Kineska Enigma

“Zagonetka umotana u misteriju unutar enigme” je način na koji je Winston Churchill opisao sovjetski režim 1939. godine, što je takođe prikladna karakterizacija aktuelne kineske vladajuće stranke.

Većina posmatrača te zemlje su očekivali da će stroga Nula Covid politika, koja je skoro tri godine osakatila ekonomiju i dovodila stanovništvo do fizičkog i psihičkog ruba, konačno biti ukinuta nakon što predsednik Xi Jinping bude osigurao treći petogodišnji mandat tokom 20. nacionalnog kongresa Kineske Komunističke Partije (KKP) prošlog oktobra. Međutim, to se tada nije dogodilo.

Prema United States Institute of Peace (Institut Mira Sjedinjenih Država):

“Xi, kao i njegova dva prethodnika, teži da istovremeno zauzme najviše rukovodeće pozicije u sve tri glavne sastavne komponente partijsko-vojne države: KKP, NR Kine i vojske. Pošto je sada osigurao najvišu stranačku funkciju, Xi je na dobrom putu da bude ponovo izabran za predsednika NR Kine na 14. Nacionalnom Narodnom Kongresu koji je sazvan za mart 2023. Što se tiče vojske, prošle sedmice je on ponovo imenovan za Predsednika Centralne vojne komisije, a u martu će biti formalno imenovan za vođu Centralne Vojne Komisije NR Kine.“

Peking je bio primoran odustati od Nula Covid mjera, uključujući karantin i obavezno testiranje svakih dva dana, tek nakon masovnih protesta koji su izbili širom zemlje izazvani požarom 24. novembra u Urumqiju – koji je tada bio u lockdownu preko 100 dana – koji je prouzrokovao desetak žrtava pošto je vatrogascima zbog Covid barikada bio onemogućen pristup zgradi.

Nakon ukidanja tih mjera strah je to što predstavlja najveći problem za kinesko društvo pošto su ih vlasti tri godine držale u konstantnoj panici od zaraze; mnogi građani i dalje insistiraju na redovnom Covid testiranju iako je taj test potpuno besmislen za asimptomatične osobe pošto generiše do 90 % lažno pozitivnih rezultata.

U svojoj knjizi “Matematičko ubistvo putem medijskog udila” indijski autor Bhaskaran Raman statistički dokazuje da su lockdowni i druge Covid-19 mere ubitačne:

Svakodnevno u Indiji umire oko 2.000 beba od uzroka koji se mogu spriječiti, pothranjenosti i higijene. U svjetlu toga, paranoja oko Covida-19 koja uzrokuje smrt starih i komorbidnih, te status bolesti kao javnozdravstvenog pitanja nepredvidjivih razmjera, su intelektualno nepošteni i moralno gnusni. Imajte na umu da, iako smrt novorođenčadi rezultira gubitkom nekoliko decenija života, smrtni slučajevi od Covida-19 su uglavnom među starim i komorbidnim, sa prosječnom starošću smrti od Covida-19 čak iznad prosječne starosti smrti bez Covida-19. To dodatno naglašava nesrazmjernost straha oko Covida-19.

… galama sa kojom je Covid-19 predstavljen kao prijetnja javnom zdravlju nepoznatih ili nesagledivih razmjera je bilo ogromno preuveličavanje, a pretvaranje da se “spašavaju životi” obična izmišljotina. To nepoštenje je omogućeno ubistvom osnovne matematike što je dovelo do potpune neravnoteže u percepciji prijetnje od strane Covida-19 u svijesti javnosti.

Lockdowni nikada nisu bile uvedeni zbog javnog zdravlja i nisu bili bazirani u nauci – što je i doktor ”Ja sam Nauka’‘ Anthony Fauci morao da prizna u svom sudskom iskazu 23. novembra kada je pod zakletvom izjavio da su njegovi drakonski lockdowni Američke privrede jedino bili zasnovani na bazi Kineskih mjera.

Pored matematike i statistike, osnovna logika i zdrav razum – kao i 934.000 zdravstvenih stručnjaka potpisnika Velike Barrington Deklaracije  – otkrivaju lockdown za ono što jeste: opasna mjera koja slabi imunitet pojedinaca zbog nedostatka izlaganja patogenima, koji čini kasniji kontakt sa virusom rizičnijim, odgadja imunitet stada i time produžava trajanje pandemije. To je sada i empirički dokazano na primjeru Kine, gdje je broj infekcija eksplodirao nakon ukidanja lockdowna.

