Jermenija spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo Azerbejdžana

Jermenija je spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo susednog Azerbejdžana ako vlasti u Bakuu garantuju bezbednost i prava lokalnog stanovništva, koje pretežno čine etnički Jermeni, izjavio je u ponedeljak premijer Nikol Pašinjan.

Govoreći na konferenciji za novinare, Pašinjan je istakao da se teritorija Azerbejdžana prostire na 86.600 kvadratnih kilometara, što je cifra značajna jer uključuje i region o kome je reč. Predsjednik je, međutim, dodao da „istovremeno kažemo da se u budućim pregovorima treba razgovarati o pitanju prava i sigurnosti naroda Nagorno-Karabaha“.

“Ako se mi i Azerbejdžan dobro razumijemo, Jermenija će priznati teritorijalni integritet Azerbejdžana u okviru navedenih granica, dok će Baku priznati teritorijalni integritet Jermenije na površini od 29.800 kvadratnih kilometara”, dodao je on .

Premijer je također pozvao na međunarodne sigurnosne garancije, izražavajući zabrinutost da bi nedostatak bilo kakvog mehanizma mogao dovesti do toga da Azerbejdžan provede “etničko čišćenje” u regionu.

Pašinjan je dalje rekao da su Azerbejdžan i Jermenija uključene u aktivne mirovne pregovore, izrazivši nadu da će strane biti u mogućnosti da brzo otklone sve razlike. Ponavljajući ove opaske, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da se nada da će pregovori „dovesti do solidnog mira na Južnom Kavkazu“, uprkos tome što je Nagorno-Karabah „oko 30 godina bio pod jermenskom okupacijom, a milion Azerbejdžanaca je proterano van svojih domova.”

Dvije bivše sovjetske republike bile su zaključane u sukobu oko spornog regiona s ukupno oko 150.000 stanovnika već nekoliko decenija. Dok se Sovjetski Savez raspadao, 1988. Nagorno-Karabah se odvojio od Azerbejdžana, jednostrano uspostavivši sopstvenu republiku tri godine kasnije. To je pokrenulo veliki rat, koji je odnio živote hiljada ljudi i završio primirjem posredstvom međunarodne zajednice 1994.

Od tada, međutim, Armenija i Azerbejdžan vode sporadične borbe oko tog područja. Jedan od posljednjih sukoba dogodio se 2020. godine; tenzije su raspršene naporima Moskve da posreduje.

Pašinjanova izjava dolazi nakon što je u aprilu rekao da bi Jerevan i Baku mogli da potpišu mirovni sporazum ako obojica priznaju teritorijalni integritet jedan drugog ” bez ikakvih nejasnoća i zamki”, dok su se složili da neće imati nikakvih teritorijalnih sporova u budućnosti.