Sve metode brojanja kalorija koje zapravo ne daju rezultate i predrasude o kaloričnosti hrane
Velika je verovatnoća da ste makar jednom u životu započeli dijetu tako što ste brojali kalorije, smatrajući da ćete time smanjiti unos masnoća i smršati. To je zapravo velika zabluda i može biti kontraproduktivna, ako ne i opasna. Kalorije nisu ono što obično mislimo.
Mnoge dijete se oslanjaju na brojanje kalorija kao jedini način da se spreči unos masnoća i hrane koja goji u organizam. Nije potpuno jasno kada je kaloričnost hrane uopšte ušla u nutricionističke udžbenike, ali još uvek postoji velika zabluda oko brojanja kalorija. Suviše oslanjanja na kalorije zapravo odvlači pažnju od same hrane i načina na koji je treba konzumirati. Sve to može dovesti od pogrešne konzumacije hrane, pa čak i do opasnog izgladnjivanja koje ostavlja štetne posledice.
Znate li kako je uopšte nastao pojam kaloričnosti? Veruje se da su još u 19. veku u Velikoj Britaniji naučnici merili koliko toplote stvaraju pojedine namirnice kada se sagorevaju. Ovakvo istraživanje trebalo je da utvrdi koliko energiju stvaraju različite vrste ogreva i koji je njihov potencijal. Neko se, ko zna iz kog razloga, dosetio da isto uradi sa hranom. Merili su koliko koja namirnica stvara energije i toplote i tako započeli mit. Iako će se kasnije metode merenja kaloričnosti namirnica menjati, te usavršiti tokom 20. veka, suština kaloričnosti hrane polazi od energije koju ona stvara. Drugim rečima, hamburger stvara više energije i toplote, ali njegova korist za organizam je skoro nikakva, čak ni za njegovo zdravo delovanje i aktivnosti.
Ukoliko ste vi jedan od onih koji grozničavo broje kalorije u svakom zalogaju, postoji mnogo razloga zašto morate prekinuti sa tom praksom i to odmah.
Kaloričnost varira od slučaja do slučaja
Čak i kod svežih i zdravih namirnica količina kalorija varira i zavisi od mesta gde je uzgojena, godišnjeg doba, sorte i slično. Američki naučnici su računali kaloričnu vrednost paradajza i utvrdili da se ona menja širom njihove velike i raznovrsne države.
Teško je utvrditi kaloričnost kuvane hrane
Zaista, kako izračunati kaloričnost tanjira supe? Ukoliko se oslanjate samo na gramažu – grešite, jer imate i masnoće, začine, različitu kaloričnost povrća i težinu samog obroka. Kaloričnost može varirati i do 100 kalorija za jedan tanjir.
Ne verujte natpisima na etiketama
Čak i u zemljama sa strogim zakonima o deklaracijama zakonom je dozvoljeno variranje brojki na etiketi, ponegde i do 20%. To se može lako pretvoriti u novih 100 kalorija u tanjiru ili kesici, a da toga niste ni svesni.
Brojanje kalorija obično znači restrikcije pogrešne hrane
Ljudi koji broje kalorije opravdano veruju da je masnija hrana kaloričnija i fokusiraju se na njeno izbegavanje. To bi bilo u redu kada bi se oslonili na zdravije zamene, ali ljudi se obično okrenu ugljenim hidratima umesto toga.
Rezultat je da se opet goje, unoseći previše ugljenih hidrata, a onda se opet pregladnjuju, jer nema rezultata i tako zatvaraju krug patnje.
Nisu sve kalorije loše
Pojedino voće, povrće i naročito orašasti plodovi sadrže više kalorija, ali one nisu štetne i ne goje. Naročito orašasti plodovi se preporučuju kao zdrave grickalice i zamena za mnogo masniju i opasniju hranu. Na kraju krajeva, 100 kalorija iz avokada nije isto kao 100 kalorija iz hamburgera. Jedno istraživanje u Americi je došlo do zaključka da naš organizam zapravo različito obrađuje kalorije iz hrane.
Brojanje kalorija vodi u biranje loše hrane
Danas smo pojeli malo kalorija, po nekom našem proračunu. Nagradićemo sebe nekom prerađenom, brzom hranom ili slatkišem, jer zašto bismo pojeli jabuku ako smo se izgladnili danas – uzećemo čokoladu. Tako smo zaboravili na zdravu hranu i uneli u organizam previše loše hrane.
Na kraju krajeva, najbolja je dijeta kada naučite da se zdravo hranite, a brojanje kalorija je bespotrebno komplikovanje ishrane i oduzimanje vremena.