Putin razgovara sa Nacijom

Ruska Direktna Linija je jedinstveni primer neposredne demokratije: građani Rusije nazovu njihovog predsednika i on im odgovara na pitanja i nudi rešenje za njihove probleme, kao u doba Nordijskih konung pre hiljadu godina. Rusija je nastala iz lanca Nordijskih kneževina koji su praktikovali slični direktni pristup vladaru; rani ruski prinčevi i carevi su sebe predstavljali kao zadnja instanca za žalbe i neposrednog pristupa. Vladimir Putin je pre dvadeset godina obnovio tu drevnu praksu, i jednom godišnje svaki Rus mu se može obratiti u vezi bilo kog predmeta. Kao čovek od moći i autoriteta, on može nadjačati propise, preseći birokratske čvorove, i rešiti bilo koje zavrzlame sa kvazi-kraljevskom milošću. U toj vrlo birokratizovanoj zemlji, tako moćan ali dobronameran vladar može pružiti rešenje za probleme koji često nisu ni trebali nastati.

Većina pitanja i odgovora su bila vezana za svakodnevni život u Rusiji; snabdevanjem gasa, vode i kanalizacije, cenom povrća ili komunalnih dažbinama. Ali Putin je takođe odgovarao na pitanja vezana za svetsku politiku, i pružio nam neke ekskluzivnosti. (Ovde je puni transkript pitanja i odgovora.)

Nedavni upad britanskog ratnog broda HMS Defender u ruske vode kod Krima je još bila u svežem sećanju pa je Putin upitan da li je ta konfrontacija mogla započeti treći svetski rat.”Ne”, rekao je on. “Čak i da smo potopili taj brod, to ne bi dovelo svet do ruba trećeg svetskog rata jer oni znaju da ne mogu dobiti rat. Mi bi smo takođe patili, ali mi bi bili u pravu, i na našem tlu.” To znači da su Rusi savršeno sposobni da potope ili zaplene sledeći brod NATO snaga koji bi ušao u ruske vode.

Pri tome se ne postavlja pitanje priznanja suverenosti nad teritorijom. Posedovanje i priznanje su dve različite stvari. SAD su odbile priznati (od 1940 da 1991) da su Baltičke države bile sastavni deo SSSR, ali je američka mornarica oprezno izbegavala da poseti luku u Rigi, čak i uz poziv Latvijske vlade u egzilu. Argentina nije priznala Britanski suverenitet nad ostrvima Malvinas (Falklands) i hrabro su im prišli na 200 milja. Njihov razarač General Belgrano je [1982] potopoljen od britanske podmornice Conqueror. Morski zakon nalaže moreplovcima da poštuju realnost na tlu, a ne pravo posedovanja [na teritorijalne vode], ma koliko ono bilo zakonski utemeljeno.

Mnogi stručnjaci misle da je Boris Johnson poslao Defender protiv volje njegovog velikog strica u Beloj Kući. Putin ih je razočarao. Tokom Direktne Linije, on je zapazio da kada je Defender isplovio prema Krimu, američki špijunski avion je poleteo iz baze na Kritu da bi posmatrao rusku reakciju. To je bila zajednička operacija SAD-VB. Putin je rekao:

Ovo je bila zajednička provokacija ne samo Britanaca, već i Amerikanaca. Britanski brod je ušao u naše teritorijalne vode poslepodne, dok je ranije, u 7:30 ujutru, američki avion za strateško izviđanje, repni broj 63/9792 je uzleteo sa NATO vojnog aerodroma na Kritu. Tako je razarač ušao [u naše teritorijalne vode] u potrazi za vojnim ciljevima, ispitujući reakciju naših oružanih snaga kada su pod pretnjom. Uz pomoć izviđačkog aviona oni su nastojali da shvate kako mi operišemo, gde su stvari locirane i kako oni funkcionišu.

