Mlada Subotičanka sirijskog porekla: u njenu memoriju sadržaj se urezuje do detalja i u tome ne vidi ništa neobično
Dovoljno joj je samo da pogleda tekst ili fotografiju, i u njenu memoriju sadržaj se urezuje do detalja. Školsko gradivo zna gotovo naizust jer joj se u pamćenje utiskuje čim ga pročita. Jasmin Faiad, učenica 2c razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ u Subotici ima fotografsko pamćenje i ona u tome ne vidi ništa neobično.
Javnost je za ovu njenu osobinu saznala tek kada je oborila rekord Srbije u poznavanju decimala broja „pi“. Jasmin je na takmičenju u svojoj Gimnaziji uspela da bez greške ponovi 1.140 decimala i tako postavi rekord u Srbiji, daleko nadmašivši vršnjaka koji je znao 300 decimala.
Rođendan Alberta Ajnštajna, 14. mart, datum koji ispisan po anglosanksonskom pravilu predstavlja i početak vrednosti broja „pi“, u čitavom svetu prolazi u znaku matematike. U subotičkoj Gimnaziji odlučili su se da tim povodom organizuju takmičenje u pamćenju konstante koji označava odnos prečnika i obima kružnice. Čim je upisala gimnaziju, Jasmin se prijavila za takmičenje i memorisala 700 decimala. Naredne godine ponovo se takmičila.
-Želela sam da još jednom ispitam svoje mogućnosti. Na preliminarnom delu takmičenja ispisala sam niz od 886 brojeva. I sama sam bila iznenađena kada sam u finalu videla da sam zapamtila 1.140 decimala, kaže Jasmin.
Za ovaj neverovatni poduhvat trebalo joj je dva dana po dva sata tokom kojih je skoncentrisano memorisala brojeve. Toliko je dovoljno njenom mozgu da nepogrešivo pamti, a Jasmin kaže da joj su joj potrebni samo mir i tišina. Neobičnu sposobnost svog uma ona objašnjava događajima iz ranog detinjstva.
Talenti Jasmin Faiad
Jasmin Faiad je dete sirijskog diplomate, a majka joj je Libanka. Oni su se upoznali tokom službovanja u Beogradu. Jasmin ima starijeg brata Ibrahima, a ona i njena sestra bliznakinja, Sara, rodile su se u Pirotu. Nakon očevog penzionisanja, odlučili su da žive u Subotici. Roditelji su kod dece od rođenja negovali bilingvalnost, te svi odlično govore arapski i srpski. Ipak, u početku, dok majka i otac nisu sasvim savladali srpski jezik, Jasmin kaže da su joj nedostajala neka objašnjenja te nije imala izbora već je doslovce pamtila reči. Tvrdi da je tako razvila svoje fotografsko pamćenje. Memorija je samo jedan od mnogih talenata koje poseduje Jasmin. Ima divan glas, i sa sestrom peva u horu, učestvuje u dramskoj sekciji, i odlično piše. Na konkursu zaštitnika građana Subotice na temu „Deca u migrantskoj krizi“ nagrađena je njena priča „Crvene cipelice“ koja u sebi nosi i lično iskustvo.
-Uvek kada na televiziji prikazuju decu migrante, slikaju njihova lica i cipele. To me je inspirisalo za priču o cipelama koje od poklona i radosti postaju saučenik na dugom putu patnje, kaže Jasmin.
Kao i junaknja njene priče i Jasmin bi volela da ponovo ode u Siriju. Do početka rata svaki letnji raspust provodila je kod rođaka u primorskom gradu Lataliji. Pet godina već nije videla ni svoju rodbinu ni prijatelje koji tamo žive. Uverena je da će se po okončanju rata vratiti u Siriju, naravno zajedno sa bliznakinjom Sarom i da će biti prevodilac za arapski i srpski jezik.