Njemci se pozivaju da smanje broj tuširanja kako bi štedjeli gas

Energetski regulator upozorava da će isporuke trajati do rane jeseni ako ruski gas bude prekinut.

Njemcima je savjetovano da dvaput razmisle o tuširanju pod toplim tušem ako vlasti odluče da uvedu embargo na ruski prirodni gas usred vojne operacije Moskve u Ukrajini.

„Morat ćete da se zapitate da li je zaista potrebno da se tuširate toplom vodom sedam dana u nedjelji – sa grijanjem na gas“, rekao je u intervjuu za n-tv šef Savezne agencije za mreže Njemačke Klaus Mueller.

On je ponovio sličnu izjavu ranije evropske komesarke za konkurenciju Margrethe Vestager, koja je savjetovala stanovnike EU da „kontrolišu svoje tuširanje i tuširanje svojih tinejdžera, a kada isključe vodu, da kažu ’eto ti, Putine‘“.

Prema Muellerovim riječima, ako Njemačka prekine isporuke iz Rusije, rezerve gasa u zemlji trajat će do kraja ljeta ili najkasnije do početka jeseni.

„Ali tada će skladišta biti prazna. A ne bismo željeli da imamo takvu situaciju pred zimu“, rekao je zvaničnik.

Usred sve većeg pritiska na EU da doda ruske nosače energije na svoju već ogromnu listu sankcija u vezi sa Ukrajinom, Njemačka je prošlog mjeseca pokrenula plan za hitne slučajeve za upravljanje snabdjevanjem gasom koji bi mogao da dovede do racionalizacije energije i davanja prioriteta domaćinstvima i kritičnoj infrastrukturi, kao što su bolnice, proizvođači lijekova i hrane. U intervjuu za Die Zeit ranije ove nedjelje, Mueller je takođe upozorio građane da ovaj plan ne uzimaju zdravo za gotovo i da počnu da smanjuju luksuz u domaćinstvu.

EU je prošle sedmice odobrila novi paket sankcija Rusiji, uključujući zabranu uvoza uglja počev od avgusta. Njemačka je pojačala napore da smanji ruske isporuke, ali Berlin kaže da bi moglo potrajati do ljeta 2024. da u potpunosti prekine svoje oslanjanje na rusku energiju. Ruska nafta sada čini 25 % njemačkog uvoza, u odnosu na 35 % početkom februara. Uvoz gasa je takođe smanjen na 40 % sa prethodnih 55 %. Ruski uvoz kamenog uglja je prepolovljen, na 25 %.

Pozivi da se prekine oslanjanje Evrope na rusku energiju porasli su nakon što je Moskva 24. februara pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini. Rusija kaže da operacija ima za cilj demilitarizaciju i „denacifikaciju“ susjedne države, ali mnoge zapadne zemlje smatraju taj potez ničim izazvanom agresijom. Kao rezultat toga, SAD, Velika Britanija, većina EU i brojne druge zemlje su udarile Moskvu ekonomskim zabranama i ograničenjima kako bi izvršile pritisak na Rusiju da prekine operaciju. Međutim, sankcije do sada nisu zabranile uvoz energenata iz Rusije, pošto se mnoge nacije u velikoj mjeri oslanjaju na rusku naftu i gas.