Katastrofa Kontraofanzive – Propast Ukrajinske ‘blickrig’ strategije

Kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine (AFU), koju su ukrajinski i zapadni zvaničnici naveliko propagirali od početka godine, traje skoro mjesec dana. Od 4. juna kijevske snage pokušavaju da napreduju na južnom delu fronta u Zaporožskoj oblasti i u zapadnom delu Donjecke Narodne Republike (DNR).

Očekivana strategija ‘blickriga’ nije bila uspješna i ukrajinska ofanziva je zapela u pozicijskom ratu, gubeći mnogo vojne opreme koju joj je pružio Zapad. Do kraja juna Kijev je uspeo da zauzme samo osam sela, ali nije uspeo da dođe do glavnih ruskih utvrđenja.

Kijev i njegovi zapadni partneri sada su posebno zabrinuti zbog planiranog proboja na Azovsko more, budući da su strateški ciljevi kontraofanzive propali, a kopneni koridor prema Krimu ostaje pod ruskom kontrolom. Pa zašto je ukrajinska operacija koja se toliko raspiruje propala?

Kako je formirana sadašnja linija fronta?

Linija fronta u Zaporoškoj oblasti i zapadnom delu DPR formirana je u proleće 2022. U to vreme ruske trupe su uspele da spoje svoje krimske jedinice, koje su zauzele gradove Tokmak i Pologi, sa jedinicama Donbasa kako bi se formirale ‘Mariupoljski kotao’.

U međuvremenu, pokušaji ruske armije da se približi Zaporožju i zauzme gradove Guljaj-Pole i Orehov – glavna uporišta AFU u Zaporožju – nisu bili uspešni.

Na istoku, u oblasti vrha Vremjevskog, aktivne borbe su nastavljene do leta 2022. Štab teritorijalne odbrane DNR je 14. jula potvrdio zauzimanje sela Neskučni južno od Vremjevke – poslednjeg naselja koje je oslobodila Narodna milicija DPR u ovom dijelu fronta.

Strateški značaj ovog odseka fronta

Iako ruska armija nije stigla do Zaporožja niti je opkolila položaje AFU u Donbasu, vojna dostignuća prošlog proleća i leta bila su izuzetno važna za Rusiju.

Prvo, Moskva je preuzela kontrolu nad autoputem Krim-Melitopolj-Berdjansk-Mariupolj-Rostovskaja gde se nalazi automobilski most za Krim. Kao rezultat ovih napora, poluostrvo je postalo bolje povezano sa kopnenom Rusijom.

Drugo, kontrola nad ovim teritorijama stvorila je tampon zonu oko Krima i primorala Ukrajince da se povuku iz Azovskog mora, koje je postalo potpuno ruska teritorija. Takođe, Moskva je uspela da izgradi jedan front od ušća reke Dnjepar do ruske granice (kao što je to bilo u leto prošle godine).

Ovo pozicioniranje je, međutim, takođe imalo određene slabosti za ruske trupe. Da je ukrajinska ofanziva bila uspješna i AFU se probio do Azovskog mora, ruski front bi se podijelio na dva dijela. Koliko god složen, pokušaj je bio vrijedan za Ukrajinu, budući da je AFU tada mogao blokirati jedinice ruske vojske u Donbasu i predstavljati ozbiljnu prijetnju Krimu i Sevastopolju – glavnoj vojnoj bazi Crnomorske flote.

Od napada do odbrane

Shvativši strateški značaj tog područja, Rusija je tamo počela prebacivati ​​jedinice, što je ponekad rezultiralo gubicima na drugim dijelovima fronta. Na primer, 35. kombinovana armija je povučena iz Izijuma, što je doprinelo povlačenju Rusije iz oblasti Harkov u septembru 2022.

Odatle su Oružane snage Ruske Federacije izgradile duboku liniju odbrane, zadatak koji je uključivao civilne radnike. U blizini Melitopolja izgradila je odbrambenu liniju u dva ešalona sa prednjim poljem i dvije sigurnosne zone. Tokmak i selo Ocherevatoye bili su pripremljeni za bodovnu odbranu.

Procjenjujući mjere odbrane Rusije u ovoj oblasti, moguće je reći da bi se, čak i kada bi AFU uspjele probiti ovu liniju odbrane, ipak suočiti sa mnogim poteškoćama. Obučene ruske rezerve bi razvile kontraofanzivu i napale bokove AFU iz oblasti Herson i DNR. Teren bi išao u korist ruske armije – između ostalog, trupe bi se oslanjale na najviše tačke Zaporoške oblasti u blizini Kamiš-Zarije i Rozovke.