Upad broda Defender je sledećeg dana praćena od strane Holandske frigate Evertsen. Ona je pokušala prići Ruskim vodama, ali su “je Ruski borbeni avioni preleteli više puta u niskom letu, simulirajući napad” izjavilo je Holandsko Ministarstvo Odbrane. Evertsen se odmah udaljio od Krimske obale. Nekoliko desetina brodova NATO pakta (kao i van NATO-a) sudeluju u operaciji Sea Breeze (Morski povetarac), manevri koji uključuju 32 zemlje, 5,000 trupa, 32 broda, 40 aviona i 18 specijalnih operacija širom Crnog Mora. (Izrael sudeluje u manevrima i jedna Izraelska kompanije je imala drskost da reklamira sposobnost njihovih raketa da potope Rusku korvetu):

Putin je povezao ovu radnju sa samitom u Ženevi. Pisao sam o tome ovde, zaključivši da je Putin odgovorio sa Njet na skoro sve Bidenove zahteve. Međutim, pre samita, Putin je bio pristao na jedan od Bidenovih zahteva. On je povukao ruske trupe sa ukrajinske granice. Ruski predsednik je pružio više detalja o tome tokom Direktne Linije:

Zapad je galamio što smo držali vežbe na našoj teritoriji blizu ukrajinske granice. Uputio sam zahtev Ministarstvu Odbrane da se vežbe tiho prekinu i trupe povuku, ako je to bila toliko velika briga za njih. To smo uradili. Ali umesto da odgovore pozitivno i da budu zahvalni, oni su prekršili naše granice.

To je samo najnovije poglavlje Putinove knjige o Zapadnoj nezahvalnosti. Po njegovom mišljenju, baziranom na iskustvu, njegovo svako dobro delo prema Zapadu se neizbežno loše nagrađuje. On je oktobra 2001 dozvolio vojsci SAD tranzit do Afganistana, a zauzvrat su SAD podržali napade džihadista u Rusiji. Zato je Putin rekao Njet na Bidenov zahtev za vojne baze u bivšoj Sovjetskoj Centralnoj Aziji.

Sada svedočimo kolapsu kući od karata koju su SAD izgradili u Afganistanu od 2001. Sve Evropske trupe su otišle kući: Nemačka, Italija, Danska, Norveška, Švedska, Poljska, Makedonija, Gruzija, Estonija, sve te zemlje koja su bile primorane od SAD da učestvuje u toj 20-godinišnjoj okupaciji, su povukli njihovu vojsku. Američke trupe takođe odlaze, dok Talibani (poraženi od SAD 2001. godine) ponovo zauzimaju svoju zemlju. Trupe Kabulskog režima se predaju Talibanskim vođama, baš kao što su se južnovijetnamski vojnici predavali Viet-Kongu aprila 1975. Svi se sećamo neslavnog Američkog izlaza, sa poslednjim helikopterima koji beže sa krova američke ambasade. Verovatno ćemo uskoro svedočiti sličnoj epizodi kada Kabul padne.

SAD su potrošile bilione braneći Afganistanske žene od Afganistanskih muškaraca, da ne spominjemo promociju LGBTQ+. Oni bi potrošli još i ostali zauvek, ali Talibani su napravili taj hobi preskupim. Rusi ne žale što im vide leđa. Pro-zapadni ruski stručnjaci su ranije tvrdili da Američko prisustvo u Afganistanu štiti Rusiju. To je bio blef: kada su SAD preuzeli vlast u toj zemlji oni su izvezli drogu u Rusiju i Evropu, i uvezli džihadiste iz Sirije i Iraka u Afganistan. Nadali su se da će njihovi pitomi ISIS borci ući u sukob sa Talibanima, ali to im nije uspelo. Rusi se ne brinu o Talibanskom preuzimanju vlasti: u Moskvi je došlo do pregovora između Talibana i Kabulskog režima. Ruski orijentalisti očekuju da će Talibani naslediti Afganistan u tako lošem stanju da će biti previše zauzeti kod kuće da bi pokušali intervenisati u Centralno-Azijskim republikama.

U Ženevi, Biden nije odgovorio na Putinovo ‘predavanje’ (izraz mojih doušnika) u vezi Ukrajine. Tokom Direktne Linije, Putin je proširio njegov pogled na ovu osetljivu temu. On je bio uvređen što je Zapad poslao svoje ratne brodove ka Krimu, iako je on imao obzira prema njihovim željama, povukavši trupe sa Ukrajinske granice. Putin je odbio da sretne Predsednika Ukrajine jer smatra da je Zelenski marioneta Zapada. Koristeći surovo direktne reči, Putin je rekao: “Zašto bih se sreo sa [Predsednikom] Zelenskijem kada je on predao upravljanje njegove zemlje strancima? Najvažnija Ukrajinska pitanja se ne odlučuju u Kijevu već u Washingtonu i, delimično, u Berlinu i Parizu. Šta se tu ima pričati?”

