Svet iz dana u dan postaje sve čudniji. Čudni su odnosi u politici, u ekonomiji, u diplomatiji, vojsci, među saveznicima i neprijateljima… Dešavaju se brojne promene kojih smo svesni ali nismo u stanju da ih tumačimo – ponuđene su nam brojne opcije, sve od reda vrlo verovatne ali uglavnom sve lažne. Jer narodom se može vladati samo dok se drži u neznanju.
Posle više od godine dana Trampove vladavine i najupornijim pobornicima demokratije postaje jasno da on ne vodi državu. Ne samo da ne vodi državu već je neprestano neuobičajeno oštro napadan od strane medija ali i državnih agencija. Nije samo on napadan, i njegov protivkandidat – Klintonova je takođe „proveravana“ i to u samoj završnici predizborne trke (što je krajnje neobično) ali i kasnije. A onda pogledamo izbor njihovih raznih političara, predstavnika za odnose sa javnošću… – je li moguće da nemaju kvalitetnije ljude? Štaviše, dobija se utisak da se namerno uništava ugled vlasti. Svakim danom raste procenat stanovništva koje se otvoreno smeje krajnje glupim „false flag“ operacijama – zar je moguće da se i tajnim službama toliko srozao kvalitet? To se ipak radi namerno. Ali zašto se to radi, šta se želi postići?
Uzdizanje novog Hladnog rata postaje sve očiglednije. Za sve one koji shvataju da se završava period američke svetske dominacije to je ne samo logično več neizbežno. Moćnici ne mogu kontrolisati Rusiju i Kinu ali počinju da gube uticaj i na „domaćem terenu“. To je ipak više nego što nameravaju da dopuste tako da je jasno i čvrsto „ograđivanje“ neophodno. Prošli put je takva strategija bila efikasna i više nego što su očekivali. Ovaj put Rusija i Kina nisu „zaostali SSSR“ i „gladna Kina“ kao pre pola veka, sada su to moćne i napredne sile u svakom pogledu. Stvari su se toliko promenile da zapadni novinari već ironično primećuju: “Zar je moguće da se komunistička Kina trudi da sačuva slobodno tržište?” Ili: “Zar je moguće da Rusija traži od zapadnih država poštovanje međunarodnog prava i procedura?” Zašto na Zapadu demokratija posustaje? Da li je u pitanju nečija nesposobnost ili je deo vrlo pažljivo razrađenog plana?
Dobro postavljeno pitanje daje bar pola odgovora
Demokratija je uspostavljena jer narod nije hteo da trpi tiraniju kao oblik vladanja. Oblik vladanja se jeste promenio ali ne i ljudi koju su posedovali moć. Za njih je ta promena bila samo “kozmetička”, ništa više nego “nužno zlo”. Ali vremenom su shvatili da demokratiju mogu koristiti za sprovođenje tiranije čak uspešnije nego oružjem. Ipak, ni ta metoda nije svemoguća: vremenom se terorisane strane ujedinjuju u otporu a i sopstveno stanovništvo počinje da postavlja nezgodna pitanja: “Zar je moguće da komunistička Kina…”
Moćnici imaju više resursa nego što možemo zamisliti, imaju vrhunske psihologe, stratege… imaju sve što im je potrebno za precizno predviđanje budućnosti. Priča da su iznenađeni nekim ruskim ili kineskim potezima je priča za malu decu. Možda zapadni političari jesu ali oni ionako nisu bitni – oni su samo alat. Jasno je bilo Moćnicima da neće uspeti da Rusiju i Kinu stave pod svoju kontrolu, jasno im je bilo da će one napredovati i u bogatstvu i u oružju i da će doći vreme kada će pružiti otpor. Takođe im je bilo jasno da će stanovništvo Zapada početi da traži socijalnu državu koju će videti na drugoj strani (iako još uvek nije vidljivo, nije teško pretpostaviti u kom pravcu idu) što automatski smanjuje mogućnost uticaja Moćnicima.
