Kada je prvi put, još 80-ih godina spomenuta mogućnost da vas lekar može dobrovoljno ubiti ako smatrate da vam je bolest neizlečiva, javili su se protivnici koji su tvrdili da u pozadini stoji veliki etički problem koji tek narasta. Da li je došao taj trenutak?
Holandska vlada objavila je vest da će naredne godine u skupštinu ući predlog zakona da se za asistirano samoubistvo ili eutanaziju mogu prijaviti potpuno zdrave osobe, koje nemaju baš nikakvih oboljenja, samo zato što ne žele da više žive ili dočekaju duboku starost.
Holandija je prva država u svetu koja je legalizovala asistirano samoubistvo još 2002. godine. Prvobitna želja je bila da se ovakva vrsta podrške pruži obolelima od neizlečivih bolesti u poslednjoj fazi bolesti, kada ne postoji nikakva nada za izlečenjem i kada je vidno da se oboleli muči. Bilo da su u pitanju jaki bolovi, ili preskupa i neefikasna terapija, oboleli je mogao tražiti pomoć države da bi mu, uz pomoć legalnih medicinskih sredstava, pomogla u smrti.
Od tada, zakon se proširio na Belgiju, Nemačku, Švajcarsku, Kanadu, Veliku Britaniju i druge zemlje razvijenog Zapada, uz različite zakonska ograničenja. Dok je negde moguće samo se prijaviti na listu, proći niz testova (uključujući i psihološke) i onda sačekati red za eutanaziju, negde su kontrole i provere pred izdavanje dozvole znatno rigorozniji. To, međutim, ne smanjuje suštinu samog zakona.
Najnovija vest navodi i stručnjake i laike da postavi niz osetljivih i konzervativnih pitanja – da li će se ta mogućnost odnositi i na mentalno obolele osobe koje imaju suicidalne ideje koje ne mogu da kontrolišu (u depresiji na primer), šta sa onima koji su u teškim životnim razdobljima, hoće li se najpre pomoći na drugi način i ko će kontrolisati moguće zloupotrebe. Ostaje da se vidi kako će zakon biti prihvaćen u skupštini.