Odgovor doktora Faucija je u svakom slučaju bio neiskren – kao što mu je inače navika – budući da nije Kina, već njegovi stari prijatelji iz Rockefeller Fondacije koji su 2010. godine prvi zamislili lockdown scenario za njihovu simulaciju pandemije pod nazivom ‘Operation Lockstep‘, koja detaljno opisuje korake koje će deceniju kasnije usvojiti Kina i dr. Fauci:

Rapidno uvodjenje i primena obaveznog karantina za sve gradjane od strane Kineske vlade, kao i njeno hitro i gotovo hermetičko zatvaranje granica, spasili su milione života, zaustavivši širenje virusa mnogo ranije nego u drugim zemljama i omogućivši brži oporavak nakon pandemije.

Kineska vlada nije bila jedina koja je poduzela ekstremne mere radi zaštite gradjana od rizika i izlaganja. Tokom pandemije, državni lideri širom sveta su pojačali svoj autoritet i nametnuli rigidna pravila i ograničenja, od obaveznog nošenja maski do provere telesne temperature na ulazima u komunalne prostore poput železničkih stanica i supermarketa.

Prvi lockdown je uveden u Wuhanu 23. januara 2020. godine, što je prvi put da je takva mera primenjena još od vremena Crne kuge u 14. stoleću.

Na dan kada su vlasti u Wuhanu zapečatile taj grad, Gauden Galea, zastupnik SZO u Kini je izjavio: “Zatvaranje 11 miliona ljudi je bez precedana u istoriji javnog zdravlja, tako da to svakako nije preporuka koju bi SZO izdala”; već jednu sedmicu kasnije je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Ghebreyesus stigao u Kinu, kada je uveliko pohvalio kinesko rukovodstvo za “vanredne mere sprovedene za suzbijanje novog koronavirusa”.

Čime se postavlja pitanje – zašto je KKP odlučila da se u Kini skoro tri godine drži nula Covid politike dok je ostatak sveta odavno okrenuo stranicu nakon što je zaključio da je virus postao endemičan i ne predstavlja akutnu pretnju?

Epoch Times nudi moguće objašnjenje, tvrdeći da je režim masovnog testiranja na Covid pomogao jednoj elitnoj grupi unutar KKP da se izuzetno obogati:

Od početka godine, nakon naizgled beskrajnih talasa izbijanja virusa, kineski gradovi su usvojili rutinsko testiranje nukleinske kiseline za stanovnike kao mera kontrole pandemije. Kineske vlasti reklamiraju masovno besplatno testiranje kao sjajan primer njihovog uspravnog rukovodstva. Dok vlasti KKP propagiraju svoju “brigu” za zdravlje kineske javnosti, kasa državnog Fonda zdravstvenog osiguranja se prazni kako bi napunile džepove najelitnijih kineskih interesnih grupa.

Analitičari firme Soochow Securities procenjuju da ukupni godišnji trošak mera kontrole pandemije iznosi 1,72 biliona Juana (US$258 milijardi), ili 1,5 posto kineskog BDP-a u 2021. godini. Ako se nastavi istim tempom onda će premašiti budžet za odbranu za 2022. od 1,45 biliona Juana (US$217,5 milijardi).

To su konzervativni brojevi u poredjenju sa procenom Goldman Sachsa koji je izračunao da bi testiranje 70 posto kineske populacije svaka dva dana koštalo 370 milijardi dolara, ili 2,2 posto kineskog BDP-a u 2021. godini!

Profesor Huang Wansheng tvrdi da je pored korupcije, KKP paralizovana zbog nesposobnosti i neodlučnosti. Na procurelom snimku sa privatnog sastanka, dr. Huang otkriva kako je on jula 2020. bio hitno pozvan iz Bostona nazad u Kinu kako bi učestvovao u “projektu prevencije epidemije Ministarstva nauke i tehnologije koju lično vodi Xi Jinping”, te da mu je pretpostavljeni bio potpredsednik vlade Liu He.