Demokratija postaje smetnja
Dakle, demokratija ne da više nije korisna nego postaje smetnja. Ali kako se osloboditi demokratije kada je postala temelj društvenih odnosa? Lako – potkopaj temelj. Pretvori je u nakazu koju će svi sa gađenjem da posmatraju. Dovedi je do apsurda u tolikoj meri da ljudi prihvate bilo šta što im se ponudi kao alternativa. To je tako lukav plan da i oni koji obraćaju pažnju mogu da budu prevareni. Zar nisam i sam pišući o rodnoj agendi i sličnim temama izazivao odbojnost prema demokratiji – i tako gurao agendu Moćnika!?!
Moramo shvatiti da je demokratija jedino oružje protiv tiranije. Takođe moramo shvatiti da “prilagođena” demokratija NIJE demokratija i nikako je ne treba prihvatati. To “prilagođavanje” je počelo odavno. Ponekad su optuženi za monstruozna dela oslobađani jer pri prikupljanju dokaza procedura nije u potpunosti poštovana – znači svi su svesni da je optuženi kriv ali je ipak oslobođen. A šta je sa pravima oštećene strane? Ili recimo oduzimanje dece zbog fizičkog kažnjavanja. To je čak obavezno bez obzira na društveni sistem ukoliko se radi o sistematskom zlostavljanju ali u nekim državama Zapada dete se može oduzeti roditeljima ako ga udari po dupetu jer histeriše pred izlogom sa igračkama?!?
Danas degradacija demokratije (tačnije primene zakona koji iz nje proizilaze) vrtoglavo ubrzava. Države se napadaju na osnovu pretpostavki ili im se nameću sankcije, očigledne laži državnika se ne sankcionišu, pa onda nasilno otvaranje granica migrantima pod izgovorom brige za njihovu bezbednost – o istambulskoj deklaraciji i da ne govorim. Državnici koji se ne odupiru ovakvim promenama ili ih čak implementiraju sve više gube podršku stanovništva. Ali zato radikalne stranke “doživljavaju procvat”. Demokratija će se prikazati kao “nesposobna da rešava probleme savremenog društva” a državnici koji su do sada imali demokratiju kao jedinu mogućnost će dobiti izbor – ili da se prilagode “novom trendu” ili da budu uklonjeni zajedno sa demokratijom. U prvi plan će izaći jaki, sposobni, pametni, časni, zaštitnici stanovništva od svih pretnji… na početku savršeni da bi se ubrzo shvatilo – fašisti. Da li će se narod pobuniti kada uvidi podvalu? Dovoljno je setiti se Hitlerove Nemačke…
Ukloniti demokraciju?
Dakle, Moćnici planiraju da uklone demokratiju i dovedu novu vlast koja će im pomoću tiranije (fašizam, nacizam ili nešto slično – sve jedno) obezbediti znatno veći stepen kontrole. Treba shvatiti da ih je demokratija bez obzira na neverovatnu korupciju i pritiske u značajnoj meri ograničavala. Uvek su postojali ljudi na dovoljno visokom položaju (u stvari, smetnje se javljaju na svim nivoima) koji nisu hteli da se povinuju nalozima što im je uzrokovalo gubitak vremena – kašnjenje sa ostvarivanjem planova koje je, ako je preveliko, moglo dovesti do neophodnosti promene bar dela plana (po svemu sudeći Obama je pristajući na hemijsko razoružavanje Sirije zaustavio njeno raketiranje i ceo taj period do nedavnog raketiranja je za Moćnike izgubljen – ne samo izgubljen već su Rusija i Kina u tom periodu ostvarile značajan napredak). Uspostavljanjem tiranije takvih problema neće biti.
