Dokument potvrđuje da su SAD rekle Rusiji da se NATO neće širiti

Putin je bio u pravu, Stoltenberg je pogriješio: NATO je „drsko prevario” Rusiju o proširenju, a britanski dokument to dokazuje.

Novootkriveni dokument iz marta 1991. pokazuje da zvaničnici SAD, Velike Britanije, Francuske i Njemačke razgovaraju o obećanju datom Rusiji da se NATO neće širiti na Poljsku i dalje. Njegovo objavljivanje u njemačkom časopisu Der Spiegel u petak dokazuje da je Moskva u pravu, a da NATO griješi o tom pitanju.

Zapisnik sa sastanka od 6. marta 1991. u Bonu između političkih direktora ministarstava inostranih poslova SAD, Velike Britanije, Francuske i Njemačke sadrži višestruke reference na razgovore „2+4“ o ujedinjenju Njemačke u kojima je Zapad „razjasnio“ Sovjetskom Savezu da se NATO neće širiti preko istočnih granica Njemačke.

„Jasno smo stavili do znanja Sovjetskom Savezu – u pregovorima 2+4, kao i u drugim pregovorima – da nemamo namjeru da imamo koristi od povlačenja sovjetskih trupa iz istočne Evrope“, citiran je u dokumentu pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Kanadu Raymond Seitz.

„NATO ne bi trebalo da se širi na istok, ni zvanično ni nezvanično“, dodao je Seitz.

Britanski predstavnik takođe pominje postojanje „opšteg sporazuma“ da je članstvo u NATO za zemlje istočne Evrope „neprihvatljivo“.

„Jasno smo stavili do znanja tokom pregovora 2+4 da nećemo proširiti NATO dalje od Elbe“, rekao je zapadnonjemački diplomata Juergen Hrobog. „Zbog toga ne možemo ponuditi Poljskoj i drugima članstvo u NATO“.

U zapisniku je kasnije pojašnjeno da je mislio na rijeku Odru, granicu između Istočne Njemačke i Poljske. Hrobog je dalje napomenuo da su se sa ovim stavom složili i zapadnonjemački kancelar Helmut Kohl i ministar inostranih poslova Hans-Dietrich Genscher.

Dokument je u Nacionalnom arhivu Velike Britanije pronašao Joshua Shifrinson, profesor političkih nauka na Bostonskom univerzitetu u SAD. Imao je oznaku „Tajno“, ali je u jednom trenutku skinuta oznaka tajnosti.

Shifrinson je u petak tvitovao da je „počašćen“ radom sa Der Spiegelom na dokumentu koji pokazuje da su „zapadne diplomate vjerovale da su se zaista obavezale da neće doći do proširenja NATO“.

Honored to work with @derspiegel's Klaus Wiegrefe in drawing attention to British documents (cc: @UkNatArchives) from 1990-1991 showing senior Western diplomats believed they had indeed made a NATO non-enlargement pledge. Link below:https://t.co/hep8aCKRrM

— Josh Shifrinson (@shifrinson) February 18, 2022

„Viši kreatori politike poriču da je ponuđeno obećanje o neširenju. Ovaj novi dokument pokazuje drugačije“, rekao je Shifrinson u naknadnom tvitu, napominjući da „dalje od“ Elbe ili Odre po bilo kom standardu obuhvata istočnoevropske zemlje na koje je NATO počeo da se širi samo osam godina kasnije.

Tokom velike konferencije za novinare u decembru 2021. godine, ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da je Zapad obećao Sovjetskom Savezu da se NATO neće širiti „ni jedan centimetar” na istok, ali je „drsko prevario” i „obmanuo” Moskvu jer je upravo to uradio.

Odgovarajući na ove komentare, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da alijansa „nikada nije obećala da se neće širiti“. U intervjuu za Der Spiegel kasnije, Stoltenberg je ponovio da „nikada nije bilo takvog obećanja, nikada nije bilo takvog dogovora iza scene, to jednostavno nije istina“.

NATO je primio Poljsku, Mađarsku i Češku u martu 1999, neposredno prije nego što je pokrenuo vazdušni rat protiv Jugoslavije bez dozvole Savjeta bezbjednosti UN. Time je NATO po prvi put bio direktno na ruskoj granici – enklavi Kalinjingrad. Sljedeći krug proširenja 2004. godine uključio je bivše sovjetske republike Estoniju, Letoniju i Litvaniju, stavljajući istočnu granicu NATO na samo 135 kilometara (84 milje) od Sankt Peterburga.

U nizu bezbjednosnih prijedloga objavljenih u decembru, Rusija je između ostalog zahtijevala da se NATO javno odrekne ekspanzije na bivše sovjetske republike Ukrajinu i Gruziju i da povuče američke snage na granice alijanse iz 1997. godine. SAD i NATO su to odbili, tvrdeći da je politika članstva „otvorenih vrata“ alijanse osnovni princip za njih.