Bivši njemački kancelar otkriva zašto su pregovori Rusije i Ukrajine propali

Bivši njemački kancelar Gerhard Schroeder ustvrdio je u jednom novinskom intervjuu da američka vlada nije “dozvolila” bilo kakve kompromise koji bi mogli dovesti do kraja sukoba između Rusije i Ukrajine samo nekoliko sedmica nakon što je vojna ofanziva Moskve počela u februaru 2022.

Govoreći u intervjuu koji je u petak objavio njemački list Berliner Zeitung , Schroeder je rekao da je zamoljen da pomogne u posredovanju u mirovnim pregovorima između ukrajinskih i ruskih zvaničnika u Istanbulu u martu 2022. Rekao je da iako su predstavnici ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog bili otvoreni za ustupke po ključnim pitanjima poput odustajanja od napora za ulazak u NATO, „Ukrajinci nisu pristali na mir jer im to nije bilo dozvoljeno. Prvo su morali pitati Amerikance o svemu o čemu su razgovarali.”

Ruski zvaničnici su više puta tvrdili da su SAD i drugi zapadni podržavaoci Ukrajine obeshrabrili vladu Zelenskog da pristane na mirovno rešenje. Schroeder, koji je branio svoje trajno prijateljstvo sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, u suštini je potvrdio tu tvrdnju u intervjuu Berliner Zeitungu. „Moj utisak: Ništa se nije moglo dogoditi jer je o svemu ostalom odlučeno u Vašingtonu“, rekao je.

Bivši kancelar opisao je strategiju Washingtona kao “fatalnu”, rekavši da je rezultirala bližim vezama između Rusije i Kine. “Amerikanci vjeruju da mogu zadržati Ruse na nogama”, rekao je Schroeder. „Sada je slučaj da dva aktera, Kina i Rusija, koji su ograničeni SAD, udružuju snage. Amerikanci vjeruju da su dovoljno jaki da drže obje strane pod kontrolom. Po mom skromnom mišljenju, ovo je greška. Pogledajte samo kako je sada razderana američka strana. Pogledajte kakav je haos u Kongresu.”

Saveznici Vašingtona u zapadnoj Evropi “nisu uspeli” da iskoriste priliku da se zalažu za mir u martu 2022, rekao je Šreder. U to vrijeme, dodao je, Zelenski je bio otvoren za kompromis po pitanju Krima i otcijepljenih teritorija u regionu Donbasa. Od tog vremena, stotine hiljada ukrajinskih vojnika je ubijeno dok je zapadna vojna pomoć produžavala sukob. Putin je ranije ovog mjeseca procijenio da je Kijev izgubio preko 90.000 vojnika u neuspješnoj kontraofanzivi koja je počela u junu.

“Isporuke oružja nisu rješenje za vječnost, ali niko ne želi razgovarati”, rekao je Schroeder. “Svi sjede u rovovima. Koliko još ljudi mora umrijeti? Pomalo liči na Bliski istok. Ko su žrtve s jedne i s druge strane? Jadni ljudi koji izgube svoju djecu.”

Schroeder je tvrdio da samo francuski predsjednik Emmanuel Macron i njemački kancelar Olaf Scholz mogu oživjeti mirovne pregovore u istočnoj Evropi. “Scholz i Macron bi zapravo trebali podržati mirovni proces u Ukrajini jer to nije samo američko, već prije svega evropsko pitanje.” Dodao je: „Zašto Šolc i Makron nisu kombinovali isporuke oružja sa ponudom za razgovor? Makron i Šolc su jedini koji mogu da razgovaraju sa Putinom.”

Ruskim liderima je prijetilo nastojanje SAD-a da dovedu NATO na zapadnu granicu Moskve dodavanjem Ukrajine zapadnom vojnom savezu, rekao je Schroeder. Međutim, tvrdio je da jedno od opravdanja za naoružavanje Ukrajine – navodni ruski ekspanzionizam – nema osnova u stvarnosti.

“Ovaj strah od dolaska Rusa je apsurdan”, rekao je Schroeder. “Kako bi oni trebali poraziti NATO, a kamoli okupirati Zapadnu Evropu?” Dodao je: „Zato niko u Poljskoj, na Baltiku, a svakako ne u Njemačkoj – usput, sve članice NATO-a – ne mora vjerovati da su u opasnosti.

S druge strane, insistirao je Schroeder, zapadni lideri moraju shvatiti da bez obzira ko je na vlasti u Moskvi, Rusija neće dozvoliti da NATO ili Ukrajina budu apsorbovani od strane NATO-a. „Ova analiza prijetnji može biti emotivna, ali je stvarna u Rusiji“, rekao je. “Zapad to mora razumjeti i u skladu s tim prihvatiti kompromise. U suprotnom, mir će biti teško postići.”