Putin misli da je Ukrajina izgubila svoju nezavisnost. To je velika razlika od smatranja da se radi o neprijateljskoj suverenoj državi. Ukrajinaci su takođe Rusi, Putin je rekao, kao što su Evropski Jevreji i Etiopski Jevreji još uvek Jevreji. Ruski narod je istorijski podeljen na Male Ruse, Velike Ruse i Belo Ruse; ali sve tri grane pripadaju istom drvetu. Putin je rekao za pokušaji Zapada da uspostavi vojno prisustvo u Ukrajini predstavljaju direktnu pretnju za Rusiju. Dok su Ukrajinci braća, sadašnje ukrajinske vlasti su kolonijalna uprava. Sa ovim izjavama, pitanje povratka Ukrajine u naručje Rusije je ponovo postalo aktuelno. Nisam mogao verovati svojim ušima, pošto 2014 je Putin mogao bez napora povratiti Ukrajinu, ali to nije uradio. I sada, kad bi to bilo teško, on očigledno implicira da će se to dogoditi ako Zapad pokuša da tamo uspostavi vojnu bazu ili nastavi da previše gura Rusiju.

Mornarički upad bi mogao biti okidač. Britanska i Američka mornarica žele podići zastavu nad Krimom pred odlazak u Južno Kinesko More gde bi da Kinezima mašu njihovim zastavama. Ipak postoji razlika. Svaka nacija ima svoje nacionalne običaje. Kinezi su izdali stotine upozorenja amerikancima pre nego što su se sprijateljili. Kinezi su poznati po njihovim upozorenjima. Ali Rusi su poznati po njihovom borbenom duhu i spremnosti da pucaju.

Bilo bi lepo kada bi nedavni incident sa Defenderom bio poslednji. Ali to je teško verovati. Rusija će sigurno naći odgovor, i taj odgovor će možda biti asimetričan. Može on biti mnogo više od potapanja razarača kod rta Fiolent. To bi mogao biti povraćaj Ukrajine.

Covid strasti

Kako sam izvestio, dok je Putin boravio u Ženevi gradonačelnik Moskve g. Sobyanin je proglasio vanredno stanje i masovno vakcinisanje u tom gradu dok su internet botovi započeli intenzivnu kampanju zastrašivanja protiv “cepivo-neodlučnih” građana. Moskva je ponovo uvela QR šifre vaksinisanim građanima za ulazak u restorane; ljudi su dobili otkaz ako bi se odbili cepiti. Ta tema je prva koja je pokrenuta tokom Direktne Linije. Predsednik je ponovo potvrdio da vaksinisanje nije obavezno u Rusiji. Međutim, neke osobe na određenim pozicijama bi se morale vakcinisati – ili napustiti posao. To treba odlučiti na lokalnom nivou, u svakoj regiji. To je dobro, ali možda nije dovoljno dobro: mnogi su se nadali da će Putin izričito reći Sobyaninu da ohladi. On to nije uradio, ali njegova izjava da niko ne bi sme biti prinuđen na vaksinisanje će donekle smiriti duhove.

Rusija na jesen ide na parlamentarne izbore, i tema vakcinacije će tada verovatno postati bitna. Dok pro-zapadna opozicija prikupljena oko Navalnog i njegovih prijatelja se zalaže za obavezno vakcinisanje (i žele da Rusija kupi zapadne vakcine), Komunistička opozicija (najveća u zemlji) stoji za dobrovoljno vakcinisanje kao i protiv lockdowna i školovanje na daljinu. Oni mogu imati korist od tih pozicija.

Popularni levičarski političar g. Kurginyan je postavio video koji je odmah odstranjen sa YouTube, ali se još uvek može naći na Vimeo. On se zalaže protiv prisilnog vakcinisanja pošto po njegovom mišljenju će to verovatno praviti problem za vladu i podrivanju Ruske stabilnosti pred izbore. On je pozvao Putina da ne tera ljude na vakcinisanje pošto je priroda virusa još uvek nejasna. To je biološko oružje koje su Amerikanci stvorili, kaže on, a možda se ovo biološko oružje pojačava uz Američke vakcine. Delta i druge vrste Covida mogu nastati kao rezultat interakcije sa vakcinama. To je plauzibilna teza: u Izraelu, vakcinisani pate, se razbole i umru.

