Sve što sam nekada znao o genima je to što sam iz Biologije u školi naučio kao definiciju, da su oni prenosioci nasljednih osobina.
Dakle, naučio sam da su preci i potomci u mnogim stvarima slični zahvaljujući genima, ali mi je nekada bilo neobično kako neki ljudi nikako ne sliče jedan drugome, a braća su i sestre, ili roditelji i djeca. Da, postoji tu uvijek i ona mogućnost da samo misle da su rodbina, a nisu, ali nekada su i dokazano bliski srodnici, a nimalo ne sliče.
Ima i toliko sličnih srodnika da se zbunite kada vidite neku osobu koja vam je tako poznata, a nikada je niste vidjeli. Ja sam prije dvije-tri godine vidio jednog momka koji je toliko bio sličan svome ocu kad je bio njegovih godina da se nisam mogao načuditi. Ja sam ga vidio prije toga kad je bio sasvim mali i tada mi i nije baš mnogo sličio na oca. Ali možda je i njegov otac izgledao tako kad je bio mali, samo ja ga ne pamtim iz tog vremena. Uglavnom, kad sam vidio ovog momka pitao sam je li sin tog mog poznanika, i on mi je rekao da jest.
Međutim, nakon što sam proživio već veliki broj godina, zapazio sam nešto što nisam ranije znao. To je da neka djeca nimalo ne sliče svojim roditeljima kada ih gledate zajedno i uspoređujete, ali kad ih poznajete dugo godina, samo vidite u jednom trenutku da su slični roditeljima kad su bili u njihovim godinama. Ja sam to prvo zapazio kod svojih sestrića. Oni nimalo nisu, bar meni, sličili ni na majku ni na oca. Na oca, baš nikako! Ali u jednom trenutku sam se začudio kad sam pogledao najstarijeg sina iz jednog ugla i zapazio očeve crte lica. A drugi sin sad već veoma sliči ocu. A onda zapazim da unuk moje sestre i moj sin imaju fotografije na kojima ih je teško razlikovati, mada mi se nikada nije činilo da su slični.
To je samo fizički izgled, ali postoji sličnost i u pokretima. Nedavno sam u zavičaju vidio jednog momka kako hoda isto kao jedan slastičar kod kog sam često išao na sladoled. To sam prokomentirao, a onda su mi rekli da je to njegov sin. Mnogi se smiju slično roditeljima. Gestikuliraju. Govore. Jednom sam zvao kolegicu, a na telefon se javila njena mama. Glas im je bio potpuno isti i da je željela predstaviti se kao kćerka, mogla me je komotno prevariti. I ponašanje, karakter ljudi često je kopija roditeljskog ponašanja i karaktera. Pitanje je samo, u mnogim slučajevima, vremena u kom će se to pokazati, ako već nije i sada na djelu.
Ne kaže se uzalud da iver ne pada daleko od klade. Ili – gledaj majku, biraj kćerku. Ili – kakvo drvo, takav klin, kakav otac, takav sin. Zaista, čudni su geni.
reikanacija,tudi jaz sem srečal samega sebe.bil sem pijan
Ima jedna još čudnija stvar, a nema veze sa genima.
Moj je profesor iz srednje usvojio dijete. Nisu mogli imati svoje pa usvojili curicu od nekih tri ili četiri godine. Poslije škole ja to dijete nisam vidio 15-ak godina. Tada je ta curica već bila maturantica. Čim sam je u masi drugih ugledao znao sam da je to to dijete. Ista “mama”. Ista mimika, pokreti, glas. A nikakve veze sa genima.
Desi se da i supružnici sliče. Postajemo li slični s onima s kim živimo? Ili je to samo usvajanje tuđih gestikulacija i načina govora?
Geni kameni,teško padaju na želudac!
? Bićeš proglašen svetogrdnikom, Umpah
Ali postoji i genetski otklon ili genetska mutacija ponekada u pozitivnom ali ponekada i u negativnom smislu. No nas Ivo se ovdije vise usredotocio na vanjske faktore i slicnosti a sto je sa onim slicnostim i razlicititostima koji se krijeu iza fasade. Eto ja imam mladjeg brata sa kojim hvala Bogu nemam ni vanjskih, ali jos manje tih slicnosti iza fasade, jer moj brat je prasac od covijeka i bilo bi bolje da ni takvoga brata nemam.
Osim gena i sredine u kojoj ljudi odrastu, ja bih rekao da na osobine licnosti utice i datum i vrijeme rodjenja, tj HOROROSOP.(znak, podznak i vise stvari koje zavise od polozaja raznih nebeskih tijela). Ima i kineski horoskop gdje znak traje jednu (lunarnu, kinesku) godinu dana. Meni se cini da kineski horoskop bolje opisuju ljude nego znaci iz zapadnog horoskopa. Horoskop bi mogao objasniti kako npr 2 brata (koji nisu blizanci) koji fizicki dosta lice, i koji odrastu u istim uslovima, se mogu prilicno razlikovati kao licnosti.
a meni Dioklecijan lici na nekog dalmatinskog barbu
“I ponašanje, karakter ljudi često je kopija roditeljskog ponašanja i karaktera. Pitanje je samo, u mnogim slučajevima, vremena u kom će se to pokazati, ako već nije i sada na djelu.”
https://www.logicno.com/life-and-style/geni.html?fbclid=IwAR3Dj2hCH_QzVv2Avi6gUHwoo5jXZ3emVXDeojpfZ0Qi1vlBX3_ApguKd8k
To je pitanje odgoja, i odrastanja u roditeljskom krugu, a ne gena. 🙂 🙂 🙂