Novi ideološki rat

Neko kaže da počinje novi Hladni rat, neko kaže da stari nikada nije ni prestao a malo je onih koji ništa ne primećuju čak i ako ne prate geopolitiku – dovoljno je da ponekad pogledaju vesti.

Retorika stalnog međusobnog optuživanja je tu, mada znatno slabija sa ruske strane. Dovlači se oružje i ljudstvo na „granicu“ sa obe strane, stanovništvu se „ukazuje na opasnost“… Jedino još nema stalnih pretnji vojnim napadom. I još uvek nema ideološkog rata. Moglo bi se reći da su nam još uvek sveže u sećanju taktike ideološkog ratovanja druge polovine 20. veka ili smo bar nedavno gledali emisije koje obrađuju taj period (iako je mala šansa da smo gledali takvu emisiju ruske proizvodnje) tako da ne treba previše mašte da bi se zamislio dalji razvoj situacije. Ipak, za sada gotovo da nemamo ideološke komponente ovog sukoba (a koje su nezaobilazne posebno ako sukob potraje). Možda je tako samo na prvi pogled, možda postoje jasni znaci ali se svi akteri ovog sukoba trude da ih sakriju.

Putina su novinari nebrojeno puta pitali kakav je njegov odnos prema komunizmu želeći da dobiju potvrdu da je restauracija takvog sistema u njegovim planovima međutim on uporno ponavlja da taj period ima i negativnu stranu i da ga je najbolje ostaviti u prošlosti. Ovo ne treba da čudi bez obzira kakvi su mu planovi jer je vrhunski političar a i početnici znaju da je dovoljno samo jednom da javno izrazi “veće simpatije” prema komunizmu pa da to postane neiscrpan izvor kitike i njega i Rusije. Putin radi sve da smanji pritisak na Rusiju. Ali Putin takođe radi sve za napredak Rusije – ne Rusije kao države što je taktika Zapada već Rusije kao društva. Za sada nema previše dokaza koji bi potvrdili ovo jer se Rusija decenijama trudi da održi “low profile” delovanja kako bi sebe prikazala što bezazlenijom (i dalje u cilju smanjenja pritiska) ali se već javljaju znaci izgradnje zdravog društva: Rusija uspostavlja vrhunski obrazovni sistem što je siguran znak da želi osvešćeno društvo a ne “zombirano” što Zapad neprestano radi zbog lakše kontrole populacije. Ovo je očigledan znak ali hajde da pogledamo one suptilnije.

Ako se sećate mog teksta “Put ka boljem životu”, tamo sam izneo pretpostavku da bi Rusija mogla biti prvo društvo koje bi usvojilo direktnu demokratiju kao oblik donošenja odluka ali i organizacije života. Tada je to bila pretpostavka koja se bazirala na logici ali bazirana na drugim pretpostavkama o Putinovim namerama (a one mogu biti i pogrešne. Nije nikakvo iznenađenje Putinova odluka da se kandiduje za predsednika ali je interesantno da ovaj put izlazi kao nezavistan kandidat. Mnogi to tumače kao želju da napravi odmak od problema (uglavnom kadrovskih) koje je stvorila njegova patrija ali šta ako on želi da napravi odmak od višestranačja i stvori novi manevarski prostor. Kina jeste usvojila kapitalističku strategiju ali nije htela da prihvati pluralizam dok Rusija nije imala tu privilegiju. Da nije prihvatila pluralizam sigurno ne bi uspela da ostvari ovakvu ekonomsku saradnju sa Zapadom koja je bila osnov njenog sveukupnog oporavka. Dakle, ako Putin želi ozbiljnije promene za svoje društvo onda mora brzo da radi jer nije više “mladunac” a više ne mora ni da se pretvara da je “dobar meda” jer ni nema svrhe – postigao je maksimum koji je mogao i sada je svima jasno da je Rusija ozbiljan faktor koji može raditi “na svoju ruku”. Ukoliko Putin želi da pravi novi politički sistem (i eliminiše onaj koji im je nametnut) neophodno je da se što više udalji od sadašnjeg sistema što i čini nezavisnom kandidaturom (i izborom 😉