Ali takva vlast se ne može učvrstiti na položaju u mirnodopskim okolnostima bez obzira na manjkavost demokratije ili nesposobnost prethodnih političara. Potrebno je vanredno stanje – spoljni neprijatelj a kao što vidimo i to su obezbedili. Sve što im je dalje potrebno je da „pretnju“ jasno definišu i da konfrontaciju sa njom neprestano dižu na viši nivo. To podrazumeva prerastanje oštre retorike u neprestane vojne sukobe na graničnim teritorijama sve do „strateške nuklearne crvene linije“ odnosno do situacije takve ugroženosti da bi Rusija ili Kina (ili obe) odgovorile totalnim nuklearnim napadom. Iako teritorija Rusije i Kine neće biti značajnije ugrožene te granične teritorije u koje, na žalost, i mi spadamo neće biti pošteđene razaranja pa ni onog nuklearnog. To će biti stanje permanentnog rata koga bi i Hitler vodio da je imao „nuklearnu ravnotežu“ protiv ostalih. Permanentni rat koji će omogućiti Moćnicima vlast i zakone kakve žele kao i bespogovorno sprovođenje tih zakona ma kako drakonski oni bili. Možda je sada jasnije zašto vlast Rusije izbegava konfrontaciju do krajnjih granica rizikujući podršku saveznika pa čak i svog stanovništva. Svako podizanje tenzija samo olakšava prikazivanje Rusije kao pretnje što vodi u gore opisano. Zato razmislimo pre nego što kritikujemo Rusiju jer „ne reaguje dovoljno odlučno“ – čak i ako živimo na Novom Zelandu.
Rat je iscrpljujući i fizički i psihički. Veliki ratovi su se vodili 4-5 godina i gubili su ga prvenstveno oni čija je vojska postala demoralisana. Danas se vojska Rusije, a sigurno i SAD-a oprema tako da se maksimalno smanji i fizički i psihički pritisak na vojnika (pogledajte ruski borbeni komplet „Ratnik 3.0“ https://rs.rbth.com/science/81655-kiborgizacija-ruske-armije i biće vam jasno na šta mislim). Do pre par decenija nezamisliv, danas permanentni rat postaje realna mogućnost. Da li je Džordž Orvel bio prorok – izgleda da je bio optimist. Najgore od svega je što se sve nelogičnosti koje nam svakodnevno „bodu oči“ tako dobro objašnjavaju ovom tezom što ostavlja malu mogućnost greške.
Ipak, situacija nije potpuno beznadežna. Do sada sam, što u tekstovima što u komentarima, izneo puno tvrdnji ponekad čak i kontradiktornih (neprestano smo bombardovani različitim informacijama na osnovu kojih formiramo mišljenje) ali ništa nije moglo da pokoleba uverenje da je MOĆ U RUKAMA NARODA. Jedino što Moćnici imaju je neverovatna sposobnost da nas okrenu jedne protiv drugih – bez toga oni su bespomoćni. Tu moć nad nama smo im sami dali i oni je koriste do maksimuma. Takođe samo od nas zavisi da li ćemo ih zaustaviti i izgraditi odnose u društvu koji nama odgovaraju ali samo do momenta dok se moć ne preseli u ruke tehnologije jer možda Moćnicima oduzmemo moć ali tehnologiju mnogo teže.
I sam već duže dijelim takvo mišljenje. Samo što nije samo riječ o potkopavaju vjere u demokraciju, nego u cijeli sustav nekadašnjih zapadnih vrijednosti. Pogledajte što samo rade od zapadne umjetnosti, od znanosti, od međuljudskih odnosa u kojima ciljano stvaraju konflikte.
Ma nekako mi ta moc tako dobro zamaskirana da nema sanse da ju narod prepozna. Nikako!!!
Jedino što možemo učiniti je izaći na glasanje svake četiri godine i glasati za neke druge stranke. Ali ljude u njima osobno ne znamo, pogotovo ako je riječ o većim sredinama – glasamo za stranke, ne ljude. Bez velikih novčanih sredstava te nove stranke i novi ljudi, ma koliko kvalitetni bili, se ne mogu plasirati u medije, a samim time ni dobiti glasove. A znamo tko drži medije. Razlika stranaka koje sudjeluju u vlasti i onih koje žele barem biti izabrane u gradsko/općinsko vijeće/županijsku skupštinu/Sabor je i u tome što rad tih stranaka koje participiraju u vlasti mi svi plaćamo iz proračuna. Do maloprije u Hrvatskoj je iznos bio 0,05% proračuna općine/grada/županije/države, a sada su povećali na 0,075%. Time se dodatno onemogućuje dolazak nekih novih lica i stranaka na vlast. I to su iznosi za same stranke, njihove plaće zasebno plaćamo iz proračuna. Postoji i nešto što se zove izborni… Čitaj više »
SOKRAT: “Demokratija će platiti zato šo će pokušati odgovarati svima. Siromasi će htjeti bogatstvo bogatih, a demokratija će im to dati. Mladi će htjeti biti uvaženi kao stari, žene će htjeti biti kao muški, stranci će htjeti prava starosjedilaca – a demokratija će im to dati. A kada prevaranti i lopovi konačno demokratski preuzmu vlast, jer kriminalci i zločinci teže za moći, nastat će gora tiranija nego za vrijeme bilo koje monarhije ili oligarhije.”
