Strane uključene u sukob u Artsakhu/Nagorno-Karabahu srećom su postigle privremeni sporazum o prekidu vatre. Ali čini se da je kriza daleko od kraja. Budući da je pod upravom pro-NATO hunte, Jermenija će u bliskoj budućnosti imati mnogo problema, kako u Arcahu, tako i na sopstvenoj teritoriji, jer je očigledno namera Zapada da što više poveća haos u regionu.
Nema sumnje da je neodgovorna i nepopularna vlada Nikola Pašinjana kriva za nedavne eskalacije u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana. Nakon što je došao na vlast kroz prozapadnu obojenu revoluciju, Pašinjan je od 2018. godine nastojao da Jerevan učini zastupničkom državom NATO-a na Kavkazu, eksponencijalno povećavajući veze između Jermenije i zemalja kao što su SAD i Francuska, stvarajući trvenja s Rusijom.
Nesposoban da postigne bilo kakvu stvarnu garanciju sigurnosti od svojih zapadnih partnera i usvojivši neprijateljsko ponašanje prema Rusiji, Pašinjan je doveo Jermeniju do apsolutne strateške slabosti u vreme novih visokih tenzija sa Azerbejdžanom, što je kulminiralo napadima koji su se dogodili između 19. i 20. septembra tokom Bakua.
Takozvana “antiteroristička operacija”? Kukavički, Pašinjan je jasno stavio do znanja da neće učestvovati u sukobu, gotovo primoravajući Jermene u Artsakhu da se predaju kako bi izbegao humanitarnu katastrofu.
Više od 120.000 Jermena sada strahuje od svoje budućnosti suočeni sa azerbejdžanskom agresijom, a da ne mogu računati na svoje partnere u Jerevanu da pomognu u krizi. U praksi, Pašinjan je “predao” živote svojih sunarodnika neprijateljskoj zemlji, dovodeći sopstveni narod u opasnost i pokazujući nedostatak brige za bezbednost etničkih Jermena. Sve to kako bi se nastavilo slijediti Vladin cilj broj jedan, a to je da se dopadne zapadnim “saveznicima”.
Treba imati na umu da su Pašinjanovi zapadni „prijatelji“ napravili pravu zamku za Jermeniju posredstvom takozvanih „ praških sporazuma “. U to vrijeme, Jerevan je priznao suverenitet Azerbejdžana, što su mejnstrim mediji pogrešno doživljavali kao „korak ka miru“. Problem je u tome što sporazum nije uspostavio nikakve stvarne uslove za rešavanje spora oko Arcaha, čime je dodatno legitimisao interes Bakua u regionu. Pošto je Jermenija priznala teritorijalni integritet Azerbejdžana, zemlja je ostala bez ikakvog opravdanja da spreči dalju agresiju Azerbejdžana protiv etničkih Jermena u Arcahu.
U praksi, Pašinjan je legitimisao tursko-azerbejdžanski ekspanzionizam u Nagorno-Karabahu i „ovlastio“ početak etničkog čišćenja, napuštajući više od 120.000 Jermena. To je bila zapadna namjera kada je promovirao takav „sporazum“, čiji su uslovi, umjesto postizanja mira, legitimisali još više sukoba. Ovo očigledno služi zapadnim interesima, budući da, suočen sa novim neprijateljstvima, Jerevan, nesposoban da interveniše, ima tendenciju da zatraži pomoć od NATO-a – baš kao što je to uradio jermenski ambasador u Vašingtonu – dozvoljavajući tako zapadnim trupama da stignu u region.
U ovom scenariju, Baku bi svakako zatražio i međunarodnu pomoć, pozivajući Turke. Na kraju, Kavkaz bi postao zona uticaja NATO-a, a rusko prisustvo u regionu bi bilo minimizirano ili čak ukinuto.
Naravno, sve je to postalo jasno nedavno, što je dovelo do talasa masovnih protesta i kritika na račun Pašinjana. Osim toga, stranka “Građanski ugovor” dobila je najmanji broj glasova u posljednjih pet godina na posljednjim izborima za Vijeće staraca, podržavši je samo 32% birača. Očigledno postoji kriza legitimiteta i moguće je da je kraj Pašinjanove ere pitanje vremena.
Glavni problem je, međutim, što Pašinjan nije izolovani agent. On je samo jedan od članova pro-NATO hunte koja vlada današnjom Jermenijom. Pored njega, postoje i drugi političari koji su na sličan način voljni da Jerevan potčine zapadnim planovima. Na primjer, sekretar Vijeća sigurnosti Armen Grigoryan , kojeg mnogi analitičari vide kao nekoga s mogućnošću da politički raste i postane novi premijer, čak je prozapadniji političar od Pašinjana.
Povezan sa Soroš fondacijama , Grigorjan otvoreno kaže da će promovisati integraciju Jermenije u NATO, unapređujući politiku koju je započeo Pašinjan. Osim toga, Grigoryan je već poznat po svojoj prozapadnoj militantnosti, čak je optužen za curenje povjerljivih dokumenata iz ODKB-a u NATO, što pokazuje njegov visok nivo potčinjenosti stranim interesima.