Tokom Direktne Linije je Predsednik Putin odbio da priča o poreklu virusa. Mnogi ruski političari prihvataju tezu da je virusa biološko oružje koje je SAD stvorio. Putin nije raspravljao ni za ni protiv te teze; on je rekao da se pitanje porekla virusa treba tretirati odvojeno od pitanja kako se nositi sa tim. Prvi put je rekao da je vakcinisan sa Sputnik-V, jer se radi o vakcini sa kojom se ruski vojnici cepe, a on je njihov vrhovni zapovednik. On je, međutim, zapazio da postoje četiri ruske vakcine, i da su sve dobre.

Putin je takođe dao najjači argument protiv ideje da je ‘virus izmišljen’. On je rekao:

Čuo sam: ne postoji ništa, u stvarnosti nema epidemije. Kad im kažeš da se to dešava širom sveta, oni odgovore: “Tačno, državni lideri su u dosluhu.” Imaju li oni uopšte ideju šta se dešava u svetu, o kontradikcijama koje muče današnji svet u kojem su se navodno svi lideri dogovorili oko ovoga? To je apsolutna glupost.

To je zaista snažan argument: da li se može zamisliti dogovor Kim Jong Una i Khamenija sa Netanyahuom i Bidenom? Predsednik Putin je savršeno sposoban da uđe u neki sporazum, ali postoje države i vođe koji to nikada ne bi uradili. Šta bi na to rekao Mike Whitney iz unz.com? Da li bi svi prihvatili vakcinu koja može ubiti njihjove građane?

Doista, Rusi su se počeli cepiti, ali ne toliko kao na Zapadu. Mnogi se pitaju zašto postoji tako jak pritisak za vakcinisanje. Uobičajno objašnjenje glasi da je rusko cepivo proizvedeno u masivnim količinama i da se te vakcine moraju iskoristiti. Evropa nije otvorena za Ruske (ili Indijske ili Kineske) vakcine. Ne postoji veliko Afričko tržište; priča se da bi Rusi mogli prodati svoje vakcine Africi, ali ko će za to platiti?

Izgleda da MMF (Međunarodni Monetarni Fond) ima neke ideje. Oni planiraju izdati $650 milijardi SDR (Special Drawing Rights) kredita siromašnim državama za plaćanje vakcina.

Taj zajam se može iskoristiti i da bi se vratili stari krediti; zemljište i imovina će služiti kao jamstvo. Taj plan podržava Rockefeller Fondacija, ista organizacija koja je isplanirala Covid u 2010. Ako to bude uspelo, najbogatiji će imati ogroman profit od pandemije; krediti će biti u rukama MMF-a, dok će se SAD moći otarasiti svojih dugova na teret ostalih država članica. Najveća pljačka vezana za pandemiju još predstoji; to će biti virtuoz kompleksnosti; niko ko nije stručnjak za SDR i MMF neće razumeti kako su prevareni. Čuo sam da se sada mnogi bave tim pitanjem; postoje neki planovi, ali još ništa javno.

Ruske zalihe vakcine za Afriku bi mogle biti isplaćene kroz MMF kredit. Ovo bi bilo u skladu sa Putinovim modus operandi: uskladi se sa postojećom paradigmom, apsorbuj udarce i ugrabi što više možeš za Rusiju. Trenutno izgleda da postoji samo jedna igra u svetu, ona koju igraju gospodari Covida, velike farmaceutske kuće, digitalne megakorporacije, MMF, i sve to dirigovano od strane Rockefeller Fondacije. Putin ne želi da se bori protiv te neverovatne sile; on smatra da se Rusija može snaći u okviru postavljenih pravila. On će igrati tu igru dok god oni ne pokušaju preuzeti moć ili započeti bilo kakvu agresivnu akciju, ali čak i tada Rusija deluje spremno. Zapad bi se trebao baviti sopstvenim problemima, počevši sa digitalnim monopolistima; to neće biti lako, kao što se vidi iz nedavnog postupka kada je američki sudija Hinkle presudio da Facebook i Microsoft uživaju Bogom-dato pravo da po želji cenzurišu političare. To neće biti lako, i trošiti naše resurse preteći Putinu i Xiu nam neće pomoći da obavimo posao.

Preveo: D. Filipović