Moskva neće ostaviti bez odgovora potencijalnu američku odluku da preda svoju zamrznutu imovinu Ukrajini, rekao je u subotu novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Njegove riječi su uslijedile nakon što je američki Kongres dao zeleno svjetlo za potencijalni transfer.
“Amerika će morati da plati za ovo, ako je to zaista tako”, rekao je ruski zvaničnik, misleći na potencijalnu konfiskaciju. Moskva nije postavila vremenska ograničenja za odgovor na akcije Vašingtona, naveo je on, dodajući da će Rusija prilagoditi svoj odgovor tako da “služi našim interesima na najbolji mogući način”.
SAD bi same sebi naštetile ako nastave s takvim planom, upozorio je glasnogovornik Kremlja. Konfiskacija ruske imovine podriva princip “nepovredivosti privatne… i državne imovine”, rekao je on. Takav potez bi potaknuo mnoge investitore da povuku svoj novac iz SAD-a i nanio bi “nepopravljivu štetu imidžu SAD-a”, smatra Peskov.
Peskov nije precizirao koje konkretne mere Moskva može da preduzme kao odgovor na zaplenu njene imovine.
Ranije u subotu, Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je Zakon o ponovnoj izgradnji ekonomskog prosperiteta i mogućnosti (REPO) za Ukrajince, koji je u suštini otvorio put američkoj vladi da likvidira zamrznutu rusku imovinu i prenese prikupljena sredstva u Ukrajinu.
Nacrt zakona je usvojen kao dio zakonodavnog paketa koji je također uključivao odobrenje dodatnih 61 milijarde dolara za pomoć Kijevu. Prijedlog zakona o hitnoj potrošnji bio je u zastoju u Kongresu od prošle jeseni jer su zakonodavci bili zabrinuti da Washingtonu nedostaje strategija za pobjedu ili mirovno rješenje u sukobu u Ukrajini.
EU i druge zemlje G7 blokirale su procijenjenih 300 milijardi dolara imovine koja pripada ruskoj centralnoj banci od početka sukoba u Ukrajini 2022. Od tog iznosa, 196,6 milijardi eura (211 milijardi dolara) drži klirinška kuća sa sjedištem u Belgiji Euroclear. Od prošle godine ta sredstva su prikupila skoro 4,4 milijarde evra kamata.
SAD, koje drže samo 6 milijardi dolara od 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, dugo su gurale svoje saveznike da odmah zaplijene novac. Međutim, ovaj pristup se suočio sa protivljenjem Evropske centralne banke (ECB) i kritikama MMF-a i izazvao je razdor među političkim rukovodstvom G7 i EU.
Ranije u aprilu, predsjednica ECB Christine Lagarde upozorila je da bi oduzimanje imovine u suštini predstavljalo “kršenje međunarodnog pravnog poretka”.
Rusija je u više navrata govorila da bi sve radnje koje se poduzmu protiv njene imovine predstavljale “krađu”. Ruska agencija RIA Novosti je takođe u januaru procenila da bi Moskva mogla da odgovori na takvu akciju zaplenom imovine koja pripada EU, G7, Australiji i Švajcarskoj, od kojih sve imaju ulaganja u rusku ekonomiju. Ukupan obim takvih zaliha iznosio je 288 milijardi dolara na kraju 2022. godine, navodi RIA.
Sigurno.
Zaboli Amere ćuna za međunarodnim pravom. Ne postoji niti jedan danu godini kada ga ne krše. To je kao s Indijancima. Danas potpišu mir i odmah sutra napadnu indijansko selo s kojim je mir potpisan i poubijaju sve što hoda na dvije neoge. Još uvijek misle da je svijet samo berač pamuka.
Iran je imao sankcije i dobio povrat “smrzmutog” novca. iIsto ce biti sa Rusijom.
To je isto signal potencijalnim investotorima na zapadu da investicija moze
uvetovati i politicki utecaj na investitora od domacina.
Od 61 mld dolara dobar dio novca ce ostati u USA za dobavljace oruzja i opreme.
Ukratko agonija Ukraine se nastavlja.
Dužnosnici EU-a ogorčeni su inzistiranjem SAD-a na oduzimanju ruske imovine u korist Ukrajine, smatrajući da će mjere Moskve, ako na njih odgovori, prvenstveno pogoditi Europu, a ne države, piše Washington Post. Na prošlotjednim godišnjim sastancima Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke u Washingtonu, američki dužnosnici izvršili su pritisak na nevoljke europske kolege da koriste blokiranu rusku imovinu, navodi se u članku. Tijekom sastanaka, američka ministrica financija Janet Yellen sastala se s Europljanima u nadi da će postići kompromis. Prema novinama, dužnosnici EU odbili su zaplijeniti rusku imovinu, strahujući da bi to moglo prekršiti međunarodno pravo, potkopati povjerenje ulagača u euro i izazvati mjere odmazde Rusije. “Europski dužnosnici također su ljuti zbog američkog inzistiranja na onome što vide kao riskantan kurs u kojem drže veliku većinu imovine, a bilo kakva ruska odmazda vjerojatno bi pala na Europu, a ne na Sjedinjene Države”, rekao je WP. Istodobno, neimenovani predstavnik američkog ministarstva financija… Čitaj više »
Putin kaže da je jedan od njegovih velikih učitelja u životu bio štakor. Kao dječak u Lenjingradu, jednom je jurio jednog posebno debelog po hodniku svoje stambene zgrade. Stjerano u kut, kreštavo stvorenje se okomilo na mladog Putina i pokušalo ga ugristi. Užasnut, dječak je pobjegao u stan svojih roditelja, zalupivši vratima štakoru u lice.
Americke lopovske svinje su Rusi trebali vec davno oderati, zaplijeniti svu njihovu imovinu i zabraniti sav izvoz u usranu Ameriku.
Znači ne gube ni rusi a ni amer ništa. Amerima 6 miljardi par patriota koje će svakako europa kupiti a rusi zapljenjuju imovinu približne vrijednosti. Tko ga puši? Pa svi s eurima, tj mi u europi…..
“РУСКО Министарство одбране саопштило је да су његове јединице из групације „Југ“ потпуно ослободиле насеље Богдановка које се налази северно од Часовог Јара за који се већ данима воде жестоке борбе. Богдановка је била на путу руским гтрупама које према Часовом Јару продиру са севера. Њен пад им фактички „отвара северну капију војишта“. Своје у самом граду посетио је украјински председник Владимир Зеленски који је (сличним посетама) борбени дух својих подизао и уочи пада Бахмута и Авдејевке. На украјинским интернет-форумима појавила се и ова објава: „Момци, овај, који још није побегао (али ће сигурно побећи у Израел), има урокљиве очи! Где год да дође, нема ништа осим невоље.” Часов Јар ће сигурно пасти. Руске трупе се примичу и Калиновки која северно од Часовог Јара игра исту улогу као и Богдановка, али је слабије утврђена. Руски борци су већ ушли у преферне делове Јара – Нови и Канал. Не журе јер… Čitaj više »
Cime ce platiti? – Stampanjem novih dolara bez pokrica 🙁