Evolucija ide dalje i bez uvođenja određene vrste duhovne prakse, odnosno učenja (znanja) stroge samokritike pomoću kojeg bi ljudi prvo naučili biti introventirano, a tek onda ekstroventirano inteligentni, nemoguće je stvoriti društvo koje bi naučilo prepoznavati svekolike prijetnje navedene u tekstu. Gurdjieff i Ouspensky mogu poslužiti kao dobro početno štivo, jer jedino dubinskom analizom čovjekove nutrine može se doći do viših spoznaja spram vanjskog svijeta. Slučajnim odabirom čovjek nikada neće doći na viši stupanj razvoja svijesti, već samo dobro razrađenim planom učenja od malih nogu. ‘Kraljevstvo Božje osvaja se na silu’…
Autor uporno precjenjuje demokraciju. Ako izuzmemo Grčki antički primjer demokracija je relativno nova povjesna pojava. Svijet i društva su funkcionirali i u monarhijama, koje su usput bile aktualne neuporedivo dulje vrijeme. Mislim da općenito većina nije sklona direktno učestvovati u vladanju. Ali jeste sklona zakeranju za svaku sitnicu. Obično su najglasniji apstinenti na izborima.
U našim specifičnim balkanskim uvjetima gdje političari vlast koriste usključivo za vlastitu korist a nakon odlaska s iste nemaju nikakvu odgovornost za učinjenu štetu bolje bi bilo da imamo suverena. On bi bar cijelo vrijeme znao što ga čeka ako se “raja” digne protiv njega.
Po komentarima vidim da je došlo do greške. Ja sam u stisci sa vremenom pa sam požurio i redakciju koja je u nameri da pomogne izmenila naslov (u originalu “Permanentni rat”) i odvela razmišljanja u drugu stranu.
Nije mi bila namera da “raspredam” demokratiju već da ukažem na promenu u sistemu Zapada koja vrlo brzo može dovesti do permanentnog rata između Moćnika na jednoj i Rusije i Kine na drugoj strani a na proxy teritorijama. Rekao bih da ljudi uopšte ne shvataju ozbiljnost situacije koja nam može promeniti život do neprepoznavanja. Toliko da sve što danas smatramo normalnim i neophodnim (tu ne mislim na automobile, mobilne telefone, letovanja… već na DOVOLJNO hrane, vode, ogreva…) koliko sutra može biti samo “pusta želja”. Izgleda da pravi rat ne možemo ni da zamislimo jer u glavi stalno vrtimo holivudske sapunice.
Izborni sistem je ciljano postavljen tako da omogući manipulaciju, a da oteža promijene čak i bez lažiranja listića. Ovo je lako dokazati, ali kome? Oni koji razumiju, znaju i mogu sami vrlo lako doći do toga, Oni drugi, ako nisu plaćeni od sustava, neka i dalje vjeruju i izlaze na izbore. Ne shvaćaju da time izborima samo daju legitimitet. Jedino bi masovni bojkot mogao nešto promijeniti, ali kako nešto takovo očekivati u sustavu u kojemu većina živi od proračuna. Ovakvi sustavi ne mogu se promijeniti iznutra, oni mogu jedino propasti.
Mark Twain: “If voting made any difference they wouldn’t let us do it”.
