Samo nedelju dana nakon uključivanja svog prvog domaće dizajniranog nuklearnog reaktora, Kina je napravila još jedan veliki skok uključivanjem eksperimentalnog fuzijskog reaktora, koji ima potencijal da obezbijedi gigantske količine električne energije bez radioaktivnog otpada.
U petak je reaktor HL-2M Tokamak prvi put uključen u glavnom gradu Sichuana Chengdu, saopštila je Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC).
Prema novinskoj agenciji Xinhua, eksperimentalni reaktor stvara plazmu topliju od 150 miliona stepeni Celzijusa stvaranjem sile zbog koje zvijezde sjaje – nuklearnom fuzijom – zbog čega je reaktor dobio nadimak „vještačko sunce“ Kine.
U fuzijskoj reakciji, dva atoma vodonika kombinuju se da postanu jedan atom helijuma, oslobađajući pritom ogromne količine energije – mnogo puta više energije od inverzne reakcije cijepanja, koja napaja konvencionalne nuklearne elektrane cijepanjem velikih atoma poput uranijuma i plutonijuma.
Osim toga, tamo gdje fizija neslavno stvara razarajuće zračenje zajedno sa korisnom toplotnom energijom, reakcija fuzije gotovo ne emituje radioaktivne čestice ili talase.
Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), fuzija vodonika proizvodi nestabilan radioaktivni izotop vodonika nazvan tricijum, koji emituje beta česticu koja se može odbiti od ljudske kože i koja se brzo rasipa, pri čemu se tricijum vraća u gorivo reaktora kao normalan vodonik. Međutim, dugoročni efekti strukturnog materijala reaktora na visokoenergijske neutrone još uvijek nisu riješeni.
„To je u redu za kratkotrajni rad“, rekao je Wang Yugang, profesor nuklearne fizike sa Univerziteta u Pekingu, o dizajnu HL-2M, dodajući da „će dugo trebati da se pronađe ”pravi materijal za decenije upotrebe fuzijskog reaktora.
Loša strana je što je reakciju fuzije teško održati – zaista teško. Na našem suncu,gas vrijednosti 332.000 težine Zemljinog gasa, gura se u centar zvijezde i pruža pritisak potreban za stvaranje fuzije, ali u Chengduu moraju da generišu ogromno magnetno polje da bi stvorili potrebne uslove.
“Vrijeme zadržavanja energije međunarodnih tokamak uređaja je manje od jedne sekunde. Trajanje udara HL-2M je oko 10 sekundi, a vrijeme zadržavanja energije je nekoliko stotina milisekundi”, rekao je Yang Qingwei, glavni inženjer HL- 2M na Jugozapadnom institutu za fiziku pri CNNC.
Dizajn reaktora tokamak kreirali su sovjetski fizičari krajem 1950-ih i koristi oblik torusa za stvaranje stabilne ravnoteže plazme.
Zvanične novine Komunističke partije People’s Daily primjetile su na Twitteru da je fuzijska energija ključna ne samo za kineske strateške energetske potrebe, već i za omogućavanje održivog ekološkog razvoja.
Prema AFP, kineski naučnici namjeravaju da koriste reaktor HL-2M za saradnju sa drugim naučnicima iz 34 druge zemlje koji takođe rade na razvoju fuzijske snage. U julu su započeli izgradnju Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora, još jednog fuzijskog reaktora u stilu tokamaka za koji se očekuje da će biti završen do 2025. U tadašnjoj izjavi naučnici su primjetili da je „količina ovog goriva [morske vode] veličine ananasa ekvivalentno 10.000 tona uglja “.
Debi HL-2M reaktora dolazi samo nedelju dana nakon još jedne nuklearne elektrane, prve za Kinu: pokretanjem prvog domaće dizajniranog nuklearnog reaktora. 27. novembra, jedinica br. 5 u nuklearnoj elektrani Fuqing, konvencionalni fizijski reaktor nazvan Hualong One, priključen je na kinesku električnu mrežu.
„Ovo označava da Kina razbija monopol nad stranom nuklearnom tehnologijom i zvanično ulazi u prvu seriju naprednih zemalja u toj tehnologiji“, rekao je tada CNNC. Sa još pola tuceta reaktora istog tipa u izgradnji, Hualong One pomoći će Kini da ispuni svoj cilj ublažavanja klimatskih promjena i postane neutralna od ugljenika do 2060. godine.
Očekuje se pandemija fuzijskog Covida.
pa u Francuskoj ga grade vec desetljeće , i jos nisu gotovi.
Točno tako. Tokamak je promaša epskh razmijera, jedino u čemu je uspješan je žderanje novca. Nikad nit jedan nije uspio prizvesti kWh enrgije za one koji su ga financirali. Kontrolirana fuzija jednostavno se ne može na zemlji uraditi. Bolje bi bilo da su radili fiziju sa torijem, ima ga ko blata, jednostavan je i ne može eksplodirati, osim toga može izgoriti sav nuklearni otpad i proizvsti struje koliko hoćeš.
fuzija daje energiju, fizija isto,.
nije mi jasno. tu nešto anjštajn makaki..
“Prema novinskoj agenciji Xinhua, eksperimentalni reaktor stvara plazmu topliju od 150 miliona stepeni Celzijusa“
Ne kažem da ovo nije točno jer ne znam, ali živo me zanima na koji način se tolika temperatura može izmjeriti. Ili je to samo još jedna tvrdnja znanstvenika koju moramo uzeti zdravo za gotovo da ne ispadnemo ravnozemljaši.
1989te godine dva naučnika, Flaišman i Pons eksperimentišu sa sposobnošću paladijuma da apsorbije vodonik – i raznesu laboratoriju. Detektori registrovali alfa čestice i brze neutrone, oni tvrde da je smeša deuterijuma i tricijuma postigla takvu koncentraciju (što je zaista ekstremno) da su se stvorili uslovi za fuzionu reakciju na sobnoj temperaturi.
Laboratorije širom sveta su u rekordnom roku pokušale da ponove eksperiment, još brže zaključili da je to nemoguće i o tome se govorilo samo u cilju uništavanja reputacije ovih naučnika.
20 godina kasnije NASA daje kratko saopštenje “da tu ipak ima nešto”.
Fuzija ?
Kilo drače+2 kg sarme +89 dkg jastoga = atom hodajuće mase kineskog morža
Sve to skupa odvojiti od kisele paprike i dodati u fuziju i imaš raštiku na kiselo
Netko je juče napisao da su isto to napravili Englezi ali 80tih godina prošlog veka. A tko zna do kud su dospeli Rusi. Kinezi zaostaju za Rusima dobrih 50 godina.
HOUSTON ! We have a problem !!👍👍🖕💪💪
Ma lako je za umjetno sunce. Ali kako eliminirati krumpirovu zlaticu ili žohare? To su prava pitanja
Što misliš koliko će potrajati umjetno sunce nade im China?
Kako bi rekao nikola tesla, energija je svuda okolo nas. Samo moramo pronaci nacin da je iskoristimo.
Interesuje me samo koje to postrojenje može izdržati toliku temperaturu? Do sada poznati materijali na Zemlji (metali, keramika, staklo…) ne mogu izdržati više od 5.000 C stepeni (častio sam sa par hiljada). Ergo, to bilo otprilike kao drveni šporet, da proizvodiš 150 miliona stepeni Celzijusa u “šporetu” koji može da izdrži 5.000 stepeni Celzijusa!? Ali dobro, oni znaju bolje.