Konačno, čak i sa najboljim utvrđenjima, efikasna linija odbrane je nemoguća bez motivisanih i obučenih vojnika koji rade rame uz rame sa artiljerijom, obavještajnim službama i avijacijom. Stoga su elitne jedinice 42. streljačke divizije 58. armije stavljene u prvi red odbrane Rusije na strateški važnom melitopoljskom pravcu.

Očekivanja javnosti i medija

Zapadna štampa bila je veoma uzbuđena zbog perspektiva AFU u Zaporožju. Na primjer, američki vojni “stručnjak” John Deni rekao je da će Ukrajinci iskoristiti zapadnu vojnu opremu da lako poraze Rusiju u njihovoj kontraofanzivi.

Očekivane bitke su mediji predstavljali kao odlučujuću tačku rata. Ovakvo medijsko pozicioniranje uznemirilo je ukrajinsko rukovodstvo, primoravši ih da opravdaju odložen početak operacije i zatraže šutnju o tom pitanju. Međutim, ova situacija je samo uznemirila ukrajinske zvaničnike, dok se ukrajinsko društvo, inspirisano vojnom pomoći Zapada i brojnim obećanjima političara, radovalo skorom uspehu.

U Rusiji se, međutim, spremala suprotna situacija. Rusko društvo se još nije u potpunosti oporavilo od preokreta u oblasti Harkov i povlačenja iz Hersona, uzimajući ove događaje kao znak da je vojna operacija bila u suprotnosti sa svojim prvobitnim ciljevima. Ova mišljenja su formulisali određeni ljudi koji su bili politički motivisani da kritikuju rusko vojno rukovodstvo. Čak ni pobjeda u Artjomovsku (poznat kao Bakhmut u Ukrajini) nije u potpunosti podigla javni moral – mnogi su ovaj uspjeh pripisali isključivo naporima privatne vojne kompanije Wagner, a ne regularne ruske armije, koja bi bila odgovorna za blokiranje ukrajinske kontraofanzive . Kao rezultat toga, rusko društvo je bilo zabrinuto zbog predstojećeg štrajka AFU koji, u slučaju uspjeha,

Ukrajina raspoređuje nove brigade

Očekivalo se da će AFU uključiti novoformirane jedinice u kontraofanzivu, uglavnom naoružane zapadnim oružjem i obučene od strane zapadnih instruktora. Ove brigade su dugo držane u pozadini. Samo neke jedinice (kao što su 46. i 77. brigada formirane u leto) poslate su u Artjomovsk gde su pokazale prilično efikasne rezultate.

Ostale brigade nastavile su sa obukom, koristeći vrijeme kupljeno krvlju ‘starijih’ jedinica. Na primjer, 79. brigada se borila za Maryinku, predgrađe Donjecka, godinu i po dana bez rotacije. Umjesto da pošalje nove jedinice da ih zamijene, ukrajinsko rukovodstvo je nastavilo da eksploatiše borce do danas.

Sve je to učinjeno kako bi svježe jedinice bile jake i spremne za kontraofanzivu protiv Rusije. Ukrajina se nadala da će nove brigade osigurati njen pobjednički pohod na Azovsko more, a to bi značilo ne samo pobjedu Kijeva nad Moskvom, već i trijumf zapadnog naoružanja i vojne obuke. Međutim, ove nade se nisu ostvarile.

Izbočina Vremjevskog – najranjiviji deo odbrane

Dana 4. juna, Ukrajina je započela svoju kontraofanzivu ometajućim (kasnije glavnim) udarom na vrh Vremjevskog. Očigledno, ovo je imalo za cilj da izvuče rezerve ruske armije i uvuče ih u borbu na ovom području. Ovi napadi su nastavljeni nekoliko dana, ali su bili neuspješni.

Tokom drugog napada 10. juna, ukrajinska vojska je djelovala efikasnije, a do 13. juna Rusija se povukla iz sela Novodarovka, Neskučnoje, Storoževoje, Blagodatnoje i Makarovka. Ukrajinci su 26. juna preuzeli kontrolu nad Rovnopoljom i nekim položajima na poljima na putu za Novodonjecki i Prijutnoje.

Tokom tronedeljnih borbi, AFU je zauzela šest sela, koja su sva evakuisana pre vremena. Treba napomenuti da je vrh Vrjemjevskog u početku bio izuzetno nezgodan za rusku odbranu – okružen ukrajinskim snagama sa boka, takođe je imao reku Mokrije Jali koja je tekla kroz centar ruskih položaja. Kao rezultat toga, moskovske snage mogle su se osloniti samo na nekoliko visina na bokovima.