Na snimku se može čuti kako jedna osoba tvrdi da Xi Jinping poseduje “kompleks vladara sveta” i da je njegovo okruženje iskoristilo njegovu želju za globalnom dominacijom kako bi mu prodali ideju da je “kineska 5G tehnologija broj jedan”, što je Dr. Huang odbacio kao KKP propagandu uz opasku da je “takozvana superiornost Kineskih tehnologija i primena najsavremenijih, remetujućih tehnologija, samo jedna iluzija.”

Potom je tom zatvorenom skupu Dr. Huang dao pregled razvoja IT tehnologija i genetskog inženjeringa na zapadu, opisujući aktuelne naučne i tehnološke napretke, zaključujući da Kina poprilično zaostaje za tim zemljama i da “sve osnovne tehnologije potiču iz SAD.”

Dr. Huang je takodje bio vrlo otvoren u svojoj proceni mera kontrole pandemije u Kini. “Kineski narod se boji smrti, kineski zvaničnici se plaše gubitka posla, a kineski stručnjaci se plaše preuzimanja odgovornosti. Te tri stvari su dovele kinesku epidemijsku situaciju u stanje u kojem se nalazimo.”

On je potom napao “ogromne interesne grupe” u vladi i farmaceutskoj industriji zbog zloupotrebe pandemije da bi prikupili milijarde, napominjući da lokalne vlasti nalažu obavezno masovno testiranje u svojim regijama nakon svega “jednog ili dva pozitivna slučaja”.

Dok se Xi Jinping rado prikazuje kao prosvetljeni i moderni vodja, australijski časopis Quadrant opisuje manje laskavu sliku kineskog predsednika i njegove pratnje:

Xi je proizvod Kulturne revolucije iz 1966-76. Tokom te decenije sve kineske obrazovne institucije su bile zatvorene, u vreme kada je Xi imao četrnaest do dvadeset četiri godine starosti. Jedino obrazovanje koje je stekao tokom ovog formativnog perioda je bilo na seminarima KKP gde se uglavnom proučavao Marksizam-Lenjinizam i revolucionarne misli Mao Zedonga. Xi i njegovi saradnici i kolege iz Kulturne revolucije nemaju pojma kako voditi jedan moderan, otvoren medjunarodni bankarski sistem i ekonomiju. Xi nije intelektualac, već jedan veoma pronicljiv politički operater koji zna šta želi i kako da navigira i manipuliše lokalnu političku “topografiju” da bi uspeo.

Čini se da mu je cilj da uvede neki oblik vlastite Kulturne revolucije protiv svih oblika kapitalizma i Zapadnog konzumerizma, koristeći prosperitet, ekonomsku i rezultirajuću vojnu snagu koju je doneo Deng Xiaoping sa njegovim otvaranjem prema Zapadu da bi napao Zapad i dominirao svetom – uključujući Rusijom.

Poznato je da su svi članovi KKP kao i učenici, nastavnici i ostali u školama i višim ustanovama svakog jutra obavezni da tridesetak minuta uče Misli Xi Jinpinga. Takodje se zna da su verske institucije, uključujući i Katoličke, dužne ne samo proučavati misli Xi Jinpinga, već ukloniti verske slike i druge ikone i njih zameniti Xi-ovim slikama.

Takve stvari se postepeno šire po Kini. Krajem 2021. godine, Global Times, novine pod kontrolom KKP, su objavile članak u kojem se žale na ozbiljan nedostatak kvalifikovanih podmorničara za upravljanje sedamdesetak kineskih podmornica, posebno njih šest sa nuklearnim pogonom i nuklearnim naoružanjem. Medjutim, navodi se, ovaj problem se prevazilazi time što su podmorničari obavezni da svakog jutra proučavaju misli Xi Jinpinga. Koliko to prevladava u Kineskoj vojsci? U pešadiji? Da li se to odnosi na sve mornare, pilote i operatere nuklearnih raketa? Da li se to sada traži od svih državnih bankara i rukovodilaca vladinih odeljenja, industrija i korporacija?