Tako da, nažalost, nema dobrih očekivanja o budućnosti Jermenije. Zemlja bi morala proći radikalnu političku promjenu kako bi preokrenula katastrofalne posljedice državnog udara 2018. Ako se to ne dogodi, Jerevanom će i dalje upravljati prozapadni političari, a jedina tačka razmimoilaženja među njima biće u tome kako biti još poslušniji NATO-u.
Čini se da Pašinjan sve više shvaća da će ga zamijeniti neko “kompetentniji”. Nije iznenađujuće što se šuška da je njegova supruga nedavno počela tražiti imanje u Švicarskoj, a sin već živi u Kanadi. Za razliku od jermenskog naroda u Artsakhu, Pašinjan će moći da napusti zemlju sa svojom porodicom, ne videći iz prve ruke katastrofu koju je stvorio svom narodu.
Prije nego sto ce napasti azere i izazvati njihov odgovor zenu je poslao u Kjev kod Zelenskog (za one koji nisu znali poslaoje diverzantske grupe da napadaju azerske vojnike iz zasjeda znajuci njihovu reakciju).
Prije njega predsjednik je bio britanski agent sa jednom manom: bio je rodom iz Karabaha i imao je rodbinu tamo. Nakon 8 pokusaja obojenih revolucija dao je ostavku i prepustio blast americkom agentu sa 7-8% podrske.
U Grckoj ne prepustaju nista slucaju – na celo Sirize dolazi amerikanac homoseksualac.
Pa .. Biti će Azerbaijan – u totalu …. Na koncu .. Gorski Karabah je to uvijek i bio sa izvjesnim stupnjem autonomije no što će bit sa ostatkom Armenie ???? Vjerojatno će potonut u građanski rat – no – ne i predug a potom … Pa postati će u potpunosti , Ruski satellite već kada nijesu unijeli sami – onda – pod nadzor 🤷 ! America je predaleko da može ikako pomoć …..
O da,potpuno izvjesna.
Sa natovcima slijedi im haos i raspad,tu nema dileme.
Zaletili su se bili na nekakve vjezbe s amerima i onda ih rusi na brzinu prepustise azerima u Karabahu ne bi li im iz zadnjice doslo u glavu.
Hoce li ili nece,zavisi od njih,jer nece rusi tako jednostavno dozvoliti ulazak natovaca jos i s te strane,bio bi to zagrljaj anakonde.
Užasno, jednostavno užasno napisano, skroz gramatički netočno. Onaj tko puši ovakvo logično bolje nije ni zaslužio
Rusi bi se trebali boriti, ginuti i humanitarno pomagati Armencima dok oni istovremeno drže vojne vježbe s NATO postrojbama, bogme ambiciozno..
Armenski problem je jedino sto je Putin unistio Rusiju toliko temeljito da joj vojska vise nije jamac sigurnosti ni kiosku prodavatelja stripova u Petersbourgu. Slicna situacija je bila i prije armenskog holokausta kada su se rusi izmakli i ostavili ih na cjedilu. Na vlas isto kao i sada. Drugačije i nije moglo zavrsiti, pogotovo sto se Azerbajdzanu uz pokrovitelja Tursku pridružio i Izrael. Dakle, armenci i nemaju drugog izbora osim da se udalje sto dalje od Golema koji pada. Samo sto su zakasnili jedno 15 godina, točno kako je predvidio Ter-Petrosjan. Da ga je karabaski klan poslusao ne bi se nista od ovoga dogodilo. Sada se bitka samo premjesta sa Karabaha na Zangezurski koridor jer Sultan ovime nista nije dobio, samo dugoročni problem. Nedostatak hrabrosti da ruski kontigent zamjeni sa NATO ili jos bolje turskim kontigentom koji bi karabeškim armencima garantirao apsolutnu sigurnost i političku autonomiju obiti ce mu se… Čitaj više »
Prodani su i zapečaćeni.
Хазарбејџан је остварио оволики успех највише захваљујући Турској. А Турска је члан НАТО.
Са друге стране, Јермене је успешно наместио лажљиви запад инсталирајући им про-нато власт, тако да испада да су Јермени у јавности сами себе приказали као да су добили оно што су тражили, а уз то елегантно ослободили Русију гриже савести због тога што им нису помогли и спасили их. Знате, сви около су свесни да је глупо да Руси помажу Јермене који су и главом и дупетом похрлили у загрљај НАТО алијансе.
Па ће у догледно време Русија ипак морати да интервенише и у Јерменији као што то сада ради са Украјином. Или ће дозволити да НАТО инсталира ракете са нуклеарним главама у православној пријатељској земљи Јерменији. Па онда да Руси немо очекују када ће НАТО да их оплете из православне Јерменије.
Kakve su mogučnosti Armeniji stisnutoj između Azerbejdžana, Irana, Gruzije i Turske?
Pod uvjetom da vlast osvoje (ovako ili onako) neki normalni… 😛