Velika Britanija otkriva uslove za ukidanje sankcija Rusiji

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Truss rekla je za britanski list da bi takav potez bio uslovljen povlačenjem Moskve iz Ukrajine.

Velika Britanija bi mogla da ukine svoje „snažne“ sankcije ukoliko se Rusija povuče iz Ukrajine i obaveže se na uzdržavanje od „dalje agresije“, otkrila je britanska sekretarka spoljnih poslova Liz Truss.

U intervjuu za Sunday Telegraph, Truss je rekla da bi „trebalo da obezbijede samo potpuni prekid vatre i povlačenje, ali i obećanje da neće biti dalje agresije“. Ona je sankcije opisala kao „snažnu polugu“ koju bi trebalo koristiti u odnosima sa Rusijom – za koju je tvrdila da nije ispoštovala „više sporazuma“ koje je potpisala.

Truss smatra da bi ukidanje sankcija trebalo posmatrati kao podsticaj koji bi primorao ruskog predsjednika Vladimira Putina da prekine svoju vojnu kampanju u Ukrajini. Međutim, ako dođe do „dalje agresije u budućnosti“ od strane Moskve, na stolu bi morala da postoji opcija za uvođenje „brzopoteznih sankcija“, primijetila je ona.

Truss je otkrila da je osnovala specijalnu „jedinicu za pregovore” u Ministarstvu inostranih poslova, zaduženu da pomaže u budućim mirovnim pregovorima.

Ona je prvi britanski zvaničnik koji je sugerisao da bi sveobuhvatne sankcije nametnute Rusiji mogle da budu uklonjene kao dio nagodbe između Moskve i Kijeva.

Njene opaske podsjećaju na one američkog državnog sekretara Anthony Blinkena, koji je u izjavi prošle srijede istakao da „sankcije same po sebi nisu osmišljene da budu trajne“. Blinken je slično primijetio da bi kaznene ekonomske mjere mogle da „nestanu“, ako „Putin zaustavi agresiju“.

Sunday Telegraph citira izvor blizak Truss koji je rekao da bi, kako je „Rusija pokazala da se jednostavno ne pridržava međunarodnih pravila i sporazuma“, mogućnost da se sankcije povuku „bilo značajno odvraćanje od buduće agresije ili kršenje pravila.”

Od 24. februara, kada su ruske trupe i vojna oprema prešli granicu Ukrajine, SAD, EU, Velika Britanija i nekoliko drugih država uvele su Moskvi nekoliko rundi ekonomskih sankcija bez presedana, ciljajući, između ostalih entiteta i pojedinaca, na imovinu ruske centralne banke, određeni ibroj njenih komercijalnih banaka, mnoštvo poslovnih ljudi i direktno rusko rukovodstvo.

Kao odgovor, Rusija je zahtijevala da svaka država koja kupuje njenu naftu i gas i koja je uvela sankcije uvoz ugljovodonika plati u rubljama.

Moskva je poslala svoju vojsku u Ukrajinu prije mjesec dana, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspjeha Kijeva da sprovede uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Njemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona unutar ukrajinske države.

Rusija sada zahtjeva da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom državom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dvije republike.