Potom je tu sveobuhvatni nadzor i praćenje. Ugledni australijski analitičar Kine, Rowan Callick, je procenio da je Xi vratio Kinu mnogo godina unazad, prema nekima možda tri decenije. (videti “Zašto Xi Vuče Zmaja na dole” Rowana Callicka, The Australian, 27.10.2020 i  “Xi vraća Kinu u Budućnost”, The Strategist, 3.09.2021).

Prema Center for Strategic & International Studies, “Kina se suočava sa širokim finansijskim poteškoćama zbog pogrešnih koraka protekle decenije,“ i da se “može očekivati njihovo produbljenje zbog nevolja iz sektora nekretnina koje se pojavljuju unutar finansijskog sistema.

Kreditni balon istorijskih razmera koji je podupirao rast Kine u protekloj deceniji se trenutno odmotava i time usporava privredu. Gubici na raznim vrednosnim papirima vezanih za imovinu, zajedno sa nelikvidnošču banaka i drugih finansijskih institucija, pokrenule su nova pitanja medju štedišama i investitorima o tome kada će Peking konačno snažnije da interveniše.“

George Soros, otac obojenih revolucija u svetu, je lično ispalio hitac upozorenja u pravcu Xi-ja za vreme konferencije u Hoover Institution januara 2022. Nakon što je pohvalio Xijeve prethodnike, Jiang Zemina i Hu Jintaoa – koji je bio neceremonijalno sklonjen sa svog mesta u  Nacionalnom Kongresu prošlog oktobra dok je Xi pasivno gledao – i naglasio da njih dvoje nisu prekršili tržišne ekonomske uspehe koje je pokrenuo Deng Xiaoping pre četiri decenije, Soros je žestoko napao Xi Jinpinga, tvrdeći da je on, nakon preuzimanja vlasti 2012. godine:

“… dao sve od sebe da razmontira dostignuća Deng Xiaopinga. On je privatne kompanije osnovane za vreme Denga doveo pod kontrolu KKP i potkopao dinamičnost koja ih je karakterizirala. Umesto da dozvoli da privatno preduzeće nastavi da cveta, Xi Jinping je uveo svoj ‘Kineski San’ koji se može sažeti u dve reči: potpuna kontrola. To je imalo katastrofalne posledice.”

Soros je potom otkrio očigledne insajderske informacije, tvrdeći da se unutar KKP odvija  oštra unutrašnja frakciona bitka:

“Xi Jinping ima mnogo neprijatelja. Iako mu se niko ne može javno suprotstaviti pošto on kontroliše sve poluge moći, unutar KKP se sprema borba koja je toliko oštra da je našla izražaj u raznim partijskim publikacijama. Xi je napadnut od onih koji su inspirisani idejama Deng Xiaopinga i koji žele da vide veću ulogu za privatno preduzetništvo.”

Katsuji Nakagawa, bivši glavni kineski dopisnik za Nikkei, je napisao sledeću analizu:

U Kini… se o svemu odlučuje kroz borbu za prevlast unutar stranke, o kojoj autsajderi malo znaju. [Xi] nastoji da postane doživotni Vrhunski lider. Jedan od načina da to učini je da postane “predsednik stranke”, što je poslednji put obnašao Mao. Na šestom plenarnom zasedanju u novembru, Xi je obećao da će “razbiti stranačke ličnosti koje su apsorbirane u interesne i moćne grupe privilegovane klase.”

Njegove primedbe sa te sednice su objavljene tek sledećeg januara. One su, u stvari, objava rata onima unutar stranke. Jedan izvor upoznat sa kineskom politikom je rekao da interesne grupe na meti Xija uključuju tehnološke divove kao što su Ant Group, Alibaba Group, Didi i kapitalne investitore nekretnina kao što su Evergrande Group i Fantasia Holdings… Ta grupacija privatnih kompanija ima tendenciju da bude bliska političarima koji se pretvaraju da slušaju Xi ali mu potajno zameravaju; te kompanije često finansijski podržavaju te političke snage.

Medju tim snagama je Šangajski klan, predvodjen bivšim predsednikom Jiangom Zeminom i njegovim bliskim pomoćnikom, bivšim potpredsednikom Zeng Qinghongom. Oni održavaju snažan uticaj u političkim i birokratskim krugovima koji pokreću ekonomiju. Uznemiren zbog njih, Xi je sada spreman da zauzme oštar stav protiv njihovog licemerstva. Uspešna borba protiv korupcije je jedino Xijevo dostignuće. A zbog pada kineske privrede, Xi nema drugog izbora nego da nastavi sa svojom kampanjom rušenja neprijatelja.

