Kada stvari krenu po zlu

Zanimljiva slučajnost, dvostruka kriza nas je snašla početkom oktobra: prvi kolaps Interneta i konačni krah Zelene Ekonomije. Zaposleni Facebooka su morali testerama i sekirama da uđu u njihove kancelarije pošto su im pametna vrata tvrdoglavo odbijala da se otvore i njihovi bedževi su izgubili njihov čarobni dodir. Izgleda da su te Internet probleme stvorlile nepoznate snaga izvan Facebooka. One imaju pristup unutarnjem radu Interneta. Možda je u pitanju vojska, ili neka opskurna tehnika čuvara tajni Interneta? Oni su dokazali svoju moć: čak i Internet domen Facebooka je stavljen na prodaju. Mark Zuckerberg to nije mogao uraditi, kako mi je rečeno. Da li je to bila pretnja ucenjivača globalnim finansijskim strukturama? Ili pokušaj skretanja pažnje od saslušanja u Kongresu? Možda je to pak bila obična demonstracija moći?

Istovremeno, prvi udar zime je razotkrio nesposobnost zelene energije da greje naše domove i snabdeva industrijske pogone. Priroda je dokazala svoje sbosobnosti: odjednom je vetar u Evropi odbio da okreće turbine. Neobično zatišje na Severu, kao da je vetar strpan u Aeolusovu torbu. Cene energije su skočile u nebo. Fantastična sve-digitalna budućnost planirana za čovečanstvo, bazirana na Internet tehnologijama i oslobođena fosilnih ostataka, nije se ostvarila. Umesto da se nastavi naš marš prema strašnoj Novoj Normali, čim su stvari krenule po zlu vraćeni smo u našu problematičnu ali dobro poznatu normalu. Kaubojski šešir Big Techa je prevelik za njegovu glavu. Srećom, ova nevolja se dogodila pre nego što je čovečanstvo nasilno ugurano u pametne stanove koji se greju nestašnim vetrom. U suprotnom je prošli vikend mogao označiti kraj za Homo Sapiense: smrzli bi se napolju, bez mogućnosti prolaska kroz pametna vrata.

Energetska kriza u kombinaciji sa krahom Interneta je veoma opasna kombinacija. Zašto se ne susrećemo sa vanzemaljcima? Mogući odgovor: svaka prosvetljena civilizacija uništava samu sebe pre nego što stekne sposobnost da se otisne ka zvezdama. Inteligentna bića imaju tendenciju da precene svoju sposobnost razmišljanja; umesto da se drže poznatih tehnologija i postepeno uvode poboljšanja, oni nastoje da naprave veliki skok napred. Rezultati su očajni, kao što smo sada ustanovili.

Ispostavilo se da je potrebna jaka sekira da bi se pametna vrata savladala; možda bi zelena politika i zeleni političari trebali biti podvrgnuti istom rešenju. Neke cene energije su nespojive sa ljudskim životom.

Ispostavilo se da je Zeleni Novi Dogovor jedna donkihotovska fantazija. Nismo spremni da pređemo na futurističke izvore energije. Ne još, u svakom slučaju. Mogli bismo prestati oslovljavati naftu, plin i ugalj tim fensi “fosilnim” nazivom: to su zapaljiva goriva. Rat protiv zapaljivih goriva, predvođen Rockefeller Fondacijom kojoj su se pridružili mladi futuristi, bio je veoma uspešan, možda i previše za svoje dobro. Evropa i Severna Amerika, kao i Kina i Rusija, su izjavili želju da postignu svet bez ugljenika. Suprotno mišljenje, naime da se smatra kao obmanom da je čovek uzrok klimatskih promena poznatim kao globalno zagrejavanje, je zvanično zabranjeno.