Drzava, drzavnost, izbori, vlast, lazni autoritet….nista od toga nije stvarno. Tj stvarno je onoliko koliko ljudi viruju u isto. Al samo po sebi je to sve skupa mrtvo slovo na papiru. Granice takodjer. Postoje samo granice u nasim nerazvijenim, blokiranim mozgovima. Jasno, jedino na ovakav nacin opstaje ovi nakaradni sistem koji postoji vec stoljecima. Kad skuzimo ove stvari (a ljudi su vec poceli kuzit to, malo po malo), sistem ce se prominit u vrlo kratkom roku. Svi cekaju da neko drugi nesto promijeni, da se neko drugi zrtvuje……al minjanje sistema ne ide od nekog drugog i ne izistkuje zrtvu. Krece od nas i potreban je samo nacin promjene razmisljanja i dozivljavanja stvari i vremena. Nakon toga sistem i svi u njemu, jede sam sebe i odlazi u povijest. Izlazak na “izbore” ne minja nista, ama bas nista! Nemojmo se zavaravat. Izlazak na izbore je u biti, predaja kontrole i odgovornosti… Čitaj više »
Koja koincidencija s danasnjim vremenom… Ovaj hadis je iz grupe hadisa o posljednjem vremenu.. Pazljivo procitati…. Omer r.a., prenosi da je Allahov Poslanik s.a.v.s., rekao: „Doći će vrijeme kada će svijet imati ljudske oblike ali će im srca biti poput srca pustinjskih vukova. Prolijevat će krv, a neće se libiti od zla kojeg čine! Ako im dadneš prisegu na vjernost – prevarit će te, a ako ti se obrate – lagat će te, ako im se povjeriš – iznevjerit će te, a kada ne budeš sa njima – ogovarat će te. Djeca će im biti bezobrazna, omladina devijantna, a njihovi stari će biti poročni – neće naređivati dobro niti će odvraćati od zla. Biti sa njima je poniženje, a tražiti ono što je njihovo je pravo siromaštvo! Dobri među njima je zalutao, dok je zalutali među njima dobar! Sunnet je za n jih bid’at, dok je bid’at za njih sunnet.… Čitaj više »
Nažalost narod nema moć.Zato jer elite sve rade da narod ne dođe do spoznaje da je u biti sva moć na ovom planetu u njegovim rukama.Imaju u rukama medije ,financije a time i vlast,kontroliraju vojnu moć,dirigiraju tehnologijom.Dijele nas po nacionalnom,vjerskom kljuću.Ako to ne pali,nađu neke druge razlike među nama,sa svrhom da izazovu sukobe i nesuglasice među nama.To se uspješno primjenjuje od rimskih vremena,podijeli pa vladaj.Dok smo mi tako zaokupljeni jedni drugima,ne vidimo pravog neprijatelja i manipulatora koji stoji iza svega toga.
Ali, još uvijek, Bogu hvala, tzv. “moćnici”, nisu u stanju da zavire u ljudske glave. Ne mogu znati šta mislim. A dobro mislim.
Kakve su ovo … MOĆ JE U RUKAMA MOCNIKA I TAMO JE UVIK BILA. Mozda si htio reci da narod ima ogroman potencijal moci, ak je to ondak u redu, ali da je moc u rukama naroda je nebuloza.Samo pogledati strukturu moci i postace jasno da ne moze imati moc onaj ko je objekt u bilo kakvim kombinacijama, vec da je je moc koncentrisana u rukama mocnika. Da bi se bolje to razumilo treba dobrano svladati dijalektiku i strukture, a u okviru toga jos bolje interakciju struktura i superstuktura, pa ce biti jasno da su strukture onaj dio koji uvek izvuce duzi kraj. Jednostavno je tako koncipiran sistem, demokratija sistem vladavine manjine nad vecinom u ime te iste vecine i to tako ide decenijama – zapravo zelim reci da se radi o sistemskoj gresci reci demokratije, jer da nije ne bi uvik demokratija skrenula i zavrsila u fasizam! Da je… Čitaj više »
Meni nije jasno zasto svi novinari ali svi, znaci i sa rezimskih medija i sa npr. neutralnih, kakvim se logicno prezentira govori da je demokracija vladala na zapadu? Pa dobro, jeste li vi slijepi ili se samo pravite slijepima ili namjerno pisete takve stvari. Dakle “demokracija” kakva je na zapadu nije demokracija vec prikriveni komunizam. U komunizmu su otimali privatno vlasnistvo, dizali poreze i tjerali stanovnostvo iz sela u gradove. Dakle, danasnja “demokracija” je samo drugo ime za komunizam. I da citiram sir Oswalda Mosleya (ko ne zna neka googla) “prava demokracija pocinje kada vlada krene slusati svoj narod”. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati demokracije kroz povijest.