Međutim, čak i uz teren koji joj je pogodovao, AFU nije postigla veliki uspjeh. Neznatan napredak je imao veliku cijenu – zapadna oprema je uništena, a posredni podaci govore da je neprijatelj pretrpio značajne gubitke. Ipak, Kijevovi pokušaji prodora se nastavljaju. Trenutno, AFU je zaglavljen protiv ruske odbrane u Staromjerskom i Urožajnoj, i nada se da će ih zaobići s boka, što ih samo dovodi bliže utvrđenim položajima.

‘Safari’ kod Orehova i medijski poraz Ukrajine

7. juna AFU je krenula u pravcu Melitopolja. U početku je to bio zadatak 128. brdske jurišne brigade, jedinice koja je ranije imala mnogo žrtava. Idući u pravcu Vasilevke, brigada je pokušala da zauzme selo Lobkovo.

Sljedećeg dana, AFU je pokrenula ofanzivu koju je navodno predvodila 47. mehanizirana brigada i naoružana novim njemačkim tenkovima Leopard. Ovaj napad se završio loše po Ukrajince – operacija je propala, zapadna oprema je uništena, a Rusija je objavila štetne video snimke koji su postali viralni na internetu.

Ukrajinski onlajn resurs DeepState, koji prikazuje mapu rata uživo, privremeno je zatvorio odeljak za komentare i kasnije objavio „ neprijatnu analizu “ događaja,  kritikujući  ukrajinske zvaničnike i političare koji su tvrdili da njihova vojska još nije krenula u kontraofanzivu. Prema ukrajinskim političkim posmatračima, ponašanje zvaničnika je obezvrijedilo živote vojnika u zemlji.

Desetog juna, rastući pritisak primorao je ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da potvrdi  početak kontraofanzive i gubitke, mnogo pre nego što je imao ikakav uspeh vredan vesti koji bi pokazao javnosti. Strategija Ukrajine obično je uključivala čuvanje tajnosti njenih akcija sve dok javnosti i štampi ne budu predstavljeni atraktivni dokazi ukrajinskih pobeda. Ovaj put, međutim, snimci spaljenih leoparda natjerali su Ukrajinu da prekrši pravilo.

Tekuće bitke južno od Orehova

Nakon toga, Ukrajina je uspjela postići određeni uspjeh u tom pravcu. Povećani pritisak na frontu primorao je rusku vojsku da se povuče iz dva druga sela – Lobkovoe i Pyatihatka, gde su se vodile duge borbe. Trenutno ruska vojska drži svoje odbrambene položaje u blizini sela Žerebjanka.

Na istok, AFU je mogao napredovati kroz polja u pravcu sela Rabotino, koje se nalazi na putu od Orehova prema Tokmaku. Obje strane su pretrpjele gubitke, ali Ukrajina takođe gubi vitalnu prednost – vrijeme – kako se tempo kontraofanzive usporava.

Štaviše, rusko ratno vazduhoplovstvo neprestano napada skladišta UFU-a i scenske zone. Sve to povećava troškove kontraofanzive i čini konačni uspjeh ukrajinske vojske još manje vjerovatnim.

Slomljene ukrajinske nade u brzi rat

Serija poraza razočarala je ukrajinsko društvo koje je računalo na brzu operaciju i prodor na frontu. Svake dvije sedmice ukrajinski novinar Roman Shrike anketira svoje pretplatnike Telegrama o procijenjenom trajanju rata. Opcija da se rat nastavi 15. juna prvi put je dobila preko 50% glasova.

Propagandista Aleksej Arestovič je primetio da je uspeh Ukrajine u oblasti Harkov izuzetak od pravila i da se ne može ponavljati iznova i iznova. Borbe u Zaporožju opisao je kao “krvavu borbu praćenu gubicima na obje strane”. Da bi sljedeća ofanziva Ukrajine bila uspješnija, Arestovič kaže da su zemlji potrebni zapadni avioni.

U međuvremenu, obični Ukrajinci, od kojih su neki bili prisiljeni da postanu izbjeglice, dok su drugi ostali bez posla ili su bili prisilno regrutovani, uviđaju da trenutna situacija – u kojoj je zemlja iz dana u dan sve siromašnija, a ljudi svakodnevno riskiraju opasnost – može potrajati još mnogo godine.

Sve to jako opterećuje društvo koje ne vidi brzu pobjedu. Istovremeno, nekoliko gradova, uključujući i veći dio Kijeva, objavilo je opću mobilizaciju u ime svojih regionalnih vijeća. Opća mobilizacija u Ukrajini već je na snazi ​​od 24. februara 2022. godine, ali ove nove izjave pokazuju novi očaj. Posebno zabrinjava naredba da svi vojni obveznici dođu u vojnu službu, bez obzira da li su lično dobili poziv.

Pritisak Zapada značio je da je Zelenski bio primoran da napravi potez, svestan da je njegova ruka slaba. Tako je bio kao šahista suočen sa Zugcwangom.