Kina je prva napravila zaokret. Oni su već započeli da zatvaraju rudnike u Unutrašnjoj Mongoliji kada su otkrili da im nedostaje energija za napajanje njihovih fabrika. Kakvo iznenađenje! Oni su sada suočeni sa državnom krizom i bili su primorani da reaktiviraju zatvorene rudnike. Ti rudnici su bile žrtve globalističke politike, a kriza se produbila zbog prethodnog prekida uvoza Australijskog uglja zbog diplomatskog spora sa tom zemljom. Očigledno su Kineske vođe bile ubeđene da se planetarna klima ubrzano zagrejava, i da Zeleni Novi Dogovor znači da više neće morati da napajaju svoje fabrike i greju domove. Ispostavilo se da su preuranjene prognoze globalista, i Kinezi su se vratili proverenim energetskim rešenjima.

Međutim, Evropa je tvrdoglava. Evropljani su ubeđeni da ne postoji izbor; moraju odustati od uobičajenih goriva i preći na “čistu” energiju. Čak i ako to znači smrznuti se do smrti, oni će se držati čiste energije. Vođa Zelenih u Nemačkoj Annalena Baerbock, upitana odakle će dolaziti energija kada nema vetra i sunce bude prekriveno oblacima (što se dogodilo u septembru) je odgovorila da će ona i dalje dolaziti iz utičnice. “Odakle ta struja treba da stiže? Naravno, daleko od utičnica i fabrika, kroz dalekovode koje već imamo. Ali ta struja u budućnosti mora biti klima-neutralna.” Ona izgleda ne razume da je energija potrebna za stvaranje struje.

Zeleni su dobronamerni, ali indoktrinirani i tvrdoglavi. U filmu iz 1984. godine Ghostbusters jedan Zeleni aktivista isključuje struju do centrale isterivača duhova sa katastrofalnim posledicama za New York City. Na isti način, Zeleni aktivno uništavaju Evropske tradicionalne izvore energije. To će verovatno označiti kraj Zelenog Dogovora; to jest, kada ljudi budu razumeli da je to samoubilački kurs.

Nedavno je plin, prikladni izvor energije, bio izložen naglom rastu cena iz čisto političkih manipulacija. Umesto da toliko preplaćaju plin, Nemci bi mogli da koriste ruski prirodni gas. Rusi su završili sa postavljanjem Nord Stream 2, plinskog cevovoda koji vodi direktno u Nemačku. Ako postane operativan, cena prirodnog gasa će pasti, i Nemci bi se mogli grejati ove zime. Ali Nord Stream 2 mora prethodno dobiti korisničku dozvolu; moraće zadovoljiti određene političke uslove koji su uspostavljeni pre nekog vremena kako bi se kroz njega omogućila isporuka jeftinog plina. Političari zahtevaju da taj gasovod mora imati više od jednog vlasnika jer ga je izgradio ruski Gazprom. Nadalje, traži se da Poljskoj i Ukrajini bude omogućeno da izraze svoje primedbe pre nego što jeftini ruski gas pređe nemačku granicu. Ali Poljska i Ukrajina su ipak konkurencija Gazpromu! Ako dozvola zavisi od njihovog odobrenja, plin nikada neće proći kroz NS 2 već će se i dalje isporučivati po mnogo višoj ceni putem tih antirusko nastrojenih zemalja.

Putin je zaustavio rast cene gasa time što je izrazio svoje uverenje da će taj problem uskoro biti rešen. Da je on istakao da je rešenje daleko od izvesnog cena bi ostala visoka, što bi akcionarima Gazproma donelo još više dividenda. Da li je Putin delovao protiv svojih (i ruskih) interesa iz čistog altruizma? Pa, ne. Ali Putin želi zdravo, održivo poslovanje koje donosi stabilan profit svake godine; s druge strane, Nemački i Evropski pregovarači žele da cena plina bude nepodnošljivo visoka da bi naterali građane da pređu na struju. Rusija bi imala veliku dobit danas, ali ne bi ostalo ništa za sutra. Putin više voli imati zadovoljne Evropske potrošače plina.

Evropljani bi mogli imati jeftiniju energiju, i za grejanje i za vožnju, ali njihove vođe to ne dozvoljavaju. Oni su odlučili da će cene energenata biti visoke, vrlo visoke; tako da ćete osetiti svaki stepen Celzijusa u svom džepu. Putin je izjavio da su Evropljani loše računali kada su odlučili da napuste tradicionalna goriva. Možda je to rekao iz ljubaznosti, jer nema ni trunke sumnje: evropski i severno-američki lideri su svesni da su ”čista” goriva višestruko skuplja i mnogo manje pouzdana, ali su ih ipak izabrali.