Komentar F. William Engdahl: “Ako je to tačno onda to sugeriše da, kako bi obezglavio svoje unutrašnje rivale, Xi rizikuje zaroniti kinesku ekonomiju, i posebno njen prezaduženi sektor nekretnina, u jedan nekontrolisani kolaps koji bi mogao dovesti Kinu u ozbiljnu ekonomsku depresiju i to neposredno pred kritični partijski Kongres gde on traži do sada nevidjeni treći mandat.”

Prema izlaganju Willy Lam, saradnika Fondacije Jamestown, Xi krije duboko nepoverljenje prema policijskim snagama, i 2020. je pokrenuo čistku političko-pravnog sistema kada su 178.431 članova kineskih političkih i pravnih organa bili istraženi i kažnjeni.

Xi Jinping je u medjuvremenu uspeo osigurati treći mandat, ali je izašao oslabljen zbog debakla Nultog Covida – samoubilačke politike koju mu je možda nametnula suprotstavljena frakcija unutar KKP koja ga želi svrgnuti, što je lako vizualizirati ako se prisetimo svih izdajnika u Trumpovoj administraciji, od potpredsednika do njegovog kabineta, pa sve do dr. Faucija.

The Spectator, u članku pod naslovom “Da li je Xi Jinping u nevolji?“ špekuliše:

Protesti su posebno opasni za Xi-ja zbog njihove geografske rasprostranjenosti – od Urumqija na krajnjem zapadu, do Guangzhou na jugu, preko Pekinga, Šangaja, Wuhana i mnogih drugih gradova izmedju. Ali i zato što su očigledno okupili retku koaliciju besa koja se kreće od studenata i urbanih elita do migrantnih i fabričkih radnika. Ujedinjenih njihovom patnjom kao posledica Nultog Covid-a. Čini se da je Xi potcenio raširenu frustraciju i ljutnju u narodu.

Pred kraj snimka se dr. Huang može čuti kako izražava žaljenje kada se razgovor dotakao Marksizma, Komunizma i Socijalizma: “socijalistički pokret je započeo brigom o moralnoj svesti pojedinca. Sada socijalizam više nema nikakve veze sa pojedincem,” naglašivši kako struktura komunističkih režima neizbežno rezultira u tome da na vrhu “ne ostane ništa osim klasne borbe i konsolidacija moći”.

Kineska Komunistička Partija voli da se hvali kako je uspela 800 miliona ljudi da podigne iz siromaštva, ignorišući činjenicu da je preduzimljivi Kineski narod taj koji se sam uspeo izvući iz siromaštva čim je bio oslobodjen uplitanja vlasti. To je postignuto uprkos, a ne zahvaljujući KKP koja je bila ta koja je izazvala glad i bedu tokom više decenija društveno-političkih eksperimenata poput Velikog skoka napred (1958-1962) i Kulturne revolucije (1966-1976) koji su perverzno korišteni za konsolidaciju moći jedne elitne klike okupljene oko Mao Zedonga i koji su se na kraju svi loše završili po ceni miliona života – što će biti slučaj sa sadašnjim KKP eksperimentom, ako ne bude bio zaustavljen.

U slučaju da se sukob unutar KKP zaista odvijao na način koji je Soros opisao, on će sada zbog nezadovoljstva u narodu i protesta biti još više intenziviran, u kojem slučaju se uskoro može očekivati raskol, a g. Soros će sigurno navijati za Šangajsku frakciju koja tradicionalno podržava globalizam i otvaranje Kine za vanjske investicije.

Bilo bi primamljivo reći “neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj” i izabrati stranu, ali gospodu Xia i Sorosa teško možemo opisati kao prijatelje čovečanstva koje se i u godini zeca treba pripremiti na nove napade na slobodu od strane izabranih i neizabranih lidera širom sveta.

“Ako planirate na godinu dana, posadite rižu. Ako planirate na deset godina, posadite drveće. Ako planirate za sto godina, obrazujte čovečanstvo ” – kineska poslovica

Izvor: veteranstoday.com