Osnivač Microsofta predstavio je uzvišeni plan za okončanje klimatskih promena u novoj knjizi

Završetak klimatskih promena najnoviji je u Gatesovim samopriznatim krstaškim ratovima, a usledio je nakon što je platio da 15.000 molekula bude prebačeno u laboratoriju u Belgiji kako bi se testirale kao deo napora da se pronađe potencijalni lek za Covid-19.

Osnivač i milijardea Microsofta, Bill Gates, izneo je svoje ideje o tome kako svet može da spreči „klimatsku katastrofu“ u knjizi koja će uskoro biti objavljena.

Bivši najbogatiji čovek sveta priznaje da je „nesavršeni glasnik“ kada je reč o temi klimatskih promena zbog njegove česte upotrebe privatnog aviona i prehrambenih navika. U svojoj predstojećoj knjizi pod naslovom „Kako izbeći klimatsku katastrofu: rešenja koja imamo i proboj koji su nam potrebni“ piše da svet treba da prihvati „načine za proizvodnju električne energije bez proizvodnje ugljenika, proizvodnju stvari, uzgoj hrane…“.

„Vlasnik sam velikih kuća i letim privatnim avionima – zapravo, ko sam ja da bih nekome držao predavanja o životnoj sredini? Priznajem da sam kriv po sve tri optužbe. Ne mogu poreći da sam bogat momak sa mišljenjem. Verujem, ipak, da je to informisano mišljenje i uvek se trudim da naučim više“, navodi se u The Guardianu, objavljenom 16. februara.

Gejts, čije se lično bogatstvo procenjuje na oko 120 milijardi dolara, takođe tvrdi da je letenje u njegovom privatnom avionu “krivo zadovoljstvo”, dodajući da voli da jede hamburgere i grožđe tokom cele godine.

Iako tvrdi da je strastven prema pitanju klimatskih promena, Gates se spori sa aktivistima za eko-ratnike, poput Extinction Rebellion, čija će se taktika, kako piše, “manifestovati na neki način koji nije konstruktivan”. Takođe smatra da je takozvani Zeleni novi posao – koji je predložila njujorška predstavnica Aleksandrija Ocasio-Cortez čiji je cilj eliminacija ugljenika za jednu deceniju – kao „bajka“. Gejts tvrdi da emisija ugljenika neće dostići nulu tako što će ljude naterati da lete ili manje voze, već naglašavajući nova sredstva za proizvodnju električne energije i održivi rast hrane.

„Takođe ulažem u tehnologije bez ugljenika. Neke stvari, poput električne energije i automobila, privuku puno pažnje, ali one su samo početak. Putnički automobili predstavljaju manje od polovine svih emisija iz transporta, što zauzvrat čini 16 % svih emisija u svetu. U međuvremenu, proizvodnja čelika i cementa čini oko 10 % svih emisija. Svake godine samo Amerika proizvede više od 96 miliona tona cementa, jednog od glavnih sastojaka betona, a nismo čak ni najveći potrošači te materije – to bi bila Kina, koja je postavila više betona u prvih 16 godina 21. vek nego što su to činile Sjedinjene Države tokom celog 20. veka“, dodaje milijarder, koji je takođe uložio više od 100 miliona dolara u istraživanje o Covidu-19.

Gejts je takođe nedavno tvrdio da postoje dve glavne egzistencijalne pretnje čovečanstvu nakon pandemije Covid-19 – klimatske promene i bioterorizam. Govoreći o pretnjama u nedavnom intervjuu, Gejts je primetio: “Jedna pretnja su klimatske promene… svake godine broj mrtvih bi mogao biti ičak i veći nego što smo imali u ovoj pandemiji.” Ali postoji i još jedna pretnja o kojoj niko ne želi da razgovara, prema Gejtsu: „Neko ko želi da nanese štetu mogao bi da stvori virus koji bi prouzrokovao epidemiju težu nego prirodno izazvana epidemija poput trenutne“, upozorio je Gates.