Može li se to objasniti njihovim neprijateljskim stavom prema Rusiji? Nijedna od zemalja sa velikim zalihama plina i nafte (Iran, Venecuela, Rusija) nisu bliski saveznici EU i Velike Britanije. Izgleda da su evropske vođe odlučne u nameri da zamrznu sve kuće koje plin  zagrejava. Regulatorni organ VB je odbacio planove firme Shell o razvoju gasnih polja u Severnom moru, a Shell nije ni Ruska niti Iranska kompanija. Moje objašnjenje: oni žele da unište naftu i gas, i ne mare za zamrznute gradjane. U Britaniji će računi za gorivo biti povećani za 400 funti; onaj koji si to ne može priuštiti, neka pati.

Ta politička energetska kriza je zadesila ceo svet. Jedan razlog su ogromne državne kupovine energije iz nepouzdanih tehnologija na sunce i vetar. Dodatni razlog: manjak investicija u izvore energije iz zapaljivih goriva. Već dugi niz godina, energetske kompanije su verovale u neisplativost ulaganja u tradicionalna goriva; rečeno im je da su ta goriva na samrti. Sada će možda ponovo da razmisle. Pošto smo shvatili da su nam nafta i gas još uvek potrebni, trebalo bi da investiramo u Rusiji pošto se zalihe nalaze u udaljenoj divljini Arktika. Potrebno je puno vremena i novca da bi se razvila nova plinska polja.

Problem leži u tome da Istočni Evropljani vole da varaju Ruse. Svesni su toga da su Rusi omraženi od strane elita SAD i EU, pa veruju da će kroz parnice postići bolje rezultate. Stalno menjaju pravila igre kako bi osigurali pobedu. Rusi su počeli graditi Nord Stream 2 pre više godina; da bi sprečili dalji razvoj, EU je nad tim gasovodom 2020. primenila direktivu o plinu. To je bila neobična odluka: direktiva nije postojala kada su Rusi počeli graditi gasovod. Međutim, političari iz Istočne Evrope su krajnje nepošteni. Visoki član EU Suda (ECJ) Michal Bobek je nedavno tražio od suda da promeni svoju odluku. Hoće li to uraditi, ili neće?

U slučaju da EU ne dozvoli Rusima da upravljaju gasovodom kako smatraju za shodno, Evropljani bi mogli ostati bez prirodnog gasa. I onda će ova vrlo hladna zima doneti odluku za Evropu. Pitanje je, da li bi radije da ostanu dobro zagrejani, ili više vole da provociraju Ruse čak i po cenu smrzavanja?

Rusi takođe prihvataju koncept globalnog zagrejavanja. Misle da će u okviru novog Zelenog Dogovora moći da prikažu svoje tehničke talente i visoko obrazovanje. To im više odgovara nego da jednostavno prodaju naftu kao što to čini Saudijska Arabija. Međutim, daleko je od izvesnog da će se sofisticirana radna mesta zaista pojaviti. Rusija može biti prilično hladna, ali ima ona veliku prednost u sistemu javnog grejanja izgrađenom u dobu Sovjetskog Saveza. Toplije je u moskovskim stanovima nego u Jeruzalemu zimi. U Izraelu, zima je hladna; U Moskvi je bolje, kao što sam otkrio pre više godina.

Rusiju opsedaju Ukrajina i Poljska, dve vrlo neprijateljski nastrojene susedne države, ali Putin ipak nastoji da sarađuje sa njima. Kako nastupa zima, vrlo brzo ćemo videti da li će regulatori istrajati u njihovim naporima. Krajem oktobra se održava klimatska konferencija UN u gradu Glasgow; tada ćemo videti tačno koliko su Evropljani spremni da plate da bi ”spasili klimu”.

Preveo: Dragan F.