„U početku stvori Bog nebo i zemlju, a zemlja beše bez obličija i pusta, i beše tama nad bezdanom, duh Božiji dizaše se nad vodom. I reče Bog, neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra, i rastavi Bog svjetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi”.
Ovim rečima počinje Biblija, i upravo u ovim rečima hriščanski teolozi grade svoje učenje o stvaranju sveta. Uvodne knjige Biblije, koje se nazivaju i „petoknjižje” napisao je Mojsije, koji je po blagoslovu Božijem izveo Jevreje iz egipatskog ropstva i odveo ih u zemlju gde teče med i mleko. Mojsije je preko Božije bogonadahnudosti napisao prvu knjigu Postanja u kojoj se otkrivaju istine o stvaranju sveta i postanju prvih ljudi Adama i Eve.
Stvaranje ni iz čega
Drugog dana Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom, a svod nazva Bog nebo. Treći dan snagom reči Božje odelila se voda od kopna. Četvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Sunce da upravlja danom, i mesec da upravlja noću. Peti dan Bog je stvroio živa stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i ptice nebeske, po vrstama njihovim. Šesti dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri zemaljske, po vrstama njihovim.
Prvi čovek je stvoren od praha, a žena od rebra
Na kraju reče Bog: “Da načinimo čoveka po liku i podobiju Našem, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.” Bog stvara prvog čoveka Adama kao krunu celokupnog stvaranja, stvara ga kao gospodara celokupne tvorevine. Adama je Bog načinio od praha zemaljskog po svojoj slici i prilici. Ta slika se ogleda u slobodi čovekovoj, a ne u tome da čovek po izgledu liči na Boga. Boga niko nikada nije video. Ženu Evu stvara Bog od Adamovog rebra, jer nije dobro čoveku da bude sam. Prvi ljudi su bili smešteni u raju, ali nakon što su zgrešili i jeli zabranjene plodove, bivaju proterani iz raja.
Eto, Biblija na svoj način opisuje stvaranje sveta shodno vremenu i razmšljanju toga perioda. Mnoge nedoumice i nepoznavanje nepoznatog nateralo je pisce Biblije da ispišu jednu ovakvu priču koja ostavlja svakog čitaoca bez daha. Mnogo toga je neobjašnjivo, ali opet cela priča se svodi na veru, jer kada bi ljudi bili upućeni i sveznajni to onda ne bi bila više vera. To nešto zagonetno daje draž svakoj religiji, pa tako i ovoj biblijskoj priči koja ponovo živi.
