Čudni čuvari Ermitaža

Ermitaž je poznati i najveći kulturno-istorijski muzej Rusije kao i jedan od najvećih i najznačajnijih muzeja u svetu. Nalazi se u Sankt Peterburgu, a njegov naziv potiče od franuske reči hermitage što znači utočište.

Površina Ermitaža zauzima šest zgrada na obali reke Neve, a glavna zgrada je Zimski dvorac koji je ranije bio rezidencija ruskog cara. Prva postavka muzeja desila se 1764. kao izložba umetničkih predmeta u posedu carice Katarine Druge, a otvorena je za javnost 1852. godine. Ermitaž ima više od 350 sala u kojima je izloženo preko 60 000 eksponata. U današnje vreme muzej Ermitaž godišnje poseti između tri i četiri miliona turista i posetilaca. Ermitaž je spomenik svetske baštine pod zaštitom Uneskoa.

Čuvari Ermitaža

Ono što je najzanimljivije u vezi sa ovim muzejem, i ono što je manje poznato široj javnosti, jesu čuvari Ermitaža odnosno mačke. U tradiciji dugoj oko 250 godina, još za vreme izgradnje kompleksa, mačke su dovođene u podrume da čuvaju muzej od pacova i miševa.

Čuvari Ermitaža tzv. ermitaške mačke, oficijelno su čuvari teritorije Zimskog dvorca još od vremena njegove izgradnje. Mačke svojom odnošću odista učestvuju već dva i po veka u očuvanju ovog kulturno-istorijskog spomenika.

Smatra se da je nastanjivanje mačaka u ovom području počelo kada je Petar Veliki iz Holandije doneo mačka kojeg je naselio u Zimskom dvorcu. Mačak se, po predanju zvao Vaislij. Car je čak dao ukaz u kojem je pisalo da se pri ambarima obavezno moraju držati mačke da bi čuvale teritoriju od miševa i pacova. U 18. veku, Zimski dvorac su napali miševi i pacovi, i mnogo su štete naneli ovom zdanju. Carica Jelisaveta Petrovna je dala ukaz 1745. godine u kojem je pisalo: “Naći u Kazanju lokalne rase i izabrati trideset najboljih mačaka koje su sposobne loviti miševe i poslati ih u Petrograd, dvoru Njenog Carskog Veličanstva. Ko ima takve mačke, neka se javi u gubernatorsku kancelariju u roku od tri dana od objavljivanja ovoga ukaza, a onaj ko ima takve mačke a ne javi se, slediće mu kazna u skladu s uredbom.” Iz ovoga vidimo koliko je zaista štete naneto Zimskom dvorcu kada je carica čak ukazom morala da objavi da su potrebne najbolje i, tada dobro poznate, kazanjske mačke. Ovaj ukaz je ispoštovan, i mačke su odradile svoj posao pa je tako Zimski dvorac spasen, a one ostale kao njegovi čuvari tu da žive.

Osnivačica Ermitaža, Jekatarina II, nije volela mčke, ali ih je ostavila da žive u dvorcu dodelivši im status “čuvara galerije slika” i razdelila ih je u dve kategorije – sobne mačke i one za napolje. Najviše sobnih mačaka je bilo iz rase Ruska plava mačka. U 21. veku, mačke su i dalje stanovnici i čuvari Ermitaža, one se slobodno kreću po dvorištu i po teritoriji koju obuhvata kompleks ali im je ulazak u sale zabranjen. One žive u podrumima dugačkim skoro 20 kilometara gde love miševe i pacove i tako sprečavaju da ove štetočine uopšte dođu u glavni kompleks muzeja.

Nije čudno, takođe, da ljudi kada posećuju Ermitaž, tragaju za mačkama i fotografišu ih skoro jednako često kao i umetnička dela.