Ovo gore je i dalje samo pretpostavka (ima logike ali možda ipak samo “što je babi milo…”). Međutim, nedavno sam slušao Aleksandra Dugina (koji je vrlo blizak Putinov saradnik) koji je izneo zanimljivu tvrdnju: na pitanje šta misli o demokrajiji u Rusiji odgovorio je “da bi Kremlj trebalo da donosi odluke vezane za bezbednost države i slično a da sve ostale odluke treba donositi na što nižem nivou!?!” – konkretno da konkretnije ne može biti! Ukoliko ovo nije i Putinova želja onda je to značajno podrivanje njegovog autoriteta što, poznavajući njihov odnos, teško da dolazi u obzir.

Ako ovu pretpostavku uzmemo kao verovatniju, ako Rusija uvede neki oblik direktne demokratije onda je sasvol logično da krenu i ka novom komunizmu. Rusija (SSSR) je prvi put ušla u tu avanturu “glavačke”, potpuno nepripremljena i ostvarila rezultate koje je malo ko očekivao. Sada Rusija može postepeno da gradi takvo društvo a ima sa čim – ima i prirodne i ljudske resurse. Predhodni put je Partija prilično brutalno “uveravala” stanovništvo u blagodeti komunizma dok bi ovaj put stanovništvo moglo da bude to koje na njemu insistira. A može se ulaziti sasvim postepeno: besplatan hleb (ali za sve, na samo za ugrožene) od viškova žita, mesečno sledovanje besplatnog goriva… postepeno ali sa tendencijom stalnog proširivanja spiska. Ovo je tema koja zaslužuje poseban tekst.

Dobro, ako smo sada sigurni šta Rusija planira, da li će Zapad koristiti staru, uspešnu ideologiju? Ako to uradi onda je izgubila u startu, to je oblast u kojoj ili se razvijaš ili propadaš – stari trikovi ne prolaze više puta. Ako Rusija značajno popravi životne uslove a američko stanovništvo živi pod sve većim pritiskom onda SAD mora da napravi neku suštinsku promenu. Da li neki “projekat” već postoji? Da li ste zaboravili priče o “obaveznom ličnom dohotku” o kome je Švajcarska već raspisala referendum? Iako su Švajcarci velikom većinom odbili (predložena suma je zaista bila nerealna) Finci su započeli taj eksperiment sa grupom od 2000 ljudi. I u nekim drugim evropskim državama se ozbiljno razmatra ova ideja. To znači samo jedno – Vašington je svestan šta Moskva planira ili bar za šta postoji mogućnost da se pojavi u planovima (kakve sad Vašington ima veze sa finskim eksperimentom, švajcarskim referendumom… biiiiiiip – morate se vratiti na prethodne lekcije).

Taj obavezni dohodak je u suštinskoj suprotnosti sa kapitalizmom bez obzira što se poziva na brigu o socijalnom položaju stanovništva. Da o društvu zaista brinu, omogućili bi mu bar besplatno lečenje ili ČAK i obrazovanje. Ali ne, oni će mu udeliti malo novca i “zvoniti na sva zvona” o svojoj neverovatnoj velikodušnosti iako su unapred smislili mehanizme preko kojih će taj novac izvući – poskupljenje životnih namirnica, goriva, mobilne telefonije, alkohola, takse, porezi… svuda po malo. “Provaljeni” su pre nego što su počeli.

Ali tako velike igrače ne treba potcenjivati, biće tu puno iznenađenja. Ipak, dugoročno gledano jedna opcija je moj favorit. Tajnu na koga se kladim vam neću odati – to morate da odlučite sami 😉