bio živ, ali od njegove smrti visokotehnološke kompanije u SAD izgubile su žar za traženjem inovacija.”

Trenutno izgleda da je Big Tech više zainteresovan za akumuliranje bogatstva, stvaranje uticaja u politici i promociju „probuđenih vrijednosti“, nego za stvaranje nevjerovatnih kompanija koje će i dalje dominirati u svojim specifičnim tehnološkim sektorima, navodi komentator iz Pekinga.

Sa svoje strane, kineski visokotehnološki pioniri i kompanije žele da nadmaše svoje američke rivale, primjećuje on. U tom cilju, kineska vlada uspostavila je ono što je uobičajeno poznato kao „javno-privatno partnerstvo (JPP)“ koje okuplja zvaničnike, akademsku zajednicu, građanstvo, investitore i privatna preduzeća u cilju promocije „kulture inovacija“ i jačanja domaćeg naučnog i visokotehnološkog sektora.

„To je pobjednička strategija, jer vlada može da obezbjedi subvencije i podršku da podstakne naučnike i programere da se usredsrede na ono u čemu su najbolji, a to su nauka i investicije“, kaže Pauken.

Glavni kineski univerziteti uspostavili su čvorišta za istraživanje i razvoj (R&D) kako bi profesori, studenti, kompanije, naučnici i pronalazači mogli da dobiju dovoljno sredstava i budu okruženi potrebnom opremom za testiranje i prostorom za smišljanje i stvaranje novih tehnologija, objašnjava autor. Nakon razvojne faze, ova čvorišta organizuju posebne seminare koji pozivaju fintech investitore, kompanije i vladine zvaničnike da na tržište uvedu nove ideje i uređaje.

„Shenzhen je kineska Silicijumska dolina, a Peking je pokrenuo ‘region Velikog zaliva’ kako bi ubrzao JPP“, objašnjava Pauken. „Uz to, uspon Kine i visokotehnoloških sektora drugih zemalja će biti  dobar za globalne potrošače. Posljednjih godina američke visokotehnološke kompanije ponašale su se kao nasilnički monopolisti i ako budu svrgnute sa prijestola, mnoge države će imati koristi od pada američke visokotehnološke tehnologije“.

DSR: Tržišta u razvoju će biti najveći dobitnici

Washington i London pucaju sebi u nogu blokirajući kineske kompanije u podržavanju 5G mreže i podgijavajući negativan narativ o pekinškom DSR, tvrdi autor.

„Nametanje razdvajanja će značiti da američke i britanske kompanije zaostaju u globalnoj trci za 6G“, tvrdi Pauken.

Slično tome, Kina će napredovati sa svojim DSR čak i ako SAD i Velika Britanija odbiju da se pridruže, naglašava on.

„Istini za volju, Peking već odavno zna da će se Washington i London suprotstaviti kineskom DSR i zato više jednostavno ne vode računa o tom pitanju“, kaže on. „Usredsredit će svoju pažnju na kinesku ekonomiju, EU i tržišta u razvoju u naporima da prošire DSR otisak.“

Tržišta u nastajanju će postati najveći korisnici kineskog DSR, prema komentatoru iz Pekinga. Uz to, nova kineska digitalna valuta omogućit će stranim preduzećima iz jugoistočne Azije (ASEAN), Bliskog istoka i Afrike da ubrzaju svoje finansijske transakcije, trgovinske operacije i investicione aktivnosti, dodaje on. Moći će da vrše razmjenu deviza putem svojih mobilnih uređaja i Big Data aplikacije i sve svoje finansijske transakcije uz digitalno vođenje evidencije.

“Zemlje u razvoju zahtjevaju dublju podršku u tehnološkim partnerstvima da bi napredovale u pokretanju industrijalizacije, urbanizacije i modernizacije širom zemlje,” primjećuje Pauken. „DSR će učiniti mnogo jeftinijim i pogodnijim pojačanu prekograničnu trgovinu i investicije. Da bi DSR uspio sa tehnološkog stanovišta to zahtjeva puni razvoj 5G telekomunikacionih mreža kako bi se povećale brzine Wi-Fi i memorija, što može otvoriti put za ogroman napredak u AI, robotici, Internet of Things (IoT), blockchainu, računarima bez servera i još mnogo toga.”