Lavrov opisuje reakciju na njegovo prisustvo G20

Ministri vanjskih poslova Zapada koji su ove sedmice prisustvovali sastanku G20 u Indoneziji iskoristili su priliku da pokrenu verbalne napade na Rusiju, umjesto da se drže rasprave o globalnim ekonomskim izazovima, rekao je novinarima u petak ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

Lavrov je napomenuo da nije išao na samit radi fotografisanja sa stranim zvaničnicima. Ako su zapadni ministri željeli da preskoče neke dijelove zabave koju nudi zemlja domaćin kako bi izbjegli da ih vide s njim, to je bilo na “njihovom razumijevanju protokola i pristojnosti” , dodao je.

Neke od zemalja koje žele da kazne Rusiju zbog napada na Ukrajinu obećale su da će iskoristiti sastanak ministara vanjskih poslova G20 na Baliju da demonstriraju navodnu diplomatsku izolaciju Rusije.

„Bilo je očigledno da G20 nisu koristili u svrhe za koje je i stvoren“, rekao je Lavrov. Učesnici iz zemalja u razvoju nisu podržali pristup, dodao je.

“Agresori, osvajači, okupatori. Čuli smo dosta takvih stvari danas,” objasnio je opisujući govore svojih zapadnih kolega.

Lavrov je rekao da su signali koji dolaze iz zapadnih zemalja u suprotnosti jedni s drugima, jer su jedni pozivali na mirno rješavanje sukoba u Ukrajini, dok su drugi pozivali Kijev da se bori i pobijedi prije nego što razgovara s Moskvom.

„Ako Zapad ne želi razgovore i želi pobedu nad Rusijom na bojnom polju… onda možda jednostavno nemamo o čemu da razgovaramo“, primetio je Lavrov.

Visoki diplomata je rekao da je u nekim slučajevima napad na Zapadnu Rusiju očigledno bio više zbog pozorišnog efekta nego bilo čega drugog, kao što je, kako je ocenio, bio slučaj sa odlazećim britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

Britanski premijer je u četvrtak najavio ostavku na mjesto lidera Konzervativne stranke i šefa vlade usred najnovijeg skandala koji muči njegov kabinet.

„Pa, ​​dao je ostavku, i neka bude“, rekao je Lavrov. “Svi su govorili da Rusija mora biti izolovana. Ali do sada je njegova sopstvena stranka izolovala Borisa Džonsona.”

Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Njemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsjednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi primirje kako bi kupio vrijeme i “stvorio moćne oružane snage”.

U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i tražio da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.